„Орбанов савез“ прихватљив српским властима

0

Српске власти сматрају да би Србији одговарало чланство у такозваном „савезу“ мађарског премијера Виктора Орбана, односно у „проширеној Вишеградској групи“, кажу за Данас незванично дипломате из појединих држава чланица Вишеградске групе, која тренутно окупља Мађарску, Пољску, Словачку и Чешку.

С друге стране, представници званичног Београда нису желели да за наш лист коментаришу наведену иницијативу о којој је изнова јавно говорио Орбан.

Према тврдњама извора из дипломатских кругова, чланство Србије у том блоку „не би представљало замену“ за приступање Европској унији, али би се на такав начин, између осталог, „створило додатно средство за притисак на чланице ЕУ у смислу убрзања европског пута Србије“.

Како подсећају дипломате, председник Србије Александар Вучић већ је као гост учествовао на састанцима Вишеградске групе, али, за сада, није познато, када ће се Орбанова иницијатива „наћи на столу“.

Мађарски премијер је, подсетимо, у годишњем обраћању нацији, казао је да је Мађарска „пронашла заједничке темеље са суседним земљама и у позицији је да с њима иде у ширу сарадњу и ствара савезе“.

– Историја је поново дала народима средње Европе шансу да изграде нови савез утемељен на њиховим националним интересима, који би нам омогућио да се бранимо од претњи и са Истока и са Запада, поручио је Орбан. Како је прецизирао, у новом савезу, поред актуелних чланица Вишеградске групе, он види Румунију, Србију, Хрватску и Словенију.

Коментаришући Орбанове поруке, Немања Тодоровић Штиплија, главни и одговорни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс, наводи за Данас да му се чини да се „одједном појавио велики број иницијатива којима се покушава заобићи Брисел или да се поставе као привремена алтернатива европским интеграцијама – од Берлинског процеса, Регионалне зоне слободне трговине, Малог Шенгена, Вишеград Плус, па до Иницијативе три мора“.

– Сумњам да би државе које имају веома велике користи од чланства у Европској унији, на првом месту мислим на Румунију и Хрватску имале интереса да учествују у оваквој иницијативи. У Бриселу је слика о Орбану врло негативна, од тренутка када је Европска народна партија (ЕПП) суспендовала чланство Фидеса, партије чији је он лидер. Сумњам да ће државе са владама које воде партије које су чланице ЕПП, те либералне и социјалдемократске владе, дозволити себи било какво повезивање са Орбановом иницијативом. На крају се питам, да ли ће премијер Орбан позвати и премијера Куртија да и Косово учествује у оваквој иницијативи. Подсетио бих да је Мађарска признала Косово још у марту 2008, и да ту одлуку Орбанова влада никада није довела у питање, сматра Штиплија.

Марко Савковић, програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност, каже за Данас да када би којим случајем оваква, а врло могуће, и нека будућа Србија била чланица ЕУ, свакако би тежила блиској сарадњи са Вишеградском групом земаља.

– Треба, међутим, бити опрезан: Орбан није једнако Вишеград. Знате да су градоначелници четири главна града вишеградских земаља – Будимпеште, Братиславе, Прага и Варшаве – потписали „пакт слободних грађана“ у коме, поред осталог, траже да их Брисел директно подржи, заобилазећи власти на националном нивоу. Ствари се код нас често симплификују – Фидес под Орбаном јесте успешан у континуитету већ десет година, али постоји опозиција и њена победа у Будимпешти је доказ томе. На председничким изборима у Словачкој победила је кандидаткиња Прогресивне Словачке, лево либералне партије, Зузана Чапутова… Мађарски премијер је већ дуго под притиском као неко ко у теорији и пракси заговара „илибералну демократију“. Још од мигрантске кризе, преко протеривања ЦЕУ, гушења слободе медија, перцепција Орбановог режима је у добром делу Западне Европе негативна. Европски парламент је крајем прошле године покренуо процедуру која претходи члану 7 Оснивачког уговора, могућност да остану без приступа средствима из фонда кохезије. Одржана су прва „саслушања“, односно састанци – за сада без исхода, у атмосфери међусобног оптуживања, наглашава наш саговорник.

Савковић напомиње да је Орбан, међутим, председник владе државе која је чланица ЕУ и НАТО, која је на питању миграција изградила, или профилисала, идентитет Вишеградске групе (сви се противе квотама) и која у Европи није сама (удар на правосуђе у Пољској, конзервативне и десне партије и покрети; наравно и државе кандидати). Заједно са Партијом права и правде (ПиС) у Пољској, експонент је целог тог „суверенистичког заокрета“ у смислу одбијања да се овлашћења даље уступају Бриселу. Чак су почетком јануара заједно спекулисали о могућности да иступе из ЕПП.

– Орбан је на адресу ЕПП упутио писмо у коме, реагујући на одлуку врха ЕПП, кога представља Доналд Туск, да се продужи суспензија Фидеса, захтева да се отвори расправа о идентитету и правцу у коме ће се ЕПП кретати; заложио за коалиције са партијама на десници; замерио што се „унутрашњи сукоби откривају у јавности“… са тезама о „хришћанској демократији“ и „неконтролисаним миграцијама као највећој опасности која прети ЕУ“. Орбан је близу да дефинише, ако не идеологију, онда скуп теза око којих се идеолошки блиске партије сутра могу груписати – „Мислили смо да је Европа наша будућност, али ми смо будућност Европе“, указује Савковић, уз констатацију да „није Орбан прозвао само Србију као потенцијалног савезника“.

Премијер Мађарске је, иначе, идеју о „новом, снажном европском савезу“ први пут најавио пре две године. Његов план називан је у почетку „Е-6“, што је представљало алузију на број држава које би биле чланице, а чланство Србије и тада је помињано, док је сада први пут наведена могућност придруживања Хрватске и Словеније.

У децембру је Вишеградска група затражила од званичног Брисела „убрзање преговора“ ЕУ и Западног Балкана. Чланице Уније позване су да „дебату о даљим проширењима не стављају као препреку за даљи напредак у приступним преговорима са балканским кандидатима“. Такав потез Вишеградске групе доживљен је и као одговор на француску иницијативу о увођењу нове методологије за проширење Уније.

„Уморна бриселска елита“

Како су пренели европски портали, Орбан је истакао да је Мађарска „научила да не мора да се свиди уморној бриселској елити“, као и да је „Мађарска будућност Европе“. „У протеклих десет година научили смо да Европа није у Бриселу. Европа смо ми и ми се не морамо свидети уморној бриселској елити. У прошлости смо мислили да је Европа наша будућност, али данас знамо да смо ми будућност Европе, поручио је Орбан. Он је, потом, навео земље које види у савезу држава средње Европе, уз опаску да последња деценија представља најуспешнијих 10 година у протеклих стотину година мађарске историје.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!