Prema članu 3, Ustava Republike Srbije, „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“, dok prema članu 4 „Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“.
Зашто је онда Влада, противуставно, преузела надлежност за утврђивање политике у области рударства, посебно што Србија нема важећу „Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима“ (тек у марту 2024. године започела је израда Стратегије за период 2025-2040, са пројекцијом до 2050. године), чиме је незаконито преузела надлежности Народне скупштине, повређујући уставна начела владавине права и поделе власти.
Како правник ВА није уочио, или није хтео, што је још горе, да Уставни суд својом одлуком од јула 2024. и сам погрешно поступа и даје упутство Влади о томе да је утврђивање политике у области рударства у њеној надлежности. Можда ће му у разумевању проблема помоћи „чувени“ правник Војислав Шешељ, уместо што даје тупаве коментаре о стварима које не разуме и вређа референтне српске научнике.
У свом егоцентричном и конфузном експозеу ВА је поменуо моје име и слагао неколико пута, за нешто више од 60 секунди: …тражили сте да доведете проф. Ристића; који ништа не зна; сваки дан нам соли памет на свим телевизијама; знате да не може ништа да им каже, знате да није стручан ни за шта; јесам истину рекао, јесам рекао сам истину, све знам…
Истина је да сам последњи пут имао телевизијско појављивање почетком августа, док је ВА имао неколико стотина обраћања на својим медијским тровачницама (Пинк, Информер, Хепи, Курир, Блиц, све више и РТС). Нико ме није позвао на расправу у Љубовији, нити бих отишао на тај непотребни догађај, као што се радо одазивам на позиве наших људи широм Србије и са мојим колегама држим предавања у салама, сеоским задругама и на отвореном. О томе шта ја знам или не знам, колико сам стручан или не, неће судити ВА нити његов духовни „тата“ Војислав Шешељ (у трачерско-шарлатанској емисији „Ћирилица“, дана 09.09.2024), обојица правници који никада ништа нису радили, сем бављења политиком која је имала трагичне последице по српски народ.
Бестидни Шешељ је коментарисао проблематику рудника „Јадар“ као потпуни дилетант, и притом допустио себи да извређа академике САНУ, елитне српске научнике и професоре Универзитета у Београду. ВА је заронио на дно септичке јаме када је и Шешеља ангажовао у овом организованом злочиначким подухвату против српског народа.
Увидом у документацију ЕУ која се односи на регистроване лобистичке организације (Транспаренцy Регистер), утврђено је да је међу њима и компанија Рио Тинто (са идентификационим бројем: 991744840418-06), која има дозволу за следеће активности, у доменима законодавства или одређених политика: ЕУ Цритицал Раw Материалс Ацт; ЕУ Греен Деал; ЕУ Раw Материалс; Ацтион План Хуман Ригхтс Дуе Дилигенце; Сербиан ЕУ аццессион; ЕУ – Африца Стратегy; ЕУ Цонфлицт минералс регулатион; ЕУ Баттерy Инитиативе; ЕУ санцтион регимес; ЕУ Цхемицал Стратегy фор сустаинабилитy.
Свакако да је највећу пажњу изазвао податак о томе да компанија Рио Тинто има уникатно право да лобира у вези приступања Србије Европској унији, међутим остаје непознато по чијем налогу, уз чију дозволу, а посебно уз коју накнаду и са којим крајњим циљем.
Шта ВА зна о овоме?
Занимљиво је да српски „патриота“ Војислав Шешељ има идентичне ставове као амбасадори САД, Велике Британије и Немачке, који су за копање литијума.
Поменути амбасадори нам објашњавају да треба да се одрекнемо Косова и Метохије, уведемо санкције Русији, уђемо у НАТО, дистанцирамо се од Републике Српске и подржимо ЛБГТ агенду.
Зашто Србија купује прескупе француске авионе уместо јефтинијих и бољих руских и шта то ВА има важније од одласка на БРИКС самит у Казању, на позив председника Руске Федерације?
Нема одступања, нема копања, нема референдума! „Рио Тинто“ марш из Србије, Вучићу марш из наших живота!
Ово је питање победе живота, слободе и љубави, са једне стране, или мрака, деструкције и беде, са друге. Србијо, устани, бори се и не дај на себе!
др Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду, редовни професор Шумарског факултета