Javnosti malo poznat Institut za političko umrežavanje pokrenuo je novu peticiju podrške pravu na život predsednika Srbije Aleksandra Vučića, upozoravajući na "rastuću dehumanizaciju i pretnje upućene predsedniku i funkciji koju obavlja".
Иначе, петицијом, Институт за политичко умрежавање апелује на ширу јавност да подржи основно људско право на живот председника Вучића.
„Овом петицијом апелујемо на одбрану права на живот председника Србије Александра Вучића, као неотуђивог људског права које сваки човек ужива својим рођењем и која су му као таква гарантована како Уставом и законима, тако и Божијом вољом“, истичу из Института, позивајући државне органе да озбиљно схвате све претње и да хитно реагују против оних који их износе.
*Ко је потписао петицију до сада?
Петицију су до сада потписали, између осталих: Проф. др Марко Парезановић;Проф. др Драган Симеуновић;Милан Кркобабић – министар у Влади Републике Србије;Небојша Родић – амбасадор Републике Србије у Црној Гори;Драган Васиљковић – капетан Драган;Драгослав Бокан – председник Института за националну стратегију;Ивана Вучићевић – директорка и главна и одговорна уредница РТВ Студио Б;Марко Благојевић – амбасадор Републике Србије у Аустрији;Небојша Крстић – медијски експерт;Маја Поповић – министар у Влади Републике Србије;Бруно Килић;Миленко Митровић – Бијељина;Проф. др Весна Туркулов;др Небојша Кузмановић – директор архива Војводине;Милош Гарић – државни секретар у Влади Републике Србије;Радован Арежина – председник Општине Кладово;Стефан Кркобабић – народни посланик у Парламенту Републике Србије;Проф др Дејан Вук Станковић, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Универзитет у Београду;Милорад Мики Вукашиновић, новинар и публициста;Александар Лончаревић, дипломата у МСП Р. Србије;Дејан Ристић, Министар информисања и телекомуникација;Бојан Билбија, уредник Политике;Ивана Вучић, експерт из области енергетикеВладимир Кокановић, Председник Савеза Срба СловенијеМиша Вацић, председник Српске десницеМилан Кнежевић, председник Демократске народне партије Црне Горе.
Пре три и по године овај Институт, чији је заступник Александар Ђурђев, организовао је сличну петицију у циљу заштите угледа институције председника. Покретање те прошле петиције Ђурђев је објаснио речима да је то „покушај алармирања гласа јавности против неправде коју, удружене, неке стране и унутрашње интересне групе и центри политичке моћи чине према једном човеку, у овом случају Александру Вучићу, председнику Републике Србије“.
Претходну иницијативу потписале су многе јавне личности , а међу њима Лав Пајкић, певач Аца Лукас, председник СПС Ивица Дачић, министар здравља Златибор Лончар, инфлуенсерка Ружа Рупић и други.
Паровић : Потписник ове опскурне петиције је челник БИА Марко Парезановић
Коментаришући петицију подршке праву на живот председника Србије Александра Вучића, Мирослав Паровић, председник Народног слободараског покрета каже да је у току својеврсна трка ко је већи Вучићев лојалиста.
„При томе је у току и такмичење ко ће глупљу акцију да покрене. Пошто је Андреј Вучић извео почетни ударац и искористио заштитни знак и симбол лојалиста, фалус којег цртају по Србији и поред њега поносно дежурају, ови нижерангирани су кренули да бране живот самог месије Александра“, објашњава Паровић.
Према његовим речима оно што упада у очи је да је први потписник ове опскурне петиције један од челних људи БИА, Марко Парезановић.
„Пре тога је аутор петиције, Алексанар Ђурђев, Парезановића ставио на насловну страну недељних новина „Поредак“ где је био представљен као српски Џемс Бонд, а још раније му је исти човек дао свој приватни орден. То све говори у ком нам је стању безбедносни сектор под овом влашћу и сва је срећа па нико заиста не жели да животно науди Вучићу, јер да има таквих претњи оне би са лакоћом биле спроведене, јер челници БИА цртају фалусе по факултетима и потписују петиције“, истиче Паровић.
*Радосављевић : Циљ петицие је да се у њу упишу лојалисти
И Душан Радосавјевић, заменик председника ПОКС-а и посланик, сматра да је петиција потпуно бесмислена.
„Више би имала смисла када би тражила од Александра Вучића да пусти грађане на миру да живе нормалним животом. Смисао поменуте петиције ни није да се заштити председник, него да се у њу упишу тзв.лојалисти и покаже ко му је привржени, са надом да ће он то умети да цени“, каже Радосавјевић.
Он додаје да нико од њих не схвата да њихов брод тоне и да ће са њим и они завршити на дну, па је сасвим свеједно ко ће показати своју лојалност председнику или не.
„Не постоји животна угроженост председника, јер он је једини који то потенцира и о томе прича већ годинама да би мобилисао своје гласаче око себе. Нико га не схвата озбиљно више, па мислим ни његове присталице“,оцењује Радосављевић.
*Миливојевић: Циљ је скретање пажње са студентских блокада
Срђан Миливојевић, лидер Демократске странке, оштро је реагова на поменути петицију наводећи да ако се већ неки инститиут бави бившим председником Српске напредне странке, то би, како каже, пре свега требало да ради Институт за ментално здравље, као и институт за криминолошка и социолошка истраживања.
„Овакве иницијативе служе искључиво томе да се скрене пажња са студентких блокада и генералног штрајка, каже Миливојевић и додаје да исфрустрирани шеф мафије, у времену када се одаје пошта страдалима због корупције и немара режима, покушава, по ко зна који пут, да себе представи као жртву.
То је, наводи Миливојевић, доста срамотно чак и за најбеднију групу људи која је икада дошла у прилику да врши власт, што Српска напредна странка свакако јесте.
„Нека неко појасни Александру Вучићу да су му студенти поручили да је небитан. Генерални штрајк је тема, све друго је скретање пажње које иде на руку режиму. При томе, у Уставу Републике Србије у члану 24. став први јасно пише-људски живот је неприкосновен. Ова тачка Устава важи за све грађане Србије. И за оне који свакога дана крше тај Устав, као што се односила и на оне који на жалост више нису међу нама, попут Оливера Ивановића, једне од најпознатијих жртви овог режима“, истиче лидер ДС.
Према његовим речима само у тоталитарним режимима џелати желе себе да представе као жртве.
„Упркос сталним настојањима напредне мафије да угрози свог шефа, учинићемо све што је у нашој мочи да га сачувано како би жив и здрав дочекао скорашње суђење у Специјалном суду за организовани криминал“, поручује Миливојевић.
*Анђелковић: То је порука да ће се „бранити“ онај кога нико физички не напада
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, сматра да Вучић и његова опскурна екипа не бране примарно власт. Бране и њу, али тек као средство а не циљ. А циљ им је да заврше пљачку Србије, а онда, како мисле, могу и да оду у Монако или Уједињене арапске емирате.
„Нема мафијашке организације која би пропустила оно што је срж њеног постојања – стицање огромног плена. А они који владају Србијом су баш то, политичко-криминални картел. Стога, илузија је да се они спремају тек тако да оду са власти чак и сада када виде да је огромна већина грађана против њих. Напротив! Као и свака мафија спремни су да посегну за најбруталнијом силом да би присвојили оно што су зацртали. Зато Вучићеви „лојалисти“ показују грађанима средњи прст краве руке. Тиме кажу: крвожедни смо и агресивни; то не кријемо већ се спремамо да још више окрвавимо руке ако нам се не склоните са пута. Таквом застрашивању служе и лажи о томе да је Вучић животно или на неки други начин угрожен“, истиче овај политички аналитичар.
Он додаје да шта је друго него својеврсна претња порука да ће се сурово „бранити“ онај кога нико физички не напада?
„Јасно је да њега, лажног цара Александра, нико не може ни да огребе, а камоли витално угрози, док је он у стању да пролије реке крви. То не чини само зато што се налазимо у срцу Европе почетком 21. века а не у Латинској Америци крајем прошлог, те зато што зна менталитет нашег народа, односно да би он на масовну режимску репресију одговорио отпором, а тада, тек тада, и диктатор би могао да буде угрожен на начин о коме говоре његови „лојалисти“ из некаквог Института за политичко умрежавање, БИА и ко за још којих мрачних друштвених ниша“, истиче Анђелковић.
Он појашњава да је ова петиција исто као кад је у јеку припрема за масовне чистке зване „велики терор“ у Совјетском Савезу 30-их година 20. столећа, крволочни Стаљинов врховни тужилац Андреј Вишински, покренуо и потписао петицију за право на живот недодирљивог бољшевичког „великог вође“.
Анђелковић констатује да се Србија полако, али сигурно претвара у тоталитарну лудницу захваљујући нашем умишљеном самодршцу и његовим опаким лојалистичким кловновима.
“ Грађани не смеју да допусте да тај процес буде завршен, јер се из луднице тешко излази“, закључује Анђелковић.