Pročitaj mi članakStranku slobode i pravde podržava 16,8 odsto ispitanih u anketi Demostata prema uvidu Danasa, što je daleko više od ostalih u opoziciji u regionu Beograda. Odgovori o o pojedinačnim rejtinzima pokazuju da se za Narodnu stranku opredeljuje dva odsto, Demokratsku stranku 1,5 odsto, Pokret slobodnih građana 1,7 odsto dok se za „ujedinjenu opoziciju“ što je bio raniji naziv stranaka iz ove grupacije (bez PSG), izjašnjava još 4,5 odsto.
Укупно то је 26,5 одсто, наспрам 38,9 одсто за Српску напреду странку и 6,2 одсто за Социјалистичку партију Србије.
Не давимо Београд им 6 одсто, а Еколошки покрет Александра Јовановића Ћуте 1,3 одсто. Доста је било има 4 одсто, Двери 2 одсто. Демократска странка Србије је на 2 одсто, а Покрет обнове краљевине Србије на 2,2.
Заветници имају 1,9 одсто, а Српска радикална странка има 1,4 осто. Социјалдемократска партија и Либерално-демократска партија су испод један одсто, док се за понуђен одговор „неко нов“ определило 1,7 одсто.
Како је објаснио Срећко Михаиловић, водећи истраживач Демостата на представљању истраживања у Медија центру, Београђани су за то да се опозиција удружи, а налази се крећу између реми позиције, односно „биће нерешено“ и победе опозиције.
– У овако напетим предизборним политичким ситуацијама испитаници неће увек изразити своје опредељење за конкретну партију. За изборно опредељење у Београду смо користили посредну процедуру за утврђивање изборне оријентације, питали смо који су највећи проблеми и ко може најуспешније да их реши. На основу тих одговора смо процењивали оријентацију, због чињенице да у исто време имамо парламентарне и председничке изборе, па да не би дошло до мешања тих изјава, за кога ће гласати на ком нивоу – рекао је Михаиловић.
Он је истакао да је када је реч о групацијама, оне су сврстане на начин на који се тиме „највише оперише у јавности“, али не значи да ће такве остати до избора.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 26, 2021
– До избора имамо сто педесет дана, то време је за политичке партије и коалиције веома кратко, а за грађане то је далека будућност, тако да не треба очекивати да ће резултати које смо сада нашли, бити и најтачнији, они су највероватнији – истакао је Михаиловић, истичући да је истраживање рађено на територији региона Београд и да се подаци не односе на Србију.
Како је Михаиловић навео, реч је о телефонској анкети у којој је одговоре дало 1200 Београђана у првој половини октобра месеца, и то и из ужег центра и свих београдских општина пропорционално.
– Треба рећи да је за одговор било потребно пет телефонских позива, од четворо је прекинуло или одбило, а један је прихватио, и из овога произилазе све слабости испитивања, јер је аутоселективан будући да су сами испитаници одлучивали хоће ли, или неће да разговарају са анкетаром. Предност је што је у овој ковид ситуацији то једани начин који обезбеђује резултате, будући да анкета личним контактом није могућа, као што је и анкета онлајн путем, због природе нашег грађанства још мање могуће – истакао је Михаиловић.
– На прошлим изборима у региону Београд имали смо излазност од 38 одсто, у овом нашем истраживању излазност је 67 одсто, ствар је обрнута, онолико колико је онда било апстинената и бојкоташа избора, толико сада имамо оних који су изборно опредељени – нагласио је Михаиловић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 23, 2021
