Rusija i Belorusija intenziviraju vojnu saradnju, a najnovija tačka diskusije jeste potencijalno raspoređivanje hipersoničnih raketa „Orešnik“ na teritoriji Belorusije.
Ова стратешка одлука могла би значајно променити војну динамику у Европи, јер ракета „Орешник“ има способност да погоди циљеве у готово целокупној Европи у врло кратком временском року.
Спецификације и могућности „Орешника“
Хиперсонична ракета „Орешник“ представља врхунац руског војног развоја. Има домет од 5.500 километара и брзину до 10 Маха (око 3.439 метара у секунди), што јој омогућава да неутралише кључне циљеве пре него што противничка одбрана реагује.
Ова брзина, у комбинацији са способношћу ракете да маневрише током лета, чини је практично незаустављивом за постојеће одбрамбене системе Запада.
Посебна пажња се посвећује времену лета. Ракета испаљена са територије Белорусије може погодити:
– Лондон или Париз за нешто више од 8 минута,
– НАТО базе у Немачкој, Пољској и Румунији (Бондстил…) за 3 до 6 минута,
– Кијев за мање од 3 минута.
Ови подаци указују на висок ниво оперативне ефикасности система „Орешник“, што представља озбиљан изазов за НАТО и земље које се ослањају на западну војну инфраструктуру.
Геополитички значај распоређивања „Орешника“ у Белорусији
Током састанка 7. децембра, председник Белорусије Александар Лукашенко затражио је од руског председника Владимира Путина да се систем „Орешник“ постави на територију Белорусије.
Путин је изјавио да је то могуће већ у другој половини следеће године, након што Русија започне серијску производњу овог оружја.
Белорусија се већ показала као кључни савезник Русије у актуелној геополитичкој ситуацији. Постављање „Орешника“ на белоруску територију значило би значајно проширење руске стратешке зоне утицаја, омогућавајући директан надзор над кључним европским градовима и базама НАТО-а.
Одговор Запада и НАТО-а
Западни аналитичари већ су изразили забринутост због могућег распоређивања „Орешника“. НАТО се суочава са изазовом прилагођавања своје одбрамбене стратегије против хиперсоничних ракета, за које тренутни системи попут Патриот и ТХААД немају адекватан одговор.
Поред тога, постављање оваквог оружја у Белорусији би додатно појачало притисак на чланице НАТО-а које граниче са Белорусијом, попут Пољске, Литваније и Летоније, јер би постале непосредне мете.
Прва употреба „Орешника“ у СВО
Ракета „Орешник“ је први пут употребљена у специјалној војној операцији (СВО) 21. новембра 2024. године, као одговор на нападе западним оружјем које користи Украјина.
Иако је употребљена у конвенционалној (безнуклеарној) конфигурацији, њен ефекат је био упоредив са нуклеарним оружјем због прецизности и разорне моћи.
То је показало да Русија поседује не само технолошку предност, већ и капацитет за одвраћање без употребе нуклеарног арсенала.
Стратешка предност и будуће импликације
Русија је јасно ставила до знања да ће „Орешник“ играти кључну улогу у њеној војној доктрини у будућности. Његово распоређивање у Белорусији могло би имати следеће последице:
Повећан притисак на НАТО: Географска близина Белорусије европским градовима значи да би НАТО био приморан да преусмери ресурсе ка заштити своје инфраструктуре, што би могло ослабити њихове позиције у другим деловима света.
Нова трка у наоружању: Хиперсоничне технологије би постале главни фокус војних буџета Запада, што би могло довести до додатне дестабилизације глобалне безбедносне ситуације.
Већа кохезија између Русије и Белорусије: Лукашенко и Путин би кроз овакве иницијативе могли додатно учврстити савез између две земље, чинећи Белорусију не само политичким, већ и војним партнером од кључне важности.
Хиперсонична ракета „Орешник“ није само технолошко чудо, већ и средство за геополитички притисак. Њено распоређивање у Белорусији би радикално променило баланс моћи у Европи и натерало НАТО да преиспита своје стратешке приоритете.
Док Запад тражи начине да се одбрани од оваквих претњи, Русија потврђује своју војну надмоћ и способност да одговори на сваку потенцијалну агресију.