Да би противправна сецесија Косова добила ауру легалности и на неки начин се вратила у правне оквире требало је наћи некога у Србији, у српском руководству, ко би извршио једну историјски негативну и мрачну улогу ревизионисте – то је био Александар Вучић, оцењује професор међународног права Дејан Мировић, који се проблемом Косова и посебно француско-немачким планом из 2023, те с њим повезаним Охридским анексом, бави у својој новој књизи “Државни удар”.
Гостујући на КТВ телевизији из Зрењанина у емисији “Без устручавања”, Мировић је рекао да видимо, очигледно, да бивши председник Србије, Борис Тадић, није хтео да учини све оно што је касније уследило и на шта је, каже, пристао Вучић.
“Он је пристао на закључивање француско-немачког плана и Охридског споразума/анекса где се каже да се признаје територијални интегритет Косова, суверенитет, неповредивост граница и међународни субјективитет. На тај начин одвајање Косова од Србије више није нелегално, већ уместо нелегалне сецесије постаје деволуција: договорни разлаз”, сматра Мировић.
Додаје да је Србија поменутим планом, на којем је, како каже, рађено извесно време, нешто попут Основног уговора две Немачке из 1972, “признала независност Косова, а да нисмо успоставили дипломатске односе”.
“Вучић је Косову омогућио равноправни третман попут осталих држава и предао му уговорну способност. Американци од бомбардовања и сецесије Косова нису могли то да ураде, да Србија призна да је Косово равноправна држава”, закључује Дејан Мировић, уз запажање да је Вучић најпре суспендовао Устав Србије на северу покрајине Бриселским споразумом из 2013.