Прочитај ми чланак

Поред Андреја, Вучић има још једног брата Раму, а за бату – Велика Албанија!

0

Изјава председника владе Албаније Едија Раме да му је Вучић брат отворила је пут сазнању да председник Србије сем брата Андреја има још једног брата који је на функцији председника владе суседне земље. У том духу се пројектује замисао председника Србије Александра Вучића о Отвореном Балкану који треба само да маскира једну другу стварност а то је стварање „Велике Албаније“ односно уједињење јужне српске покрајине и Албаније. Зато и не чуди захтев параламента Албаније да се преиспита извештај швајцарског адвоката Дика Мартија о трговини људских органа Срба од стране терористичке ОВК а који је упућен Савету Европе.

У складу с тим су и заједничке седнице владе Приштине и Тиране које се састају најмање једном месечно било у Тирани, било у Приштини. Уосталом, границе између Косова и Метохије и Албаније не постоје а захваљујући благослову предсеника Србије Александра Вучића створен је заједнички електро-привредни систем самопроглашене републике Косово и Албаније. Отворени Балкан због тога даје свој пуни допринос стварању тзв. реалне Албаније која треба да укључи просторе Србије, Македоније, Црне Горе и Грчке.

Замисао председника Србије Александра Вучића о Отвореном Балкану треба само да маскира једну другу стварност, а то је стварање „Велике Албаније“, односно уједињење јужне српске покрајине и Албаније

Колико је председник Србије привржен свом другом брату премијеру Албаније говори и чињеница да је управо захваљујући гласовима Србије Албанија изабрана за несталног члана Савета безбедности.

Све се то догађа у времену када председник Србије говори о Олуји која треба да задеси Србе на Косову и Метохији. Олуја би била прозвод српског отпора одлукама владе самопроглашене републике Косово о регистарским таблицама и прихватању личних докумената. Нажалост, овај стереотип Срби доживљајвау пуних десет година Вучћеве владавине а односи се на то да сваку одлуку сепаратистичке владе у Приштини Срби морају да прихвате да не би било Олује. Председник Србије наступа са позиције да Срби морају да заокруже државност Косова и Метохије да не би било Олује па се стога Александар Вучић појављује као спасилац Срба. Тако је било и поводом формирања војске Косова, предаје електро-енергетског система властима у Приштини, предаје телекомуникација, предаје полиције, судства итд. Тако изгледа национална и државна политика председника Србије према јужној српској покрајини. То је типичан пример велеиздаје председника Србије Александра Вучића.

У том светлу је и понашање „Српске листе“ која умногоме подесећа на квислиншку листу. Министар у сепаратистичкој влади и председник „Српке листе“ Горан Ракић редовно је присутан на заједничким седницама влада Тиране и Приштине. И гласа за све одлуке власти у Приштни па и оне о регистарским таблицама. Од њега нисмо чули да се јужна српска покрајина зове Косово и Метохија него само КиМ. Никада још нисмо чули од њега да је Косово и Метохија део државе Србије нити да је пак у том духу говорио на било ком протесту у организацији „Српске листе“. Иначе, ти протести „Српске листе“ више личе на погребне поворке, без енергије, без говора и без било каквих порука. Уосталом, чак ни од преседника Србије нисмо чули да ли Срби треба да прихвате одлуке владе Косова о регистарским таблицама или не. Ако не треба да прихвате, како треба да се боре.

У много тежим временима после одласка српске војске и полиције са Косова и Метохије чланови Народног покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ пуних 12 година чували су институције српске државе у јужној српској покрајини. Организовали су на стотине барикада, протеста, демонстрација али су Србију сачували на подручју тзв. Старе Србије. Ненаоуржани, голоруки српски народ пре свега на северу Косова и Метохије својој држави Србији широм је отворио врата да се врати на своје праисконске просторе. Међутим, 2012. године у Србији је на власт дошла издајничка напредњачка власт предвођена Томиславом Николићем и Александром Вучићем. Све што мирише на државу Србију они су препустили сапаратистима у Приштнини.

Њихову издају преостали Срби на Косову и Метохији носе на својим плећима. Како радили тако им Бог помогао.