Да су поједини политичари и високи државни функционери повезани са криминалцима одавно није табу тема у Србији, а упркос томе што су неки од њих отворено признали да су били у контакту са припадницима подземља, политичка воља за раскринкавањем те спреге, увек је изостајала. Притисак медија и јавности показао се као недовољан да се многе афере истерају на чистину, па су ти исти функционери и политичари слободно наставили да се премештају из фотеље у фотељу.

Криминолог Добривоје Радовановић у разговору за портал Нова.рс истиче да спрега политичара и криминалаца у Србији датира још од деведесетих година.

“Да је организовани криминал спрегнут са државом, то је опште познато. Некад је та веза са државним органима, некад са политичким функционерима. Нажалост, он је у Србији доста често у поприлично тесној вези са политичарима и државом. Један од битних фактора који је утицао на ову појаву код нас, јесте то што је организовани криминал код нас увезла Државна безбедност, а пошто је она делом држава – онда је јасно о чему се ту ради. Поготово ако узмемо у обзир да су бројни политичари, али и криминалци сарађивали са ДБ”, истиче криминолог.

Како наводи, у каснијим годинама само је настављена ова пракса.

“Код нас имате директно ослањање високих политичара на криминалце, потово у време деведесетих, а и након тога. То поприлично једноставно функционише, политика чува леђа криминалцима, односно онима који стоје иза организованог криминала, а политичари за то узимају новац”, каже Радовановић.

Афера “Банана”

“Неуништиви” високи државни функционер о чијим се криминогеним везама навелико писало јесте најпре лидер СПС и актуелни министар спољних послова Ивица Дачић. Његови сусрети са Радољубом Радуловићем званим Миша Банана, одбеглим припадником оптужене нарко-групе Дарка Шарића, коме се суди у одсуству због шверца 5,7 тона кокаина, изгледали су као афера која ће Дачића заувек коштати политичке каријере. Јавност се у том тренутку и даље живо сећала “афере кофер” у коју је био умешан врх СПС и тадашњи вицегувернер Народне банке Србије, али све то није било довољно да Дачића и његову партију пошаље у политичку илегалу. Због веза са Шарићевим нарко -кланом оптужен је, а потом ослобођен некадашњи шеф Дачићевог кабинета Бранко Лазаревић, који се теретио да је криминалцима одавао службене тајне.

У годинама које су уследиле, показало се само да су све ове афере допринеле да Дачић постане неизоставни део владајућих колација, због свог загарантованог процента који добија на изборима. Већи скандал изазвао је након избора 2012. када је на прославу у штаб СПС дошао и осуђивани припадник навијачке групе “Алкатраз” Александар Вавић, “наоружан” бакљама и трубачима.

Његово присуство само је подгрејало шпекулације о везама СПС са навијачким групама. Такође, у медијима се спекулисало да је управо захваљујући Дачићу, певачица Светлана Ражнатовић избегла робију, већ је осуђена споразумно на кућни затвор због злоупотреба приликом продаје фудбалера Обилића, као и новчану казну.

“Доктор смрт” из Шилерове

Незапамћен скандал који би у већини европских земаља изазвао тектонске поремећаје и вероватно збрисао са политичке сцене читаву Владу, био је онај који је пре неколико година разоткрио “Крик”, а чији је главни актер био актуелни министар здравља Златибор Лончар. “Крик” је тада објавио да је Лончаров стан на Новом Београду, некада био у власништву озлоглашеног припадника земунског клана Сретка Калнића. Све то је покренуло лавину текстова који су сведочили о везама Лончара са земунским кланом, а врхунац је било објављивање заједничке фотографије министра са вођама Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем, насталој у њиховом замку у Шилеровој улици у Земуну. Лончар се бранио тврдњама да је у то време био лекар Ургентног центра, као и да је лечио оца једног од вођа, као и да њихов однос није био ништа више од оног измеђун лекара и пацијента. О Лоначру је своједобно говорио и сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи, који је тврдио да је управо он био задужен за најпрљавије послове земунског клана. Због тога га је више пута назвао “доктор смрт”. Све ове оптужбе међутим, нису биле довољне да се Лончару уздрма министарстка фотеља, иако су га поједини медији означавали и главним кривцем за рушење војног хеликоптера у близини сурчинског аеродорма, када је погинуло седморо људи.

Све Чедине шеме

Са озлоглашеним “земунским кланом” небројано пута је повезиван и лидер Либерално-демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић, а на шта су у медијима указивали бројни политичари, адвокати, мафијаши, али и друге јавне личности у Србији. Тако се писало о фамозним посетама Јовановића вили у Шилеровој улици у Земуну, која је својевремено била седиште вођа “земунског клана” Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума. Такође, више пута се говорило да је Јовановић тај који је вође “земунаца” извукао из затвора 2001., као и да их је током боравка у ЦЗ посећивао. О Јовановићу је у више наврата причао и Милан Веруовић, некадашњи телохранитељ убијеног премијера Зорана Ђинђића, који је истицао да је лидер ЛДП знао да се припрема атентат, али да ништа није урадио по том питању. Ни адвокат Божо Прелевић није поштедео Јовановића након завршних речи на суђењу за побуну ЈСО, када је истакао блиске односе лидера ЛДП са Легијом. Прелевић је тада Јовановићу одговорио на оптужбе да је адвокат “земунског клана” рекавши: “господине Јовановићу, алијас ЛДП, познато је да ја о вама и о Улемеку мислим све најгоре, иако га, за разлику од вас, никада лично нисам упознао нити са њим разговарао. Какви сте ви били са њим, најречитије говори догађај из ходника суднице, када вас је Легијина жена пребила ташном”. Звездан Јовановић је такође једном приликом на суђењу ЈСО одбрусио лидеру ЛДП : “Видећемо да ли сам Зорана убио ја, или ти и твој пријатељ Душан Спасојевић”, док је некадашњи заменик директора БИА Милорад Брацановић више пута поновио да се у Безбедоносној агенцији и даље чувају фотографије Јовановића са “оргија” у Шилеровој.

Везе Чанка са нарко-босом

Ипак, пракса неговања пријатељских односа политичара и особа из кримогених средина датира од раније. Пријатељство, о коме су медији у Србији у више наврата писали, јесте између лидера Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и убијеног вође “ветерничког клана” Ненада Опачића. Опачић је убијен 2015. године у сачекуши у Новом насељу у Новом Саду, а широј српској јавности постао је познат 2003. када је ухапшен у акцији “Сабља”, која је спроведена након атентата на тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића. Он је тада означен као вођа криминалне групе из Ветерника која је довођена у везу са бројним кривичним делима, међу којима и диловање наркотика, али и као сарадник “земунског клана”. Сумњичен је за неколико отмица, међу којима је и киднаповање бизнисмена Мирослава Мишковића и Драгослава Вуковића. Ипак, пре хапшења, Опачића је јавност знала као телохранитеља на опозиционим митинзима у Војводини током владавине некадашњег председника Југославије Слободана Милошевића. Иначе, пријатељство између Опачића и Чанка доста је било пропраћено у медијима ранијих година. Лидер Лиге социјалдемократа Војводине у више наврата је истицао да је вођа ветерничке групе пуно помогао опозицији током петооктобарских промена у Србији. Чанак је раније наводио да не жели да се одрекне Опачића као пријатеља, додавши да ће “он одговарати за своје послове са дрогом, али да сви знају да је био од помоћи опозицији онда када је требало”.

Звонко Веселиновић у друштву брата председника

Још једна веза која годинама уназад не престаја да интригира јавност јесте познаство између Милана Радоичића, потпредседника Српске листе на Косову, и Звонка Веселиновића, озлоглашеног контроверзног бизнисмена, али и њихова веза са Андрејом Вучићем, братом председника Србије. Веселиновић и Радоичић осумњичени су за учешће у убиству политичара Оливера Ивановића, односно терете се да организовали криминалну групу која стоји иза поменутог атентата, због чега су за њима расписане међународне потернице. Веселиновић је у јавности постао познат као организатор барикада 2011. године, када је на прелазима са Косовом – на Јарињу и Брњаку, организовао постављање барикада, због чега се, заједно са млађим братом Жарком, нашао у притвору.

Иако се представљају као власници путарских предузећа, Веселиновић и Радоичић су у више наврата довођени у везу са разним криминалним пословима, махом на Косову и Метохији. Ипак, интересатно је да је априла 2019. портал КРИК објавио фотографију на којој су Веселиновић и Андреј Вучића. Како је тада писао тај портал, оне потврђују сумње да је председников брат близак са човеком чије име изазива страх на Косову и који је, према извештају полиције и БИА-е, умешан у различита кривична дела, међу којима је и ликвидација Оливера Ивановића.

Шамарање у “Ступици”

Ни Сергеја Трифуновића, председника Покрета слободних грађана и глумца, нису заобишла повезивања са криминалцима у Србији, па је тако у медијима небројано пута препричаван инцидент који се догодио у клубу “Бојан Ступица” 2001. године, у коме је учествовао и некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, иначе, осуђен за убиство премијера Зорана Ђинђића. Инцидент се догодио током прославе рођендана певачице Светлане Цеце Ражнатовић, када је избила свађа између глумца Трифуновића и једног од тадашњих директора ФК “Обилић”.

https://t.co/56IBVrtTuc

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 30, 2020

Према писању медија, свађа се убрзо претворила у тучу, а у цео инцидент умешао се и капетан ЈСО Бранко Вељковић и тада смењени командант Милорад Луковић. Наводно, у свађи је глумац задобио шамар, а Легија је стао у његову одбрану, па је тако и запуцао у ваздух у намери да заплаши групу која се са Трифуновићем “закачила”.

https://t.co/h7mCOfMxZk

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 29, 2020

Окорели криминалац са Вучићем

Ни председника Србије Александра Вучића нису избегла повезивања са осуђеним криминцима, па се тако у више наврата писало о њевом пријатељству са осуђеним криминалцем Петром Панићем Паном. Против Панића је својвремено било поднето 13 кривичних пријава и судило му се за различита кривична дела укључујући пребијање, изнуде, недозвољено држање оружја. У медијима је означен као особа блиска вођи “земунског клана” Душану Спасојевићу, Панић је у више наврата на својим профилима на друштвеним мрежама објављивао фотографије са председником Вучићем, али и другим функционерима СНС. Иначе, портал КРИК је пре две године објавио фотографију на којој се види како заменик градоначелника Београда Горан Весић седи на прослави у Панићевом ресторану.

https://t.co/b8ojc8TPDv

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 30, 2020

Извор: nova.rs

Ознаке: Ивица Дачић, криминалци, Ненад Чанак, политичке афере, Сергеј Трифуновић, Чедомир Јовановић