Pročitaj mi članak
Међународни суд правде (МСП) у Хагу донео је пресуду по узајамним тужбама за геноцид Хрватске и Србије, која ће бити саопштена у првој недељи фебруара. За сада ништа од садржаја пресуде није процурило у јавност, па медији и стручњаци спекулишу која је опција однела превагу међу 17 чланова Суда.
Као најреалнија варијанта помиње се она да је МСП одбацио оба тужбена захтева за геноцид – и хрватску тужбу и српску контратужбу. Могуће је и да Суд прихвати у целини или делимично тужбене наводе из хрватске и српске тужбе, али и да прихвати тужбени захтев једне државе, а да захтев друге стране буде одбијен.
– Та тајновитост око већ донете пресуде и то што до сада ништа није процурело у јавност је помало зачуђујућа. Поготову ако се зна да, поред редовних чланова, судско веће у овом случају чине и по један судија Србин и Хрват – примећује Саво Штрбац.
– Очекујемо да ће бити прихваћен наш главни тужбени захтев – да је „Олуја“ геноцидна акција и да су хрватске оружане снаге и хрватска држава починиле геноцид над Србима. Ако би се прихватио, онда би се дошло до другог процеса где би се одлучивало о споредним захтевима – каже за „Вести“ Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра Веритас и експертски члан српског правног тима.
Зашто баш 3. фебруара?
Као најизгледнији датум када ће пресуда бити саопштена помиње се 3. фебруар. Разлог је што МСП пресуду мора да објави пре него што 6. фебруара нове судије положе заклетву. То је, уосталом, прошлог новембра најавио и председник МСП Петер Томка у Генералној скупштини УН. Наиме, на сваке три године једна трећина судија МСП се мења, а пресуду мора бити донети и објављена за мандата актуелног судијског састава који је пратио усмену расправу. С обзиром на то да је понедељак нерадни дан у МСП, рачуна се да ће пресуда бити објављена првог радног дана наредног месеца – 3. фебруара.
Ти споредни захтеви односе се на кажњавање починилаца геноцида и других злочина над Србима у Хрватској, на обештећење Срба и на обезбеђивање одрживог повратка прогнаних.
– Међу нашим захтевима јесте и онај од кога се Хрватима диже коса на глави при самом помену, а то је да хрватска држава из свог календара избрише 4. август као дупли државни празник, којег сада славе као Дан победе и домовинске захвалности и као Дан хрватских бранитеља. Захтев је сасвим логичан јер ниједној цивилизованој земљи која почива на антифашизму није својствено да дан када је заопочела геноцидна акција прославља као државни празник – објашњава Штрабац.
Професор међународног права Тибор Варади један је од оних стручњака који сматрају да је најизгледније да МСП одбије и тужбу и противтужбу Хрватске и Србије за геноцид, уз могућност да у образложењу пресуде помене неке злочине.
– Најлогичнији исход јесте да буде одбијена и тужба и противтужба – каже Варади, подсећајући да се надлежност МСП простире искључиво на геноцид.
Он наводи да је за време рата у Хрватској и с једне и с друге стране било недела, али да она, према његовом мишљењу, не достижу ниво геноцида.
– Оно што није геноцид, за то овај суд није надлежан. Суд може то да помене успут, али не може на томе да заснује одлуку. Замисливо је да суд одбије тужбе за геноцид, а у образложењу помене нека друга дела, за која суд није у овом случају надлежан, али се могу поменути – појашњава Варади.
Вођени изреком да „кога змија уједе, и гуштера се плаши“ јавно мњење у Србији је прилично уздржано од оптимистичке прогнозе. Поготову су сумњичави да би могла да се деси варијанта у којој би српска контратужба за геноцид била прихваћена, а хрватска тужба одбијена. Ови реални песимисти подсећају да је Србија лоше прошла и кад је МСП пресудио да Декларација о независности коју су изгласали сецесионисти на Косову и Метохији није у супротности с међународним правом, али и у случају тужбе БИХ против Србије за геноцид, када је пресуђено да је Београд у случају Сребренице повредио Конвенцију о геноциду.
Варади, међутим, сматра да је у случају Хрватске веома мало могуће да Суд донесе пресуду као у случају БиХ.
Он подсећа да је у том спору одбијена тужба Сарајева и да Суд није сматрао да је Србија крива за геноцид, било за извршење или помагање, али је нашао да је Београд повредио Конвенцију о геноциду, што је значајна разлика. Варади, који је био српски заступник у тужби БиХ за геноцид против Србије, ту разлику је покушао да објасни на примеру корупције.
Ако неко изврши корупцију, онда је погрешио, али ако неко другој земљи не даје податке које помажу испитивање корупције, то је онда повреда конвенције, али не и сам чин корупције, објашњава професор.
Брионски транскрипти српски адут
Усмена расправа и изношење доказа пред МСП у Хагу по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид у време рата Хрватској од 1991. до 1995. почело је 3. марта прошле године и трајало је месец дана. Главни аргумент хрватског правног тима била је „геноцидна намера“ Београда, која се показала „у низу злочина почињених над Хрватима, по истом обрасцу и у приближно исто време“. На другој страни, главни аргумент српског тима били су докази о геноцидној намери који се налазе у транскриптима Брионског састанка, где је тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман са војним врхом договорио операцију „Олуја“, „која је резултирала геноцидом“.
Хрвати би бурније реаговали
Није тешко претпоставити да би хрватска јавност бучније и жешће реаговала од српске када би којим случајем МСП одбацио хрватску тужбу, а прихватио српску контратужбу.
На то указују и досадашње реакције не само хрватске јавности већ и државног врха, када је била донета вишегодишња оптужујућа провостепена пресуда против генерала Анте Готивине и Младена Маркача због злочина над Србима у „Олуји“. Осим масовних протеста, подсећа Штрбац, тада су неки Хрвати своје негодовање исказивали и искакањем кроз затворен прозор.
– Ако би била прихваћена само хрватска тужба, Срби би то достојанственије поднели јер смо навикли да међународни судови суде на нашу штету – констатује Штрбац.
Vesti Onlajn
