Прочитај ми чланак

ОВАКО је говорио Станивуковић: Не подржавам признање нити разграничење српског КиМ

0

Када Додик дође код Вучића и обрнуто, они то користе и стварају привид реалности, а уствари већина грађана нема праву перцепцију какви су то накарадни режими, како у Србији, тако и у Републици Српској - рекао је за Директно пре неколико месеци народни посланик у парламенту Републике Српске и један од најистакнутијих противника режима Милорада Додика, који ће највероватније бити нови градоначелник Бања Луке.

Као најмлађи посланик у парламенту Републике Српске постали сте препознатљиви по бруталним наступима против Додика. Због тога сте постали „млади тајкун“, „државни непријатељ“, нападали су вас, хапсили, чак и физички насртали на Вас у Скупштини. Како изгледа бити опозиција у Републици Српској и како се носите са епитетом „државног непријатеља“?

– Бити државни непријатељ овде значи бити велики пријатељ грађана. То значи бити пријатељ сваког човека и појединца који жели нормално да живи. Ако сте неком пријатељ, оном ко тог вашег пријатеља не воли, ви сте непреијатељ. Ја сам пријатељ грађана и свог народа, а ова власт не воли свој народ и грађане. То је за мене привилегија и част и наставићу и даље да будем непријатељ режима у нади да би ојачао пријатељство са народом и да би народу ова земља постала пријатељска, што и јесте циљ. Увек је изазовно и помало тешко бити опозиција у систему који има све одлике диктатуре. Треба много енергије, воље, жртве, али ако је човек вођен идејом да овај народ заслужује слободу и да свако има право да живи нормално, да има посао, воду, струју, канализацију, све оно што нема просечан грађанин Републике Српске, спреман је да се носи са тим. Сада идемо на победу у Бањалуци и верујем да ће од тог дана започети крај лоше владавине човека који је опустошио читаву Републику Српску. Под њим смо добили унутрашњу окупацију у којој се сваки човек осећа као роб. Сви напади на мене, моју породицу, хапшења, малтретирања, тортура, то је одлика овог режима који је пустио пипке од врха до сваке месне заједнице. У Скупштини смо их потпуно поразили, немају никакве аргументе и сада иду на то да уведу члан 131. у Пословнику који каже да ће у Скупштини моћи да се гласа и одлучује без дискусије, односно расправе, када скупштинска већина то одлучи. Таква Скупштина ће одговарати њима, Ким Џонг Уну и ником више. Једноставно, хоће да спроводе диктатуру и да краде сопствени народ, али у тишини.

Како коментариште пријатељски однос члана Председништва БиХ Милорада Додика и председника Србије Александра Вучића, по чему су њих двојица слични?

– Ту се ради о политичком прагматизму. Доста људи је овде наклоњено Вучићу јер је он и овде свакодневно присутан у медијима. Тамо код вас воле Додика јер је Вучићев пријатељ. Притом ни грађани Србије, ни грађани Републике Српске нису упознати у стварно стање, како у Србији, тако и овде. Онима у Србији којима Додик делује као добар политичар, не дај боже да га окусе или виде на делу. По непристојности, бахатости, некултури, тешко ко може да се носи са Додиком. Када он дође код Вучића и обрнуто, они то користе и стварају привид реалности, а уствари већина грађана нема праву перцепцију какви су то накарадни режими, како у Србији, тако и у Републици Српској. Годишње 30.000 до 50.000 људи овде аплицира да оде из земље. Постали смо народ који са различитих обала Дрине тражи утеху у другој земљи и покушавају да у иностранству буду грађани другог реда, пошто су у сопственој земљи постали грађани трећег реда. Генерално Балканом владају диктатори и то је чињеница. Свако на свој начин. Да ли негде влада Миле или Мило, народу је исто и народ је заробљен у већини балканских земаља. Кад Мило и Миле и сви ти „мили“ оду, а изроде се нове генерације, народ ће добити заслужену слободу коју је стекао победивши окупаторе, али је изгубио због ове унутрашње окупације. То ћемо морати да решимо.

Шта бојкот избора у Србији (интервју рађен пре 21. јуна) може да донесе онима који се боре против Вучићевог режима?

– Оно што могу да кажем као неко ко је чврста опозиција у Републици Српској јесте то да идеју бојкота могу у потпуности да разумем. Одређени процеси који се дешавају код нас слични су или готово идентични са процесима који је дешавају у Србији. Имамо режимске медије, Пинкове, Алтернативне телевизије, влада медијски мрак како овде, тако и тамо. Самим тим услова за фер изборе дефинтивно нема. Сваки вид демократске борбе је нешто што могу да разумем, између осталог и бојкот јер је и то начин борбе, начин да се нешто докаже, у овом случају нефер услови. Волео бих да људи у Србији добију боље услове, фер услове, јер и то је мој народ. Желим да мом народу, као у РС, тако и у Србији, па и у Црној Гори буде боље. Тамо где увек постоји само један човек, то никад није добра опција. Бојкот, протест, штрајк глађу, све демократске алатке јесу ризик и мач са две оштрице. Можда се мало посечете, али можда тиме вашег протвника посечете више. Постоји могућност да као последицу тога донесете бољитак и промене.

За 27. јун заказан је састанак београдских и приштинских власти у Вашингтону под покровитељством специјалног изасланика Ричарда Гренела. Зашто су Вучић и Тачи позвани у Вашингтон и да ли је на помолу привођење крају признања Косова како многи спекулишу у Србији?

– Не подржавам ништа што није у интересу српског народа, па тако ни признање, разграничење или размену територија. За мене Косово није само Косово. За мене је то Косово и Метохија! Са свом црквеном земљом као колевком мог народа и то је оно што ми јесмо. Свештеници, духовници, сви људи којима је стало до Србије и српства рекли су да никад не треба признати ни разграничење, нити било шта што би Косову као држави дало легитимитет. Ни по којој цени то не треба учинити. Остаје нам стрпљење, а свакако ће доћи дан када ће све око Косова бити онако како би требало да буде. Чињеница је да је Косово наше. Нека питања треба заледити до оног тренутка док ви и ваш народ не ојачате. Сматрам да је то исправан пут. Нико не може да вас воли и да вам буде пријатељ као ви сами себи и нико не може да љуби вашу земљу као ви сами што можете. Лично бих чекао нека боља времена када бисмо постали јачи и када би међународна ситуација могла да се промени у корист оних који нас више подржавају. Треба радити на међународним односима и чекати нови талас у свету који мора доћи кад-тад. Никад Сунце не буде на истој страни, него се мења. Таква је ситуација и на геополитичкој сцени. Промениће се ствари једног дана у корист српства и Србије.

Када је коронавирус био у највећем јеку видели смо слична дешавања како у Србији, и у Републици Српској. Ванредно стање, полицијски час, контроверзне одлуке, нетранспарентност утрошеног новца за респираторе… Зашто су власти константно одбијале да грађанима саопште истину каква год она била, већ смо виђали свашта, од „шопинга у Милану“ до укидања мера и избора, иако епидемија још није прошла?

– Сваки диктаторски режим користи сличне механизме. У обе земље рецепт је био сличан: преплашити народ више него што треба и да у једном том страху, владари тобоже постану спасиоци и људи који брину о њима. У том страху грађани спасавајући живот не могу да виде друге ствари. Овде једино што је добро урађено јесте то да је народ добро покраден. Наставила се тенденција од рата. Тада су били заступљени ратни профитери, а сада имамо корона профитере. За време великих поплава пре шест година у Републици Српској и Србији, имали смо и те поплава профитере. Никад нисмо добили извештај где је сав тај новац утрошен и на шта? Ни за време поплава, ни за време коронавируса. Исти људи од рата до данас, на трагедији сопственог народа вребају прилику да напуне своје џепове. Народ поново постаје жртва, народ поново страда и под изговором да они неког спасавају, они уствари спасавају своје већ одавно гладне и жедне џепове. Чувени Момчило Настасијевић каже: „Преситост је тек љута глад“. Кад је човек сувише сит као ови што нас воде овде, онда су тек гладни и жељни су још једног милиона, још једног авиона и камиона, иако их већ по гаражама имају много.