Прочитај ми чланакОдлука Саше Јанковића да поднесе неопозиву оставку на место председника Покрета слободних грађана и повуче се из активног политичког живота дошла је као изненађење.
И иако није експлицитно навео узроке оставке, из његовог образложења са друштвених мрежа се да наслутити разлог: „Чиним то јер нећу да делим људе који сви подједнако желе да уклоне опасан и криминализован режим који нам је отео државу. Србија је наша заједничка домовина и ја нећу бити препрека најбитнијем циљу. Такође, хоћу да будем кристално јасан: сматрам да замена једне грешке другом, макар и мањом, не доноси праве промене. То је рађено протеклих 30 година и резултате тога данас живимо. Осећај одговорности и искрености ми налаже да у томе не учествујем“.
Уз сву разноликост коментара којима је овај чин пропраћен, један став је могао да се чује и прочита знатно чешће од других – Јанковићева оставка представља изузетно редак потез у домаћој политици. Међутим, мало ближи поглед у не тако далеку прошлост показује да та оцена не стоји.
Етика одговорности
Доцент на београдском Факултету политичких наука, Владимир Павићевић постао је потпредседник Нове странке на њеној оснивачкој конференцији 2013. године, а пар месеци касније и заменик председника странке. Најдубљи утисак оставио је као посланик у републичком парламенту у који је 2014, године ушао на заједничкој листи са Демократском странком.
Епитет „најактивнијег посланика“ зарадио је тако што се за две године, колико је трајао сазив парламента током прве Вучићеве Владе, јавио за реч чак 1.200 пута. Да није само говорио зидовима показује податак да је у 2015. години поднео 830 амандмана, од којих је усвојено, за домаће услове фасцинантних, 144. Притом, пажњу на себе није скренуо само активношћу, већ и начином на који се опходио, често делујући као једина особа у парламенту која држи до достојанства те институција. Ипак, да се ти квалитети не цене показало је и то што је на наредној листи Нове и ДС-а за парламентарне изборе 2016. године био тек 35.
ПАНИКА У НИШКОМ СНС-у: Догорело до ноката! https://t.co/MEIMrWDcg1
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 23, 2018
Како је листа освојила шеснаест места у парламенту, „најактивнији посланик“ остао је без посланичког мандата. Убрзо је Павићевић поднео оставку на све страначке функције, тврдећи да иза тога стоји „принцип етике одговорности“. Недуго након тога, напушта и Србију, вративши се у родну Црну Гору у којој је почетком године изабран за председника Црногорске партије.
Непринципијелна коалиција
Иако је на истим изборима ушла у парламент, председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић такође је поднела оставке на страначку функцију непосредно након Павићевића. Разлог – неслагање са већином партије око прављења коалиција на локалу са Српском напредном странком, нарочито у београдским општинама.
– Ми као странка треба да се одлучимо на коју ћемо страну. Постоје одбори као на Косову и Метохији и у Нишу који су одлучно против коалиције са СНС и ја се придружујем тој групацији људи. С друге стране, морамо да уважимо чињеницу да постоји велики број одбора који се залажу за коалиције са СНС – рекла је Рашковић Ивић новинарима у парламенту и као пример навела одборе на Врачару и Вождовцу који су формирали власт са СНС-ом.
Она је навела да се томе противила, али да је била прегласана. Узгред, њена оставка дошла је након великог успеха пошто се странка, након две године ванпарламентарног статуса вратила у скупштину. Санда Рашковић Ивић је задржала посланички мандат, а касније и ушла у Народну странку чија је потпредседница.
Потпредседници
Напуштања страначких функција било је и након парламентарних и београдских избора 2014. године. Након што први пут од оснивања 2005. године Либерално демократска партија није прешла цензус ни на републичким, ни на локалним изборима у престоници, оставке на страначке функције поднели су потпредседници партије Бојан Ђурић и Иван Андрић, као и менаџер београдског одбора Младен Башић.
Нико од њих није желео да посебно образложи своју одлуку, али се спекулисало да су, дубоко разочарани изборним резултатом, захтевали изборе за страначко руководство. Ипак, за разлику од неких других политичких лидера који су 2014. дали оставке, Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а није осетио потребу да то учини.
„Честитам Србији на избору, надам се да земља није погрешила. Драго ми је што је политика о којој је годинама говорио ЛДП добија своје упориште у влади“, рекао је тада Јовановић. Он је нагласио да у будућности жели да се, заједно са свима у странци, да усмери ка изградњи другачијег ЛДП-а који ће бити у стању да уради онај посао који није урађен од 5. октобра 2000. до 16. марта 2014. године.
Подсетимо, ЛДП након 2014. године није успео самостално да пређе цензус. Ђурић је 2015. постао саветник директора Привредне коморе Србије. Суоснивач је „тинк тенка“ Србија 21.
Неуспех на београдским изборима
Сви чланови председништва ДЈБ, председник Саша Радуловић, заменица председника Мирослава Миленовић, потпредседник Душан Павловић, потпредседница Јасмина Николић и потпредседник Александар Стевановић поднели су оставку у марту ове године. Оставка је, како је саопштио тај покрет тада, лични чин преузимања одговорности због лошег резултата на београдским изборима.
Оставку су поднели и Војин Биљић, председник београдског одбора ДЈБ и Димитрије Мајкић, генерални секретар странке.
Човек који је победио Милошевића
Након истих парламентарних избора место председника странке и политички живот уопште, напустио је и Војислав Коштуница, бивши председник Југославије и некадашњи премијер Србије у два мандата. „Човек који је победио Милошевића“ место председника Демократске странке Србије напустио је пошто је његова странка, први пут од оснивања 1992. године, остала испод цензуса.
„Ово је тренутак када странка први пут у својој историји не улази у Скупштину Србије. Зато је моја обавеза да се повучем и поднесем неопозиву оставку на функцију председника Демократске странке Србије. За Србију сам учинио све што сам могао и што ми је дужност налагала“, изјавио је Коштуница.
Након његовог одласка, отворило се питање опстанка Демократске странке Србије, поготово након што је Андрија Младеновић отцепио своју фракцију од странке. Данас, њом председава Милош Јовановић. Што се тиче Војислава Коштунице, он је остао доследан својој одлуци и већ четири године се веома ретко појављује у јавности.
Монетарни удар
Готово истовремено када и Коштуница, оставку на место председника странке дао је још један од протагониста „Петог октобра“ Млађан Динкић. Он је оставку дао на седници Председништва, након што његови Уједињени региони Србије нису прешли цензус. На тај начин је бивши гувернер Народне банке, министар финансија и привреде након четрнаест година остао без функције. – Могуће да је дошао тренутак да се повучем из политике – рекао је тада Динкић новинарима.
И иако је на истој седници одлучено да странком до избора новог председника руководе Верица Калановић и Верољуб Стевановић, то се никада није десило. Са одласком Динкића, угасили су се и Уједињени региони Србије, што је била само ребрендирана верзија странке Г17 плус. Упитан чиме ће се бавити, Динкић је рекао да је у најбољим годинама.
– Видећу да ли ћу наставити рад на Економском факултету или у музичкој продукцији, углавном и једно и друго знам да радим. Овоме ће се сигурно највише радовати моја жена јер сматра да је време да живимо боље него што смо то могли док сам био у политици – казао је Динкић који се касније помињао као човек Владе Србије за везу са Уједињеним Арапским Емиратима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
