Прочитај ми чланак

Планирају ли Кебара, Вучић и Весић бежанију у Кину?

0

Међу српским политичарима постао је популаран један чудан хоби - учење кинеског језика. Није учење језика нипошто лоша ствар, али познато је да већина на политичкој сцени једва уме да састави и просту реченицу на енглеском док неки, чини се, на кинеском говоре као да им је матерњи.

Најновији вредни ученик кинеског језика на српској политичкој сцени јесте вечити заменик градоначелника Београда Горан Весић, који је одлучио да се грађанима обрати на језику најмногољудније нације због његовог ремек-дела „Књига о Београду“ које ће изаћи и на кинеском.

@sicve011

#beograd #gradbeograd #srbija #china #chinese #book #srbijatiktok

♬ original sound – Goran Vesić

Весић је на тик-току, истој оној мрежи где је потписан као сицве011, удостојио јавност обраћања на кинеском и изразио наду да ће „кинески читаоци упознати и заволети Београд и Србију“.

Међутим, први је кинески почео да учи, нико други до председник Вучић, вођен ваљда мишљу свог политичког оца Томислава да ће „доћи жути људи са истока и да ће пити воду са Мораве“. Тако је председник јавност изненадио када је у видеу на кинеском језику потврдио своју посету Кини.

Иако вероватно никада нећемо сазнати колико је његов кинески добар, ова порука председника наишла је на одличан одзив у Кини те је тамо стекао и доста фанова, а видео је постао виралан.

Од овог момента чини се да свако мало председникови послушници покушавају да се додворе и њему и браћи Кинезима на њиховом матерњем. Најупечатљивији покушај дивљења Вучићу свакако јесте онај који је настао у скупштинској сали када се млада нада српске политичке сцене, Лука Кебара, обратио присутнима на кинеском.

– Рећи ћу то на још један начин, на начин на који би и председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг рекао, али и наш председник Републике Србије Александар Вучић, који је у Кини познат као Ући ћи, што у преводу, иначе, значи 577 – рекао је Кебара, али се ту није зауставио.

Наставио је да прича на кинеском језику, или бар некој верзији овог језика, а све ово тешко се може препричати и на српском, а камоли неком другом језику.

Да ли Весић, Вучић и Кебара кинески уче чисто у удворичке сврхе, да би се образовали или зато што планирају дуже путовање у Кину, није познато. Уосталом, можда се само воде оним „колико језика знаш толико вредиш“.