Прочитај ми чланак

Паровић народу: Ако не уништимо мафију кримоси ће спавати са нашим женама

0

Мирослав Паровић, један од лидера опозиционе коалиције Народни блок и председник Народног слободарског покрета дао је изјаву за јавност у којем је истакао да је преко потребно да се Србија обрачуна са организованим криминалом:

– Од почетка своје политичке каријере јавно говорим да су криминал и корупција који су сада израсли у прави мафијашки систем највећи проблем за живот људи у Србији. Гро наших проблема долази због мафијашке логике која влада у готово свим порама друштва, а у последњих неколико година је есклаирала до те мере да су мафијашке дружине постале јаче од државе. Ову тужну чињеницу је констатовао и сам председник Србије, Александар Вучић када је јавно рекао да Република Србија нема снаге да се обрачуна са хулиганским групама, а и недавно када је указао да је ослобађање Филипа Кораћа слика и прилика система у којем живимо.

Морам да потсетим јавност да је Александар Вучић на власти већ пуних осам година и да та неспорна чињеница и њега и његов режим ставља као једне од одговорнијих за овакво стање у држави. Погрешна кадровска решења на готово свим позицијама које треба да се баве обрачуном са криминалом довели су до тога да се јавност више бави аферама министра полиције и шефа БИА неголи криминалцима. Уз то, инсистирање да СНС мора да добија више од педесет процената гласова у свакој средини довело је до тога да су криминалне дружине нашле своје учешће у политичком животу и да је сада и сам Вучић заробљеник те ситуације. Такође, деловање црногорске и албанске мафије у Србији је забрињавајуће посебно ако се има у виду да су те мафије у суштини државни пројекти и да сходно томе директно угрожавају наш суверенитет тиме што упумпавају јако велику количину прљавог капитала, а и по потреби своје обрачуне пребацују на нашу територију па тако у Београду имамо више убистава црногорских држављана неголи у Црној Гори.

Због свега овога више је него јасно да је у овом моменту државни апарат немоћан да се избори са мафијом и зато се тежиште те борбе мора пребацити на најшире слојеве друштва јер у коначном управо је друштво то које трпи највеће последице тога што су криминалци оволико ојачали. Нека врста народне иницијативе за борбу против мафије треба да буде модел којим се најшира јавност увлачи у ову битку на тај начин што грађани дају легитимитет за тотални обрачун са криминалом и корупцијом. Оваква поставка омогућује формирање независних иснституција за борбу против мафије које ће одговарати само и искуључиво народу, а не било којој власти.

На овај начин се избегава политичка злоупотреба обрачуна са криминалом и корупцијом, а на шта се режим Александра Вучића очигледно спрема. Врло забрињавају најаве измене Устава Републике Србије под изговором да се то ради како би се борило против мафије и како неки Филип Кораћ не би могао да трује нашу децу наркотицима. Ово забрињава јер се очигледно тиме планира председнику државе дати екслузивна позиција врховног тужиоца и судије, а што је са аспекта нормалне државе апсолутно неприхваљиво. Логика „држава то сам ја“ је превазиђена још давних дана, а сведоци смо да нама као народу таква логика никада није донела ништа добро.

Једино политички плурализам и народна суверена демократија могу довести Србију у позицију да изгради јаке институције и моћну државу способну да се избори са реалним проблемима.

Због тога грађани морају добити прилику да се кроз поштени референдум изјасне о стварњу независних институција које ће покренути тотални обрачун са мафијом. А ја све време потенцирам на томе тотални обрачун, јер за већину нас је подједнако проблематично то што је сада ослобођен Филип Кораћ као и то што раније покојни Александар Станковић није био у затвору иако је имао правоснажну пресуду због трговине наркотицима. Ко ово разуме схватиће сву моју забринутост!

Зато нико нема ексклузивно право да лично одређује које добар, лош, издајник или патриота. Не сме се та матрица, коју су и неки раније покушавали да угурају као такву, да преовлада. Ми смо на ивици да се овде направи једна џамахирија у којој ће једна мала каста људи одлучивати о животу и смрти свију нас. Па, ће нам сутра неко од њих речи, ако ми не даш жену на једну ноћ ићи ћеш у затвор, а моји тужиоци и полиција ће те у тај затвор послати. Знате, снимани су и филмови на те теме да је то постојало у једном периоду партизанђтине после ИИ светског рата. Па, ми нећемо то да се врати, по цену, нађих живпта се то неће вратити, верујте ми, на крају свог излагања је заклучио Паровић.