Pročitaj mi članak

„Ovo nije srpska vlada, već Vučićeva kolonijalna uprava i istureno NATO odeljenje“

0

Znam da se to od mene ne očekuje, ali svoj kontraekspoze moram da počnem jednom velikom pohvalom. U Vladi Srbije više nema Zorane Mihajlović, Nebojše Stefanovića i Zlatibora Lončara, čije smo ostavke odavno tražili, i to je jedna dobra vest. Oni su sa pravom izbačeni iz Vlade Srbije, što pozdravljamo i podržavamo, ali se i pitamo zašto to nije ranije učinjeno da ne nanose štetu državnim poslovima. Jer da su dobro radili – verovatno bi ostali u Vladi, i ne bi bili izbačeni. Ko će sada da plati ono što je Zorana Mihajlović zajedno sa Miloradom Grčićem uništila u EPS-u? Koliko smo novih elektrana mogli da napravimo za ovu milijardu evra i više koliko već godinu dana plaćamo uvoz struje zbog njihovog javašluka i kriminala?

 Друга похвала тиче се два нова имена у Влади Србије која несумњиво иза себе имају беспрекорне биографије, а то су др Даница Грујичић и Зоран Гајић. Не знам зашто су пристали да буду у Влади Ане Брнабић за коју морају знати да је марионетска, корумпирана и краткотрајна Влада, али свакако би били на понос и корист сваке праве Владе. Вероватно је то и циљ мандатара: да њиховим биографијама сакрије друге старе и корумпиране кадрове са купљеним дипломама и плагираним докторатима.

Ако је ово Влада „за једну зиму”, како рече њен прави мандатар Александар Вучић, онда не знам зашто уопште почињете са радом. Много је логичније да сте остали у техничком мандату старе Владе и да се зна оно што је права истина да ми Владу Србије заправо и немамо. Сви знамо да Ана Брнабић није председник Владе већ председник Извршног већа председника СНС. Она нема никакву самосталност у раду, нема своје ЈА, не пита се и не одлучује ни о чему. Влада не влада већ служи председнику Републике који је и председник Владе и министар у свим министарствима, а сви ви сте само државни секретари и пристали сте на ту улогу.

Посебно је скандалозно да Србија има Владу са највећим бројем министара у Европи – њих чак 28 + председник Владе. Стално се у Србији смањује број становника, али се повећава број министарстава. На 25 министара предвиђених новим Законом о министарствима додата су и три министра без портфеља за које се чак не зна ни шта би им било задужење, али су ту, што потврђује да су ово искључиво страначка постављења без логике стручности. Скупштинске клупе у којима иначе седе представници Владе када долазе у Парламент имају предвиђених само 20 седећих места, тако да је за овај избор Владе било потребно додати још девет столица да би мандатар и сви будући министри имали где да седну на овој седници.

Како која Влада Србије у ових 10 година власти СНС долази тако је у њој све мање напредњака, а све више личности из бившег режима. Све је почело са Синишом Малим, саветником из некадашње, жуте Агенције за приватизацију која је уништила бројна државна предузећа, а сада се наставља са Гораном Весићем из ДС, Тањом Мишчевић из Г17+ и Марком Благојевићем из подмлатка Грађанског савеза Србије и Управног одбора Сорошевог Фонда за отворено друштво. Из Владе је истерана Зорана Михајловић као агент страног интереса, али су очито ушли други. Фале само Борис Тадић и Млађан Динкић и ова љубав између бившег и садашњег режима могла би бити потпуна. Претпостављам да је то остављено за следећу Владу коју ће чинити Вучић и Ђилас, за шта се сада праве неопходне припреме у јавном мњењу, а отопљавање односа између њих двојице је прешло у загрљај.

Не само да сте задржали потпуно некомпетентне кадрове у ресорима културе, бриге о селу и заштите животне средине са којима Маја Гојковић, Милан Кркобабић и Ирена Вујовић никада нису имали везе већ у нову Владу уводите и нове нестручне људе јер нисам успео да откријем какве везе Раде Баста има са привредом, Јелена Танасковић са пољопривредом или Дубравка Ђедовић са енергетиком? Никакве. Па шта онда траже у овим ресорима? Србија има толико врхунских стручњака у овим областима који су могли доћи на чело ових министарстава да државом не владају партијске шеме и комбинације.

Чујемо од председника Извршног већа Ане Брнабић да је ово „српска влада” и чудимо се која то друга влада може да буде у Србији: „хрватска”, „америчка”, ЛГБТ влада,…? Слажем се са Милошем Вучевићем који наглашава да Влада Србије треба „да води рачуна изнад и пре свега о интересима Србије”, што је значајно признање из врха владајуће странке да то до сада није био случај. Позвао бих нову Владу и нове министре полиције и одбране да никада више нико у Србији не дозволи да амерички амбасадор одлучује уместо Владе, као што је био случај са забраном геј параде. Јер никада више не сме да се дозволи да држава одлучи једно, а амерички или било чији други амбасадор каже друго, и да буде по његовом.

Каква је то српска влада у којој седи министар Томислав Жигманов који се залаже за Војводину у НАТО или добија ресор људских и мањинских права а негира буњевачку националну мањину желећи да од Буњеваца на силу направи Хрвате? Или министар Един Ђерлек који изјављује да ће радити најпре за Санџак па тек онда за Србију? Морамо да скренемо пажњу новом министру да је „санџак” окупациони термин који не важи од времена ослобођења Србије од турског ропства, док територијална организација државе Србије препознаје само Рашки управни округ.

Ако је ово „српска влада”, како се самохвалишете,

  1. Да ли ћете се јавно обавезати да нема никаквог споразума са сепаратистичким властима у Приштини који омогућава улазак лажној држави Косово у УН и друге међународне организације?
  2. Да ли ћете прихватити Резолуцију коју су заједно предложила три посланичка клуба (НАДА, Заветници и Двери-Патриотски блок) да нема увођења једностраних санкција нити једној међународној признатој држави па ни Руској Федерацији?
  3. Да ли ћете предложити Народној скупштини да после 77 година у овом Дому коначно буде донета Резолуција о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ?
  4. Да ли ће веронаука коначно постати обавезан предмет, а вероучитељи добити сталан посао?
  5. Да ли ће ћирилица коначно добити положај који заслужује у нашем друштву, а не бити писмо другог реда у односу на латиницу?
  6. Да ли ће српски затвореници који су након хашке тамнице запали у још горе казамате широм Европе добити помоћ своје државе, а не да нико у Србији не зна да Радован Караџић у неком британском Алкатразу већ данима штрајкује глађу јер су му прекинуте све везе са породицом и светом уопште, а да Ратко Младић у Хагу нема право на лечење?
  7. Да ли ћете уместо Сорошевог Отвореног Балкана покренути српске интеграције и српски мини-шенген са Републиком Српском и Црном Гором, у циљу веће сарадње између најпре српског народа на Балкану, а онда и са свим другим народима?
  8. Да ли ћете прекинути погубне европске интеграције које трају 22 године а да се нисмо померили са места већ нам само испостављају нове и нове услове на томе узалудном путу?

Јер, ако ништа од овога не урадите – ово није српска Влада већ колонијална управа и истурено одељење Централног комитета у Бриселу, а нама је доста бриселских и НАТО комесара који нас уцењују и понижавају.

Кључно питање за нову Владу биће да ли може да одговори на социјално-економске изазове.

Да ли ће и даље 93, 5% субвенција бити поклањано страним фирмама као у претходних 15 година? Да ли сте свесни да домаћа мала и средња предузећа чине 99% укупне привреде, запошљавају 65% свих запослених у Србији и остварују 57% БДП-а, али само 3% извоза у континуитету? Шта они добијају од своје државе, кад – примера ради – ослобађате од пореза на добит за улагање у основна средства за рад само оне привредне субјекте који имају преко 100 запослених, што опет одговара највише страним компанијама? Да ли ће и даље 87, 3% банкарског тржишта бити у страном власништву? Да ли ће и даље курс динара да одговара увозничком лобију који увози све што ми овде можемо да производимо и убија домаћу производњу нелојалном конкуренцијом? Да ли знате да неколико страних фирми чини 85% српског извоза и да сав профит одлази у иностранство? Да ли ће и даље корупција у јавним набавкама, где у 75 од 100 највећих тендера има само један понуђач, да поједе народне паре које смо могли да уложимо у боље здравство, просвету, спорт, социјалну политику, екологију…? Нико нормалан није против новог пута или болнице, али се поставља питање зашто су сви ти велики инфраструктурни радови неколико пута више плаћени него што су реалне цене тих нових километара или квадрата било где у окружењу. И коме иду ове покрадене народне паре које су могле бити искоришћене у праве сврхе?

Нова Влада Србије треба да брине само две бриге: од домаћем произвођачу и о домаћем потрошачу: како да помогне све што је домаћи економски интерес и како да заштити породичног човека у времену кризе. Нису код нас проблем само високе цене већ и мале плате. Примарни произвођач, али и прерађивач и трговац треба да зараде своје, као што и потрошач треба да има од чега да купи основне животне намирнице које су поскупеле за преко 50% док је званична инфлација 14%. То је иста она лаж као да је просечна зарада у Србији 640 евра, а није већ је 470 евра колико износи медијална зарада коју прима већина грађана Србије и која не покрива трошкове просечне потрошачке корпе. Јер просечан грађанин Србије нема плату Јоргованке Табаковић, Душана Бајатовића или Данице Драшковић, а минимална зарада је за 11.000 мања од минималне потрошачке корпе, док ни две минималне зараде нису довољне за просечну потрошачку корпу. Чак је и Ана Брнабић недавно јавно изјавила да би са 40.000 могла да издржи тек неколико дана.

Дакле, буџет је додатно напуњен због огромних поскупљења, али шта се од тога вратило домаћем предузетнику и потрошачу? Наша просечна породица са малим примањима не може да преживи ову скупоћу, не може више да купи лекове, месо и огрев по овим ценама (да ли је више скочила цена дрва, угља или пелета), или да издржи овај раст цена закупа некретнина или месечне рате за кредит. Зашто нема грејања у становима макар ујутру или увече када су температуре ниске? Штедите на броју министара и вашим страначким запошљавањима и коруптивним радњама, а не на грађанима.

Техничка Влада прича о свему сем о огромним поскупљењима и инфлацији, која није везана само за украјинску кризу већ је и последица лоше економске политике досадашње власти. Како живи обичан грађанин који види несташицу млека, увоз млека из Пољске јер је уништен сточни фонд, наше млеко које је јефтиније у окружењу него код нас, породицу која се двоуми да ли да купи млеко или јогурт јер не може обоје… Кромпир је дупло скупљи него пре годину дана. Просечна породица сада може да приушти за трећину мање меса на столу него пре годину дана. За исте паре за које сте прошле године куповали 10 јаја, сада можете да купите 7. Пун резервоар у ауту је раније коштао 8 хиљада динара, сад је преко 10 хиљада. Обичан човек сада купи једну кесу намирница у супермаркету за исте паре за које је раније куповао три пуне кесе.

Ово је „ценовна криза” коју не признајете и не решавате, и не можете решити досадашњом економском политиком. Позивам све да направимо Нови економски договор и да донесемо пакет хитних мера подршке домаћој привреди и пољопривреди, као и сиромашним породицама пред зиму. Обећали сте стабилност, али је више нема. Кључне економске ресоре у новој Влади дајете нестручним људима. Престаните да бринете за стране економске интересе и посветите се домаћим.

Наше кључно питање гласи: Када ће на ред доћи домаћи предузетници и пољопривредници да буду помогнути, или ова Влада ради само за стране банке, стране компаније и увознички лобија? Не заборавите да стране инвестиције никада и нигде нису донеле економски развој већ углавном експлоатацију јефтине радне снаге, коришћење јефтиних енергената и изношење екстрапрофита напоље.

Од вас тражим да се као што сте се до сада клањали сваком страном инвеститору који дође у Србију сада посветите домаћем привреднику и урадите за њега све оно што сте до сада радили само за странца: пореске олакшице, бесплатно опремање комуналне инфраструктуре, бесплатно градско грађевинско земљиште, субвенције са више десетина хиљада евра по новоотвореном радном месту… Исто мора да се односи и на оне који желе да остану или се врате на село и баве пољопривредом. Увек када критикујемо власт дајемо и конкретна решења шта бисмо ми урадили да смо на челу Владе Србије:

  1. Вратили бисмо пензионерима све што су опљачкани за оне четири године смањења пензија.
  2. Укинули бисмо ону срамну одредбу о трајном умањењу пензије за оне који су напунили 40 година радног стажа, али нису постигли старосну границу за одлазак у пензију. Зашто и како је могуће да је неко са 40 година радног стажа кажњен и зашто му не буде исплаћивана пуна пензија кад напуни 65 година?
  3. Никада више не бисмо дозволи да сви грађани или све фирме добијају исту помоћ од државе већ они који су угроженији морају добити више, а они који су богати не морају добити ништа. Тако да када повећамо плате и пензије нећемо их повећавати свима исто, већ ће већу повишицу добити они са нижим примањима јер је једино то праведно и исправно.
  4. Минимална пензија мора бити већа, а сви наши најстарији суграђани који немају никаква примања, а њих је преко 100.000 морају имати минималну пензију.
  5. Србија више неће бити рај само за богате који овде плаћају скандалозно мале порезе док банке и јавни извршитељи гуле кожу с леђа сиротиње и презадужених породица. Повећаћемо порезе на богатство и луксуз, а смањити порезе на зараде и имовину за свакога ко ступи у брак и добије дете.
  6. Као што смо обећали, недеља ће бити нерадни дан и у приватном сектору како би сви, а посебно жене запослене у трговини, могли недељу да проведу у кругу своје породице.
  7. Сиромашним грађанима ћемо поделити ваучере за куповину домаћих пољоприврендих и индустријских производа, чиме ћемо подржати домаћу производњу и заменити увоз. Нећемо, као ова власт, спречавати већ ћемо подстицати кампању „Купујмо домаће”, јер све оно што купимо од нашег произвођача, прерађивача или трговца остаје у Србији и јача нашу економску и потрошачку снагу.
  8. У наступајућој економској и енергетској кризи одвојили бисмо у буџету део за социјални додатак за енергенте и повећане трошкове живота за социјално најугроженије категорије становништва.

Влада Србије на чијем челу би био Српски покрет Двери истакла би следеће приоритете:

    1. Мир, војна и политичка неутралност, избегавање да нас НАТО увуче у рат против Русије;
    2. Економски, социјални и еколошки патриотизам, којим се све што је домаћи економски интерес ставља у први план;
    3. Енергетска и прехрамбена безбедност и стављање свих државних ресурса у функцију подршке онима који су угрожени у време кризе.