Прочитај ми чланакНарод је устао против Вучића, Рио Тинта и осталих штеточина, које намеравају да рударењем затрују Србију. Уз 40 постојећих рудника и још 30 дозвола за рударење, Вучићев режим је издао 514 дозвола за истраживање руда и минерала на 389 локација. Ипак, све му је узалуд. Побуна је покренута у тридесетак градова, а у њој учествују и многи функционери, чланови и гласачи Српске напредне странке. Власт нема начина да угуши протесте. Не помаже политичко, полицијско, медијско, па ни физичко насиље. Вучића неће спасити ни страни амбасадори, укључујући и Боцан Харченка, ни лажни опозиционари. Гробар неће моћи да копа, неће моћи да сахрани Србију.
Распада се план Александра Вучића да Србију претвори у рударску колонију. Серијом протеста у више од 30 градова, грађани су доказали да имају воље, снаге и енергије да спроведу у дело основну поруку упућену тиранину: Нећеш копати!
Народ је устао у Београду, Лозници, Ваљеву, Шапцу, Бору, Убу, Смедереву, Панчеву, свуда… Побуна је иницирана рудником литијума у Јадарској долини, а проширила се целом државом након откривања информација о томе да је Вучићев режим дао 514 решења за истраживање руда и минерала на 389 локација и одобрио отварање још 40 рудника. У самоодбрану од Вучићевих рударских тровачница укључили су се сви нормални грађани, па и многи функционери, чланови и гласачи Српске напредне странке. Сви су свесни да протести нису мотивисани политичким темама, него потребом сваког појединца и сваке породице да одбране право на егзистенцију, на здраву животну средину, чисту воду и храну без тешких метала, арсена и осталих отрова.
Не постоји начин на који би Вучић могао да угуши побуну. У Лозници је полиција ухапсила неколико протестаната, а Безбедносно информативна Ајџнција је саслушавала Златка Кокановића, најгласнијег домаћина из Горњих Недељица, који одбија да Рио Тинту прода дедовину. Вучић је у Смедереву је ангажовао неколико фантомских удружења грађана да уносе забуну позивима на свакодневне протесте.
У Параћину је послао комуналце да запрашују комарце баш у време протеста, а у Панчеву су батинаши из клана Вељка Беливука, који су пуштени на слободу, покушали да уплаше демонстранте. Све му је било узалуд.
У јулу, кад је Уставни суд поништио уредбу Владе Републике Србије којом је укинут пројекат „Јадар“, више од 55 одсто грађана се изјаснило против отварања рудника литијума, док је само 25 одсто подржало тај пројекат. Неколико дана касније Вучић је потписао тзв. Меморандум о разумевању између Србије и Европске уније о стратешком партнерству о одрживим сировинама.
Режимска медијска кампања о „немачким и европским гаранцијама“ о безбедној експлоатацији јадарита допринела је порасту подршке на 33 одсто. Међутим, талас протеста је охрабрио многе до тада неопредељене, па се сада чак 62 одсто грађана изјашњава против Рио Тинта и осталих рударских компанија.
Пропали су и Вучићеви покушаји да политизацијом приче о рударењу деморалише демонстранте. Узалуд преко својих медија пласира лажи о томе да иза протеста стоје Ђилас, Алексић, Несторовић и ко зна који још „домаћи издајници и страни плаћеници“. Будалаштине с Пинка и из Информера не могу да сакрију истину о томе да иза протеста стоје обични људи, мештани који бране своју имовину и будућност. Наравно, побуна је изазвана политичким, али не и страначким разлозима и поводима.
Да ствар буде још гора по Вучића, њега нико не помиње на протестима. Појединци из опозиционих странака у медијима износе оштре оптужбе на његов рачун, али на протестима нема директних прозивки и скандирања „Вучићу педеру“, „Вучићу лопове“ и осталих парола сличног садржаја. Вучићу смета то игнорисање. Кад би га организатори и говорници вређали, то би негативно утицало на напредњаке, па се не би укључивали у протесте.
Таква стратегија, која искључује нападе на Вучића, не одговара ни њему, ни његовим пословним партнерима из Рио Тинта. Чед Блуит, директор пројекта „Јадар“, не пропушта прилику да у разговорима с београдским новинарима истакне незадовољство Вучићевим поступцима. По његовом мишљењу, које је засновано на логици и здравом разуму, Вучић се непотребно и пренаглашено уживео у улогу лобисте Рио Тинта. Рудник јадарита је представио као свој политички пројекат, а тиме је иницирао отпор већине грађана Србије, који му не верују јер их годинама лаже, вара и пљачка. Ниједна компанија не жели таквог промотера, трајно компромитованог и омраженог. Притом, грађани на протестима не изражавају анимозитет према Вучићу, него према Рио Тинту.
Додатни проблем за Рио Тинто представља то што је Вучић у своју кампању укључио најсрамније манекене напредњачког зла, попут Ане Брнабић и Владимира Ђукановића. Они, без срама и стида, све критичаре пројекта „Јадар“, међу којима предњаче академици, универзитетски професори и други интелектуалци, називају затуцаним примитивцима, незналицама, лудацима и другим погрдним терминима на чију употребу су, ваљда, навикли у својим породицама и страначком окружењу. Према речима Чеда Блуита, Рио Тинто је припремио студије о процени утицаја на животну средину и економског развоја како би подстакао јавну расправу у коју би били укључени мештани са локалитета на којима је планирано отварање рудника, али и стручњаци који критикују тај пројекат. Таква расправа, од које Рио Тинто очекује да допринесе ублажавању критике, није могућа у атмосфери коју намећу Вучић и његови јуришници.
Вучић се неколико пута налазио на мукама, које су му стварали протести грађана. Проблем је решавао насиљем и преваром. У јулу две хиљаде и двадесете, кад су људи отказали послушност и супротставили се његовој намери да опет уведе колективни кућни притвор, Вучић је употребио сву оружану силу којом је располагао. Здруженом акцијом полиције и мафије протести су угушени у крви. Ипак, тиранин је подвио реп и одустао од новог лоцкдоwн-а.
У мају прошле године, после масакра у „Рибникару“ и младеновачким селима, Вучић се суочио са најмасовнијим демонстрацијама. Уместо униформисаних и цивилних криминалаца, на грађане је послао опозиционаре. Организаторима викенд-шетњи од Скупштине до Газеле и Пинка требало је неколико месеци да потроше енергију стотинак хиљада грађана. Ипак, опозиција је успешно извршила задатак, одржала је Вучићев картел на власти.
Међутим, сад је све другачије. Протести су расути широм Србије, Вучић не може да их гуши полицијским кордонима и мафијашким ескадронима. Не могу да му помогну ни опозициони тзв. лидери.
У таквим околностима, Вучић је принуђен да користи старе трикове. Пре свега, мора да утиче на чланове СНС-а, не би ли их спречио да учествују у побуни. Да би то остварио, први пут у животу употребио је истините тврдње.
– Кад кажу „Рио Тинто марш из Србије“, то значи „Вучићу, марш из Србије“ – рекао је Вучић оно што сви мисле.
Да нема Вучића на власти, не би било ни Рио Тинта у Србији. Без Вучића, Рио Тинто не би имао коме да даје мито од милијарду евра и тако купује дозволе за отварање рудника литијума, већ би морао да поштује законе и прописе. Без Вучића, нико не би спроводио насиље над људима који не желе да страној компанији продају своја имања; нико не би учествовао у уништавању целог Подриња, а и шире, нити би претварао Србију у рударску колонију. То зна и Игор Брауновић, један од водећих људи Социјалистичке партије Србије, директор ЈП Србијашуме и доскорашњи зет Ивице Дачића, који је на једном скупу у Малом Зворнику позвао на борбу против литијума на „живот или смрт“.
– Векови, браћо и сестре, пролазе, а не мења се ништа. И даље сви раде против ове наше земље и овог нашег народа. Не могу данас, са овог места, да не пошаљем неколико порука нашим такозваним домаћим и страним савезницима. Неће моћи из својих фотеља да вређају и понижавају нас борце и да нас називају издајницима. Да поручим оним нашим страним савезницима: од литијума до литија танка је линија, водите рачуна шта радите! Зато, браћо и сестре, у борбу! Живот или смрт! – поручио је војвода Брауновић почетком јула.
Вучић је и то протумачио као напад на њега лично. У тој тврдњи има истине. Као што је тврдио Вучићев идол дон Вито Корлеоне – све је лично. Како и не би било, кад је лично Вучић наредио да полиција, тужилаштво и суд монтирају корупционашку аферу, која је требало да послужи за елиминацију Брауновића с политичке сцене. Полиција га је, две хиљаде и осамнаесте године, ставила на мере како би прикупила доказе његових наводних криминалних активности. Брауновић се из замке извукао случајно, захваљујући сусрету са Бранком Стефановићем, оцем тадашњег шефа полиције Небојше Стефановића. Њих двојица су се срели у једној кафани, не слутећи да за суседним столом седе полицајци у цивилу, који снимају њихов разговор. Кад је извештај о том сусрету стигао до Дијане Хркаловић, она га је цензурисала и о свему обавестила свог шефа Стефановића. Полицијска операција је обустављена, Брауновић се извукао, али није заборавио и опростио Вучићу.Сад, кад је Брауновић позвао на борбу против литијума, Вучић је сараднике подсетио на тај случај, који је представио као један од Брауновићевих мотива за освету. Вучић је обавестио Дачића да нађе другог кандидата за функцију директора Србијашума, Брауновић мора да буде смењен. Као по сценарију из шпанске серије, Дачићев бивши зет је одговорио директно Вучићу, кратком и јасном секси СМС поруком: „Јебао сам ти жену, јебаћу је опет“!
Због таквих детаља из бурне прошлости Тамаре Ђукановић, Вучић је већ улазио у сукобе са кумом Зораном Башановићем, кога је протерао из Србије и јавно оптужио да је „бедни лопов, који краде ћебад, гаће и чарапе из америчких продавница“, па и да уопште није Србин, него „Шиптар из племена Башани“. Но, Башановићев случај је везан само за сексуалне авантуре, за разлику од Брауновићевог, у коме се преплићу Тамара, директорска фотеља, литијум, политика и новац. Због тога Вучић није смео ни да покуша да Брауновића протера из Србијашума, а камоли из Србије.
Међутим, њихов сукоб је прешао на нови ниво пре неколико дана, кад је Вучић покренуо нову патолошку кампању, којом покушава да се представи као жртва завере руских служби и њихових сарадника.
– Активирана операција „Пад зида“. Велика акција рушења Вучића почиње код Малог Зворника, укључен и врх СПС-а, кодни назив добијен у страној амбасади – објавио је Вучић на насловној страни једног од својих штампаних билтена.
У тексту се наводи да је акција покренута у спрези са „страним структурама“ у Малом Зворнику, где су општински одбори СПС-а и Новог ДСС-а организовали протесте против Вучића. Иако су прозвани само Александар Којић из СПС-а и Далибор Липовац из НДДС-а, режимски аналитичари отворено оптужују Игора Брауновића и руске службе за акцију која за циљ има свргавање Вучића.
Брауновићеви мотиви су познати, а руски проистичу из намере да се саботира сарадња Србије са Европском унијом око експлоатације литијума и осталих стратешких сировина, које су потребне западним компанијама из аутомобилске и осталих индустрија. Вучић је изабрао Русију као лаку мету, на којој може да стекне позитивне поене код својих господара из Вашингтона и Брисела. Осим тога, он је већ много задужио Русију (продајом оружја Украјини и прихватањем свих антируских декларација и резолуција међународних организација), па постоје озбиљни разлози да му из Кремља праве проблеме, чак и по питању литијума. Диверзијом његових намера да, по сваку цену, омогући Рио Тинту да отвара руднике у Србији, Вучић би био принуђен да врати мито и плати додатну одштету.
Ово није први пут да Вучић покреће кампање против Русије. Сваки пут кад је то радио, у помоћ му је прискакао амбасадор Александар Боцан-Харченко. Ни сада није изостала његова подршка.
– Меморандум између Европске уније и Србије о критичним сировинама је једна од кључних тема у економском, политичком и унутрашњем политичком смислу. Што се тиче еколошког аспекта, председник Вучић је рекао да неће бити штете за Србију. Стекао сам утисак да је приступ и председника и Владе овом питању врло озбиљан. Али је свакако потребан одређени опрез. Из свог искуства из деведесетих година одлично знамо да Запад увек тражи нешто само за себе на неоколонијалистички начин. У сваком случају, ту је најважнији став руководства Србије – рекао је Боцан Харченко у интервјуу Вечерњим новостима почетком августа, два дана након што су Вучићеви медији објавили теорију о операцији „Пад зида“.
Поступајући у складу са Марксовом дефиницијом „најамник је ограничен најамнином“, Боцан Харченко је истакао да није важна воља народа Србије, него „руководства“. Истом приликом, Вучићев амбасадор је оптужио грађане да протестима против ископавања литијума заправо дестабилизују власт и то по налогу западних центара моћи.
– Запад с једне стране има интерес да користи литијум, а с друге стране, да се вратимо у период пре избора, све је било искоришћено да се направи политичка штета за власт, да се пољуља позиција и популарност Владе уочи избора. Они су користили екологију као да је њима тај еколошки аспект најзанимљивији – рекао је Боцан Харченко оно што Вучић жели да чује.
Иако сви знају да тај Украјинац није амбасадор Русије, него Вучића, режимски медији га користе у кампањама против опозиције, нарочито оног проруског дела. Свестан да ће ускоро бити смењен с места амбасадора, Харченко је, на крају дипломатске каријере, пристао да, Вучићу за љубав, ради исто што и остали напредњачки трабанти. Но, ни овај Боцан, као ни онај Бокан (Драгослав) и све сличне Сташе из лифта, не могу помоћи Вучићу да угуши народни устанак.
Као и увек кад се нађе у шкрипцу, Вучић и сада подвија реп. Пре две године је, под притиском грађана, повукао два закона и укинуо Просторни план посебне намене за пројекат „Јадар“. Тада је Влада, по његовом наређењу, донела неуставну Уредбу, која је недавно оборена, како би се омогућио наставак припрема Рио Тинта за експлоатацију литијума. По истом принципу, Вучић сада предлаже нову неуставну акцију.
– Не одустајем од пројекта ископавања литијума у Јадру. Ако вам то смета, ако вам ја сметам, идемо на референдум о председнику! Нека народ каже да ли је задовољан својим председником или није. И смените ме чисто, легално, уставно, све чисто као суза. Што се плашите народне воље? Мислите да ћу да држим власт по сваку цену? Да не бисте развлачили овај народ, да нам не бисте уништавали туристичку сезону, немојте да се малтретирате да губите време. Поднесите захтев вас 70, 75, 80, обезбедићу вам ја остатак потписа и идемо на референдум о опозиву председника – рекао је Вучић на конференцији за новинаре, коју је приредио у вили Мир на Дедињу.
Иако се лажно представља као најбољи студент у историји београдског Правног факултета, чак и он зна да Устав не предвиђа могућност референдума за опозив председника државе. Та опција се налазила у Уставу из 1990, али избачена је из актуелног Устава, донетог 2006. године. Према прописаној процедури, неопходно је да једна трећина посланика иницира референдум о коме ће се изјаснити Уставни суд. Ако се утврди да постоји повреда Устава, две трећине посланика морају да гласају за одлуку о расписивању референдума. Пошто су јасно дефинисана питања на којима грађани могу да се изјашњавају на референдуму, а међу њима нема опозива председника, очигледна је Вучићева намера да овом манипулацијом купи време и збуни грађане који протестују.
Иза приче о референдуму, Вучић прикрива намеру да распише нове ванредне изборе. Као крајње решење, ако не успе на било који други начин да угуши протесте, мораће да се одлучи на још једну изборну авантуру. То су схватили и лидери опозиционих странака, свако на свој начин. Драган Ђилас, председник Странке слободе и правде, први је предложио расписивање парлементарних избора. Ђилас сматра да су се за то стекли услови, пошто су Вучић и СНС у прошлој кампањи тврдили да је на пројекат „Јадар“ стављена тачка, што значи да су слагали и своје бираче. С друге стране, Саво Манојловић, лидер покрета Крени-промени, упозорава да Вучић припрема нову изборну превару како би амортизовао незадовољство побуњених грађана и угасио уличне протест.
– Једини начин да Вучић преброди ову кризу јесте да тему ископавања литијума и Рио Тинта склони и убије је другом темом, а онда поново крене са оживљавањем овог цркнутог пројекта. То може учинити на неколико начина. Један начин јесте скретање пажње кроз суочавање њега и опозиције на намештеним изборима и у окупираним медијима, што ће поново убити енергију и може довести до ширења апатије. Вучић је о литијуму наручио хиљаду лобистичких текстова, али народ и поред покушаја спровођења лоботомије не жели да допусти еколошко уништавање, па је одлучио да се уместо о литијуму, прича и по трећи пут гласа о њему. Његова кампања ће тећи тако што ће на националним фреквенцијама Сарапа, Марић, Жељко Митровић, Небојша Крстић, Д.Ј. Вучићевић као папагаји понављати научене текстове како је Вучић отелотворење божанства и спасиоца, а сви остали желе да униште Србију. И пошто то није довољно онда ће председник имати монологе од сат времена где ће сам себе хвалити као јединог спаситеља свог народа, а све ће то преносити телевизије са националном фреквенцијом, 56 кабловских канала и оба РТС-ова канала. У Србији је власт покрала изборе, окупирала институција, а онда кренула да ради супротно од оног што је обећала да неће радити. Када институције не решавају проблем, решаваће их улица. То није претња. То је друштвена закономерност. Не може власт сада поново решавати проблем институционалним путем када је проблем настао тако што је власт разорила институције – тврди Саво Манојловић.
Вучић се уживео у улогу гробара Србије. Издао је, продао и предао Косово и Метохију, па сада, преко хрватских медија, поручује да „сви Срби знају да су изгубили Косово“. Сви Срби знају да је он продао Косово својим албанским политичким и пословним партнерима из Приштине, као и заједничким газдама из Вашингтона и Брисела. Задужио је државу за више од 40 милијарди евра, па прича како се никада није живело боље, плате и пензије су на историјском рекорду. Протерао је више од милион младих и образованих људи, па се хвали како је пала стопа незапослености и да је Србија толико напредовала да мора да увози раднике из иностранства. Опљачкао је јавне ресурсе, да би, на крају, покушао да од Србије направи рударску колонију.
Поред 40 активних рудника и још 30 којима је издата дозвола за експлоатацију, Влада Србије од одобрила истраживање на 389 локација. Дозволе добијају српске и стране фирме, а у понуди су налазишта свих врста руда и минерала, од злата, никла и литијума до бакра и угља.
Како изгледа распродаја ресурса види се на примеру рудника Леце у Медвеђи, који има велике резерве олова, цинка, злата и сребра. Министарство привреде је расписало тендер за продају тог рудника до краја августа. Процењена вредност рудника је сто милиона евра, а као почетна цена је одређено само 35 милиона евра. Притом, тендерска документација кошта 1,1 милион евра. Судећи по брзини с којом Влада намерава да прода рудник, као и утврђен ценовник, неће бити изненађење кад буде објављено да је Леце купила кинеска компанија Зи Ђин.
Рударење у Србији контролише 30 домаћих и страних фирми, које су повезане власничким структурама и разним пројектима. Оне већ копају или намеравају да копају по целој држави. Најангажованија је, наравно, компанија Рио Тинто.
Српско предузеће Кингстоwн Ресорсс, које је основано крајем 2015, три године касније је преузела компанија Тимок Ресорс ПТЈ ЛТД из Аустралије, која је ћерка фирма компаније Рајден Ресорс. Иако има статус извођача радова, тј. „друге руке“ у послу, Рајден је Рио Тинту за 31,5 милион долара продао права на два налазишта бакра у источној Србији.
На исти начин послују и друге српске рударске фирме. Оне започну истраживања, а потом их купују стране компаније како би добиле истражна права. По том моделу функционисала је и фирма „Медголд истраживања“, која је прешла у власништво Тиаминго Мининга с Малте, чији власник је канадска компанија Медголд Ресорс.
У Србији је изузетно ангажована још једна канадска компанија, Балкан Металс Корп, која је купила српску фирму Голден Ајџ Ресорс да би добила истражна права на око 35.000 хектара у источној и јужној Србији. Голден Ајџ Ресорс се припрема за отварање рудника бората на Старој планини, као што се и мештани припремају за пружање отпора, каквим су спречили изградњу мини хидроелектрана на том простору.
И канадска компанија Борон Ван Холдингс Инк, преко фирме Балкан Голд, намерава да експлоатише борат у Рашкој. Канађани намеравају да у Пискању отворе рудник и фабрику борне киселине, која би радила 15 година, колико је потребно да се исцрпе рудна лежишта, вредна нешто више од две милијарде долара.
Канадска компанија Данди планира да на Хомољу до 2026. године отвори рудник злата. С обзиром на технологију коју користи Данди, може се претпоставити да Хомољу прети већа опасност него Јадру од експлоатације литијума.
Политичке и пословне планове Александра Вучића и његових партнера из Рио Тинта, Дандија, Зи Ђина и осталих рударских колонизатора, кваре само грађани, који су се побунили против тровања и уништења Србије. Од исхода те борбе зависи судбина државе и народа. Или Вучић неће моћи да копа, или ће Србија заувек бити закопана.
Чланак објавио магазин „Таблоид”
