Pročitaj mi članak

Pored Andreja, Vučić ima još jednog brata Ramu, a za batu – Velika Albanija!

0

Izjava predsednika vlade Albanije Edija Rame da mu je Vučić brat otvorila je put saznanju da predsednik Srbije sem brata Andreja ima još jednog brata koji je na funkciji predsednika vlade susedne zemlje. U tom duhu se projektuje zamisao predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Otvorenom Balkanu koji treba samo da maskira jednu drugu stvarnost a to je stvaranje „Velike Albanije“ odnosno ujedinjenje južne srpske pokrajine i Albanije. Zato i ne čudi zahtev paralamenta Albanije da se preispita izveštaj švajcarskog advokata Dika Martija o trgovini ljudskih organa Srba od strane terorističke OVK a koji je upućen Savetu Evrope.

У складу с тим су и заједничке седнице владе Приштине и Тиране које се састају најмање једном месечно било у Тирани, било у Приштини. Уосталом, границе између Косова и Метохије и Албаније не постоје а захваљујући благослову предсеника Србије Александра Вучића створен је заједнички електро-привредни систем самопроглашене републике Косово и Албаније. Отворени Балкан због тога даје свој пуни допринос стварању тзв. реалне Албаније која треба да укључи просторе Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке.

Замисао председника Србије Александра Вучића о Отвореном Балкану треба само да маскира једну другу стварност, а то је стварање „Велике Албаније“, односно уједињење јужне српске покрајине и Албаније

Колико је председник Србије привржен свом другом брату премијеру Албаније говори и чињеница да је управо захваљујући гласовима Србије Албанија изабрана за несталног члана Савета безбедности.

Све се то догађа у времену када председник Србије говори о Олуји која треба да задеси Србе на Косову и Метохији. Олуја би била прозвод српског отпора одлукама владе самопроглашене републике Косово о регистарским таблицама и прихватању личних докумената. Нажалост, овај стереотип Срби доживљајвау пуних десет година Вучћеве владавине а односи се на то да сваку одлуку сепаратистичке владе у Приштини Срби морају да прихвате да не би било Олује. Председник Србије наступа са позиције да Срби морају да заокруже државност Косова и Метохије да не би било Олује па се стога Александар Вучић појављује као спасилац Срба. Тако је било и поводом формирања војске Косова, предаје електро-енергетског система властима у Приштини, предаје телекомуникација, предаје полиције, судства итд. Тако изгледа национална и државна политика председника Србије према јужној српској покрајини. То је типичан пример велеиздаје председника Србије Александра Вучића.

У том светлу је и понашање „Српске листе“ која умногоме подесећа на квислиншку листу. Министар у сепаратистичкој влади и председник „Српке листе“ Горан Ракић редовно је присутан на заједничким седницама влада Тиране и Приштине. И гласа за све одлуке власти у Приштни па и оне о регистарским таблицама. Од њега нисмо чули да се јужна српска покрајина зове Косово и Метохија него само КиМ. Никада још нисмо чули од њега да је Косово и Метохија део државе Србије нити да је пак у том духу говорио на било ком протесту у организацији „Српске листе“. Иначе, ти протести „Српске листе“ више личе на погребне поворке, без енергије, без говора и без било каквих порука. Уосталом, чак ни од преседника Србије нисмо чули да ли Срби треба да прихвате одлуке владе Косова о регистарским таблицама или не. Ако не треба да прихвате, како треба да се боре.

У много тежим временима после одласка српске војске и полиције са Косова и Метохије чланови Народног покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ пуних 12 година чували су институције српске државе у јужној српској покрајини. Организовали су на стотине барикада, протеста, демонстрација али су Србију сачували на подручју тзв. Старе Србије. Ненаоуржани, голоруки српски народ пре свега на северу Косова и Метохије својој држави Србији широм је отворио врата да се врати на своје праисконске просторе. Међутим, 2012. године у Србији је на власт дошла издајничка напредњачка власт предвођена Томиславом Николићем и Александром Вучићем. Све што мирише на државу Србију они су препустили сапаратистима у Приштнини.

Њихову издају преостали Срби на Косову и Метохији носе на својим плећима. Како радили тако им Бог помогао.