Прочитај ми чланакПредседница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица поднела је оставку.
“Као што сам се у досадашњој каријери искрено, професионално и одговорно однијела према сваком отвореном питању, пружам последњи допринос и лични печат рјешавању питања избора предсједника Врховног суда. Из тих разлога, поступајући у складу са чланом 106 Закона о Судском савјету и судијама, тражим да ми престане функција судије и предсједника Врховног суда Црне Горе”, саопштила је након Опште седнице Врховног суда, председница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица.
Она је рекла да је сматрала да је судски систем, током вршења претходног мандата већ изграђен.
“Вриједности, којима сам се руководила када сам претходне године поднијела пријаву на јавни оглас за предсједника Врховног суда Црне Горе биле су усмјерене на наставак и унапређење независности, самосталности, одговорности, квалитета, ефикасности и транспарентности рада судства. Сматрала сам да је судски систем, током вршења претходног мандата већ изграђен, те да не постоји концентрација моћи предсједника суда, имајући у виду његове надлежности које су важећим Законом о Судском савјету и судијама прописане. Склона сам и даље том мишљењу ” саопштила је Меденица.
Она је истакла да је “као прва предсједница Врховног суда у независној и сувереној Црној Гори, која се први пут, по слову Устава заснива на владавини права, и XВ предсједник Врховног суда Црне Горе од његовог оснивања 1945. године, имала сам привилегију и дужност, да утиче на поступак сазријевања судства”.
“Које у међународно признатој држави, мора бити самостално и независно. То је био дуг према свим ранијим предсједницима највишег суда, традицији, друштву и породици. Чињеница да на почасном зиду фотографија предсједникâ, стоји један женски лик, даје наду свим женама и дјевојчицама у Црној Гори да можемо обављати највише функције у држави професионално и потпуно посвећено, а уз спремност на велике изазове, жртве и одрицања ” казала је она.
Она истиче да почетак рада у судству и у овом суду није био лак.
“Напротив, судови су били под теретом огромног броја неријешених предмета. На нивоу свих судова, само је 27% било ријешених предмета, више од 60.000 предмета је било старије од 3 гподине, а 350.000 је било предмета извршења на чекању. Само је нешто мање од 30% предмета завршавано у року од 3 мјесеца, а просјечно је поступак трајао по жалбама 3 године и 7 мјесеци. Само у једном суду, 1.370 одлука је чекало више од годину дана да буду писмено израђене. Данас је слика другачија. Више од 60% предмета се завршава у року од 3 мјесеца, просјечно вријеме трајања поступка по жалби је 120 дана, остало је нешто мање од 2.000 предмета извршења, као и предмета старијих од 3 године – 2.900, односно 0,004 на 100.000 становника (мјерећи по ЦЕПЕЈ стандардима), а само 0,05% одлука је израђено ван законског рока са незнатним кашњењем. У Врховном суду Црне Горе просјечно поступак траје 50 дана. Ови резултати су постигнути на основу коришћења механизама за повећање броја судија, упућивање судија у друге судове, увођења прековременог рада и делегације предмета. Судије, које су поступале противзаконито и неефикасно, биле су удаљене од вршења дужности судије” казала је Меденица.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 29, 2020
