ОТАЏБИНА: Вучић, босански рајетин, се смеје Небеској Србији! Највећа кукавица

20:58 15.04.2023.

Последњи састанак председника Србије са наводним представницима Срба са Косова и Метохије протекао је већ у уобичајеном баљезгању Александра Вучића. Овај термин, баљезгање, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ не користи већ само понавља уобичајену фразу председника Србије. Како су представници Срба са Косова и Метохије који су били присутни пре свега чланови Српске напредне странке то је више личило на једностраначки скуп односно на сусрет председника Србије са својим оданим послушницима јер да није тако макар би се неко од Срба са КиМ сетио да приупита председника Србије о његовом прихватању француско-немачког предлога у коме стоји да Србија нема ништа против територијалног интегритета, суверенитета и независности Косова и Метохије. У преводу то значи да се Александар Вучић одрекао своје јужне покрајине.

Сам састанак је протекао на већ устаљен начин уз цвиљење, цмиздрење, запомагање и кукљаву председника Србије. А он сам је глуматао користећи бројне уздахе, колутао очима, по десетак секунди правио драмске пазуе у свом излагању желећи тиме да наводно покаже бригу за Србе са Косова и Метохије. Пажљиво слушајући предсеника Србије не може а да се не констатује да је изрекао низ будалаштина. Казао је на пример да су неки момци под фантомкама од којих је само један није носио ослободили северни део града Ксовске Митровице на један сат. Каква небулоза. Још августа месеца 1999. године па до 17. новембра 2013. године север Косова и Метохије је био слободан. Без присуства безбедоносних снага Косова и без било каквог насиља над Србима од стране Албанаца. За то време, Срби су организовали бројне протесте, демонстрације, блокаде, барикаде, митинге и сачували су и безбедност и слободу. Никада нису користили ни фантомке, ни капуљаче. Тог 17. новембра 2013. године Александар Вучић је да би обезбедио локалне сепрастистичке изборе дозволио да РОСУ полиција уђе на север КиМ заједно са ЕУЛЕКС полицијом, КФОР-ом, кобрама и жандармеријом. Ови последњи су били у цивилу. Тако да је присуство РОСУ полиције на северу КиМ тековина председника Србије Александра Вучића. Председник још каже да је престанком барикада он спасио живот најмање половине људи који су били на састанку са њим. Опет ноторна глупост. Од 1999. године па до доласка Александра Вучића на власт Срби су постављали безброј барикада и сви су преживели. Од председника Србије смо још чули да је он бољи председник и од Слободана Милошевића, и од Војислава Коштунице, и од Бориса Тадића. Какав хвалисавац. Он је само већа кукавица и највећи издајник од свих владара у историји српског народа. Потписујући Бриселски и Вашингтонски споразум и прихватајући француско-немачки предлог он и де факто и де јуре прави темеље за настанак Велике Албаније. Зато ће сутра деца у Србији када за то дође време име Александра Вучића односно „Александра оф Бугојно“ спомињати као неког ко је највише угрозио националне и дражавне интересе Републике Србије.

Председник наговештава да ако Приштина не дозволи коришћење српских регистарских таблица на Косову и Метохији он ће њима забранити да са својим регистарским таблицама пролазе кроз централну Србију. И још пре две године када је се преговарало о регистарсим таблицама и када је председник пристао да ставља стикере на симболе Републике Србије Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је предлагао ту меру. Али председник за то није имао ни снаге ни храбрости што фактички доводи до проблема и невоља са којима се Срби са Косова и Метохије сусрећу. Он каже да он никада неће дозволити 17. марат 2004. године а током свих 11 година он свакодневно има по један мали 17. март. И изузев седница за националну безбедност, подизања борбене готовости више од 50 пута и цвиљења код свог претпостављеног, америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила, он ништа друго није урадио да заштити Србе. Сам признаје да је немоћан.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштирије осуђује све нападе албанских екстремиста и сепратиста на Србе као и неоправдана хапшења Срба на Косову и Метохији. И уместо да држава Србија примењује мере реципроцитета према насилницима председник Србије само цмиздри. Највећа је брука да на два метра од српске полиције на административним прелазима да Приштина очогорно и безобразно, неоправдано хапси Србе.

Председник Србије Александар Вучић показује бојазан да ће на предстојећим сепаратистичким изборима Албанци да се дочепају општине Северна Митровица. Какав цинизам. Септембра месеца 2013. године Александар Вучић је увео привремене мере општинама на северу КиМ чији су одборници бирани по закону Републике Србије. И пуних десет година он крши Устав јер забрањује Скупштини да испуни своју уставну обавезу и да распише локалне изборе. Из само њему знаних разлога њему су милији и дражи сепаратистички избори него избори које би организовала Република Србија. Тада, 2010. године на расписаним локалним изборима за општину Северна Митровица СНС је са Александром Вучићем и Томиславом Николићем витлала по граду. Оно што су пре њега други смели он данас не сме.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ сматра да онај који је до јуче хвалио Вебера, протестанте, дивио се западној култури, ругао се Небеској Србији, подсемвао се Кнезу Лазару а величао Цара Мурата, нити хоће, нити може, нити сме да се бори за Косово и Метохију. Њега ништа као босанског рајетна не везује ни за Милоша Обилића, ни за Мајку Југовића ни за циклус косовских песама ни за Топлицу Милана, још мање Косанчић Ивана да би он жестоко бранио Стару Србију. Њега као владара занима само новац и као што је некада говорио Милован Илић-Минимакс историја му је све дебља а географија све тања.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поздравља ускршњу посланицу српског патријарха Порфирија који каже да не сме да се дозволи да Косово и Метохија ни директно ни индиректно, ни де факто ни де јуре оде из Републике Србије. И то је у реду, али са друге стране портпарол светог архијерејског синода владика Иринеј Буловић каже да црква апсолутно подржава националну политику Александра Вучића према јужној српској покрајини. Та политика је де факто и де јуре, и посредно и непосредно одрицање од Косова и Метохије. Нека чудна и необична позиција СПЦ.

Како радили тако нам Бог помогао.