"Након новосадске трагедије читава јавност је почела да се бави темом безбедности објеката који се у Србији граде или реконструишу. Многи људи су, чини се први пут, помислили на то да постоји опасност да се и њима на јавном месту или у властитом објекту деси оно што се првог новембра догодило у Новом Саду. Ово је довело и до тога да се покрене и питање израде техничке документације и прибављања неопходних дозвола, које се нажалост већ јако дуго у јавности третира као непотребно губљење времена и ограничење у личним и државним плановима који су често мегаломански и далеко изнад реалне могућности", написао је Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета, у саопштењу за јавност.
Он је у саопштењу покушао да, како каже, што пластичније објасни шта значи израда техничке документације и због чега су грађевинска и употребна дозвола кључне за неки објекат.
„Прво и основно, да би се нешто градило неопходно је пре почетка радова имати комплетну техничку документацију и грађевинску дозволу. Техничка документација служи да се зна шта се и на који начин ради. Колико треба да је дубок темељ, који тип арматуре се ставља, који тип бетона, који каблови, које цеви итд. Градња без техничке документације је ‘одокативна’ и сходно томе је подложна грешкама од којих неке могу бити и фаталне. Е сад, овде долазимо до прве важне тачке. Када се гради са детаљном техничком документацијом то онда значи да се не сме радити ништа што је ван тих докумената, а то пак значи да се не може уместо десет спратова подићи дванаест, уместо једне етаже испод земље, ископати две, уместо електро опреме врхунског квалитета ставити неку јетину копију и тако редом“, стоји у његовом саопштењу.
Доктор техничких наука каже да би могућност крађе на радовима била неупоредиво мања уколико би се градило на бази претходно добијене грађевинске дозволе.
„Такође, постоје и бројне правне норме које морају бити испуњене пре добијања грађевинске дозволе, а једна од кључних је да инвеститор мора бити власник над целом парцелом на којој се гради, што често није случај већ се имају узурпације које се касније озакоњују. Слична прича важи и за употребну дозволу којом се на крају грађевинских радова верификује изведено стање. Када би се послови радили у складу са техничком документацијом, реализовани објекат не би смео да се више од десетак процената разликује од пројектованог, а ми смо сведоци да се чак и за објекте који се највише медијски експонирају коначно изграђена решења дијаметрално разликују од оних која су првобитно приказивана као пројектантско решење. Ко не верује, неко погледа првобитне макете Београда на води и изведено стање. Верујте ми на реч много су већа одступања у инфраструктурним пројектима, али су она теже уочљива људима који нису из струке“, написао је Паровић.
Он додаје да се слободно може закључити да би стриктно поштовање закона и норми довело до тога да изграђени објекти буду истовремено и јефтинији и сигурнији.
„Међутим, таква ситуација би директно задирала у интересе инвеститора, а у Србији су главни грађевински инвеститори држава и криминални картели који преко станоградње перу новац. И док је за криминалце јасно да по дефиницији избегавају да поштују закон, отвара се логично питање зашто је исти интерес и државе односно актуелне власти. Одговор се наравно намеће сам по себи и сви смо га свесни. Власт и криминал чине једну неодвојиву целину, а може се рећи да је грађевинска мафија централни стуб Вучићевог режима“, наводи он.
Председник НСП-а такође додаје да власт преко грађевинских пројеката добија новац којим плаћа разне лобистичке услуге по свету и да тиме купује политичку подршку.
„Станоградња отвара огроман простор да се ‘оперу’ сви они ‘црни’ и ‘сиви’ милиони. Узмимо пример реконструкције пруге. У том послу су Вучић и Орбан имали лични интерес да са кинеским партнерима направе пројекат у Европи и да преко њега извуку и новац и позицију код ‘брата Сија’. Отуда и не треба да чуди то што је читав пројекат рађен са неадекватном техничком документацијом и са надзором од стране мађарске фирме блиске тамошњим круговима власти. Из истог разлога не треба да чуди и то што се Национални стадион гради у врло сличној комбинацији и то што ни тај пројекат у овом тренутку када радови увелико трају још увек нема завршену и валидну техничку документацију“, стоји у саопштењу за јавност.
Он тврди да, уколико би се сада након читаве трагедије и подигнутог нивоа свести најшире јавности успело у томе да се наметне обавеза стриктног поштовања закона и процедура у градњи, да би то неминовно довело до урушавања, како каже, конструкције грађевинске мафије.
„Тиме би се постигло и урушавање централног стуба власти. Отуда је јасно због чега је Вучић у данима после трагедије јавно стао иза свих политичара, страних партнера и домаћих грађевинских предузимача. Никог од њх он не може и не сме да изгуби јер тиме пуца његов лични систем. Зато недељу дана након трагедије нема ухапшених криваца за смрт људи, већ се врши репресија и затварање оних који траже одговорност. Зато, уместо да по ко зна који пут јалово захтевамо оставке, треба снажно тражити независну проверу грађавинских и употребних дозвола јавних објеката рађених у протеклих десет година и оних који се тренутно раде. Вучић ће са лакоћом сменити Весића, Вучевића, Момировића или било кога ко је за његов систем неважан, али ни по коју цену неће отворити уговоре и техничку документацију Београда на води, ЕКСПО 2027, Националног стадиона и тако редом. Тражењем онога што он не сме да да га извлачимо на чистину и суштински ослабљујемо, тражење онога што може да испуни са лакоћом даје му се излазна стратегија. По томе треба разликовати и то ко је ко унутар опозиције!“, истакао је Мирослав Паровић у свом саопштењу за јавност.