Прочитај ми чланак

Откривена цела мрежа куповине гласова СНС у Новом Саду

0

Од освојених 78.771 глас у Новом Саду, према изворима из СНС, ова странка је купила 35.000 гласова, међу којима су Новосађани, али и гласачи са лажним пребивалиштима. Овај број на први поглед делује велик, али с обзиром на то да је 2012. године, један човек, Томислав Бокан, са 20 својих сарадника за Ромску демократску странку купио 10.500 гласова, односно 6,5% изашлих гласача и овојио шест одборничких мандата који су подржали власт СНС у Новом Саду, у даљем тексту схватићете да је то тачна и реална цифра.

Иначе, према речима нашег саговорника, Томислав Бокан је на прошлим изборима радио за СНС куповину гласова и за ту услугу добио из странке буџет од 100.000 евра и обећање да ће му син Никола поново бити посланик у Скупштини Србије, након формирања Владе Србије. Никола Бокан је 137. на листи Александар Вучић – Србија не сме да стане и очекује се да ће постати посланик, када се неки од садашњих посланика повуку због избора у извршну власт.

За куповину гласова за СНС у Новом Саду су биле задужене газде приватних компанија које послују са републичким, покрајинским и градским јавним и јавно-комуналним предузећима и градском управом. Набројаћемо их редом по броју гласова које су обезбедили, од најзначајнијих до мање значајних:

Горан Ковачевић звани Горанац, из Врбаса. Пријавио је СНС списак од 20.000 људи који ће гласати за листу Александар Вучић – Србија не сме стане, са податком имена и презимена, адреси где су пријављени, ЈМБГ и бројем телефона (тако прецизне податке морали су и други да доставе). Провером тих гласача Кол центар СНС је потврдио да је 11.000 изашло и гласало за изборну листу Александар Вучић – Србија не сме да стане.

Осталих 9.000 није му признато. Куповину гласова је у договору са врхом СНС, односно Андрејом Вучићем, Горан Ковачевић сам исфинансирао иако је тражио да странка да новац за то. Његов захтев је одбијен и речено му је да је дужан сам да исфинансира куповину гласова, с обзиром на то колико је новца добио од државе, покрајине и локалне самоуправе. Од оснивања фирме коју је основао и контролише је, Суунико Солутионс из Ветерника, чији је формални власник био Нико Ускоковић чију је сестру оженио Ковачевић (а Нико је познат и по томе што је преживео атентан подметнутог експлозива испод аутомобила који је био намењен Ковачевићу, али се Нико случајно затекао у Ковачевићевом џипу који је био паркиран испред ОШ „Ђура Даничић“ када је бомба експлодирала) добио вредност послова у укупном износу од 14,093.979.590 динара, односно око 120 милиона евра (процењена вредност чисте његове зарада од тих послова је била око 30 милиона евра).

Структура добијених послова од 14 милијарди динара је: 62% Управа за капитална улагања АПВ, 19% ЈКП „Новосадска топлана“, 10% Град Нови Сад – Градска управа за имовину и имовинско правне послове (бивши ЗИГ), 7% ЈКП „Водовод и канализација“, 1% – ЈКП „Топлана Ниш“ и 1% остали). Господин Ковачевић је плаћао 50 евра по гласу, односно издвојио је 1 милион евра за куповину гласова, од својих 30 милиона евра зараде што је остварио преко СНС. ОД 50 евра, 30 евра је ишло бирачима, а 20 евра су добијали посредници, тзв.координатори (тако је било и код других трговаца гласова у просеку. Цене су биле веће на Лиманима и у центру града, а мање у приградским насељима).

Иначе, Горанац је познат по томе што је као вођа клана одслужио седам и по година робије због производње и дистрибуције сканка-наркотика у Војводини, али је познат и по оптужбама за покушај убиства и отмице, за шта није одговарао откад је у блиским односима са СНС, а нарочито са шефом БИА за Војводину, Николом Васиљевићем званим Џони, са којим контролише и заједничку фирму која се не води на њих двојицу, а која добија послове од јавног сектора. Њих двојица су одличан пример како сарађују представници криминала и државе.

Овај највећи трговац гласовима у Новом Саду који има своју мрежу сарадника у читавом граду коју чине навијачи и ситни дилери наркотика, који регрутују по кафићима, средњим школама, факултетима, младе људе и чланове њиховим породица за куповину гласова, исказао је своје незадовољство третманом који има од напредњака у пословима у задњих више месеци, па је на његов захтев измењен План детаљне регулације града Новог Сада и уместо Меморијалног центра жртава рације који је планиран на парцели близу Штранда код Мостоградње испод моста Слободе, ту парцелу град је наменио за паркинг за зампере за чију изградњу је уговор добила компанија Ковачевића у вредности од 66 милиона динара, иако је вредност посла пре годину ипо дана процењена на 25 милиона динара. Ова разлика омогућена је Горанцу да има зараду и да се одобровољи како би радио за СНС куповину гласова и за градске изборе на пролеће ове године. Аутокамп односно паркинг за кампаере, који је био на Рибарцу, тиме је измештен на нову локацију зато што смета пројекту Нови Сад на води који се увелико спрема за реализацију, тако да су на овај начин намирили Горанца, али и решили предуслове за наставак пројекта Нови Сад на води.

Марко Босанац звани Боске. Пријавио је СНС 12.000 купљених гласова у Новом Саду, али је централни Кол центар СНС уважио 7.500 гласова за листу Александар Вучић – Србија не сме да стане. Босанац је млади „бизнисмен“ који је десна рука контроверзног бизнисмена са Косова и Метохије, Звонка Веселиновића који је на црној листи САД и Велике Британије за организовани криминал, и који је са својих једва 30 година, и оснивачким капиталом од 10.000 динара 2017. године, направио империју од конзорзијума Монтоп, која добија скоро све послове које Горанац не добије у Новом Саду, али и значајне државне послове.

Највеће приходе од 42 милијарде динара Монтоп је добио од ЕПС за услуге очитавања бројила за електричну енергију. Осим овога, од МТС је добио уносне послове полагања оптичког кабла, а његова студентска задруга прибављања радника за сва јавна предузећа преко које се запошљавају чланови СНС преко привремених и повремених послова. Последње што је добио, уносни посао изградњуе нове школе у Југовићеву за 2,8 милијарди динара, решавање семафора на раскрсницама и многе друге. Овај човек који је био и кум славе Градског одбора СНС у Новом Саду, избегао је одговорност када је са својом групом, али и лично тукао опозиционе демонстранте у Новом Саду на локацији код Булевара Ослобођења код Лиманског парка, јер полиција „није могла“ да га препозна на снимку иако је свима јасно а и врло јасно се види да је то био он. Боске је познат и по томе што је сину бившег начелника МУПа у Новом Саду, Слободану Малешићу сваки месец уплаћивао по 130.000 динара за наводну стипендију.

У СНС му се замера што је на своју руку пребацивао гласаче са пребивалиштем у Буковац и тиме јасно открио изборну крађу јер су у Буковцу углавном куће и лако се открије да није реално толико гласача да буде пријављено на једном објекту, у односу на зграде које постоје на Лиману и где се теже открије. Боске је пријављивао од 20 до 30 гласача по кућама у Буковцу, за шта су челници странке у Новом Саду проценили да је врло глупо урађено. Његов рејон и зона одговорности за куповину гласова је била сремска страна Новог Сада.

Боске је разрадио модел куповине гласова да један исти бирач буде пријављен на нову адресу непосредно пре закључења коначног бирачког списка, тако да остане уписан и на старом бирачком месту и на новом према новом пребивалишту, односно да може да гласа више пута. На тим бирачким местима су чланови бирачког одбора који проверавају УВ лампом да ли има трагова спреја на прсту гласача били обавезно из СНС.

Драгољуб Збиљић, из Бора, власник компаније Енерготехника Јужна бачка. Пријавио је 10.000 купљених гласова, али му је из централе странке, после провере Кол центра признато 5.000 гласова. Збиљић добија велике пројекте од државе и града Новог Сада, немогуће их је све набројати, али договорено је да добије 120 милиона евра вредан посао, заједно са Монтоп, изградње Регионалне депоније у Новом Саду. Посао је договорен и само треба да се формално спроведе јавна набавка, односно тендер на којем ће Збиљић заједно са Монтоп имати „најповољнију понуду“. За ову тврдњу ће време показати да је тачна.

Дејан Слијепчевић из Гацка у Херцеговини, власник компаније ГАТ. Пријавио је 10.000 гласова, али му је одобрено само 4.000, због чега је претрпео дириговане нападе на њега преко медија од стране СНС. Два пута је хапшен у Црној Гори и БиХ због куповине гласова које је по задатку СНС обављао у Црној Гори на локалним изборима против Мила Ђукановића 2022.године и Републици Српској у корист Јелене Тривић. ГАТ добија огромне послове од државе, немогуће је све набројати.

Томислав Бокан из Лике, задужен за куповину гласача у Лединцима, Буковцу и приградским насељима Новог Сада који имају порекло из БиХ и Хрватске. Пријавио 2000 гласова. Признато му 1.000 од стране централе после провере. Обећано му је 100.000 евра за ову услугу и избор сина Николе за народног посланика. Није му исплаћен цео износ, већ само пола, због чега је остао у дуговима, али син ће постати посланик након избора Владе Србије.

Осим ових трговаца гласова на велико, путем новца, који су нудили 50 евра по гласу за гласача и посредника, постоје функционери СНС који су куповали мањи број гласова, али су имали задатак за изведу тзв.политичку куповину гласова својим утицајем на запослења у јавном сектору, добијања социјалне помоћи од града, уписивањем преко везе деце у вртић ако нема места за њих, сређивањем легализације објеката и других услуга…

Директори ЈКП су били дужни да доставе списак од 1.000 гласова, начелници управа 500, руководиоци у ЈКП независно од директора по 100, а запослени за стално 20, док су запослени на одређено време имали обавезу да доставе најмање 10 сигурних, односно тзв.капиларних гласова.

Страначки функционери и носиоци јавних функција били су задужени за одређене делове града, тако је Слободан Милић звани Боцара био задужен за Клису, Слану бару и Видовданско насеље, Урош Лончар директор ЈКП „Водовод и канализација“ (изабран на предлог Звонка Веселиновића) је био задужен за Каћ, Будисаву, Ковиљ и Шангај. Он је похваљен да је најбоље извршио задатак, јер је листа Александар Вучић – Србија не сме да стане добила процентуално највише гласова у његовом рејону.

У Шангају је око куповине гласова сарађивао са Белом Курином, који окупља Роме из тог насеља. Ненад Барац, директор ЈКП „Новосадске топлана“ био је задужен за Адице и Грбавицу, а у послу куповине гласова на терену му је помагао Ненад Стевић, познат по томе што је у покушају атентата на њега страдала његова девојка Теодора Каћански у рафалној паљби и по покушају отмице, изнуде и других кривичних дела.

Координатори тзв.капиларних гласова, односно евидентирања уцењених и сигурних гласова од којих се очекује контрауслуга и њиховог извођења на биралишта били су и Жарко Мићин, шеф кабинета Милоша Вучевића и председник Управног одбора „Југоимпорт СДПР“ за извоз оружја, Срђан Кружевић, директор ЈП „Воде Војводине“, познат по томе да је дао зелено светло за пројекат Нови Сад на води, за разлику од претходног директора који то није хтео, па је био смењен, и координатор свих њих Дамир Зобеница, потпредседник Скупштине АПВ, човек од поверења Александра Вучића, који је оженио његову сестру од тетке.

Цела ова екипа већ увелико ради на припреми терена за репризу куповине гласова за СНС на изборима за Скупштину града Новог Сада на пролеће, свесна да је већина грађана против власти, али са надом да ће новац учинити своје и привремено напунити празне стомаке својих суграђана, за малу услугу, а то је глас.

Треба напоменути да СНС није једини, него је и СПС имао спремну мрежу за куповину гласова која је радила врло успешно на изборима 2022. године под диригентском палицом Душана Бајатовића, али је полиција по налогу СНС спречила њихов рад, похапсила неколико дана пре избора, а неке и на сам дан избора, а оне нижег ранга преусмерила да раде за најјачу странку, јер зна се ко има право да купује гласове, а ко не.

Ово је строго чувана тајна за јавност, јер се знало да ће после избора СПС затребати. Испоставило се да јесте тако.