Pročitaj mi članakTrebalo da se glasa o predlogu SSP-a da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije
Данашња седница скупштинског Одбора за спољне послове је одложена због непостојања формалних услова након чега су је напустили посланици Српске напредне странке.
Потпредседница Одбора Марина Рагуш (СНС) претходно је тражила да се у дневни ред убаци тачка о гласању о одлагању седнице до даљег јер, како је навела, посланици нису имали довољно времена да се припреме и додала да потребна документа из Министарства спољних послова нису стигла на време.
На данашњој седници је, између осталог, требало да се разматра предлог председника Одбора Борка Стефановића (ССП) да званични Београд „у најкраћем могућем року“ усклади своју спољну политику са Европском унијом и сходно томе, увееде „одговарајући пакет санкција према Руској Федерацији и њеном руководству“.
У предлогу резолуције наводи се да ће Влада Србије самостално одредити које санкције могу бити примењене одмах, „узимајући у обзир динамику међународних односа и тренутне ситуације, као и притиске који постоје на Републику Србију од стране међународних фактора“.
Осим тог предлога, на дневном реду је била Препорука о новој спољној политици, Декларација о потреби јачања сарадње са Русијом, као и Предлог резолуције о забрани коришћења једностраних санкција као инструмената спољне политике.
Затворена, па отворена седница
Седница Одбора за спољне послове је почела расправом представника владајуће колиције са Стефановићем јер је најпре стигло обавештење да ће седница бити затворена за јавност.
Међутим, на почетку седнице новинарима је речено да ипак могу да буду у сали.
У уводном обраћању, Рагуш (СНС) је навела да нико из владајуће странке није тражио затварање седнице за јавност, као и да она не може да буде затворена пре него што то Одбор изгласа.
Она је навела да је Борко Стефановић обмануо медије и јавност, тиме што их је обавестио да ће седница бити затворена.
„Ставови владајуће већине о овим питањима су добро познати“, додала је Рагуш и поручила да су СНС и њени коалициони партнери заинтересовани за ову расправу.
Након њеног обраћања, председник Одбора Борко Стефановић (ССП) се извинио због неспоразума до ког је дошло. Он је навео да је добио званично обавештење од запослених да постоји иницијатива да се седница затвори за јавност.
„Никада није постојала намера да ми затварамо седницу, нити бисмо то могли да урадимо“, рекао је Стефановић.
Након тога је чланица Одбора Биљана Пиља Пантић (СНС) затражила извињење од Стефановића због тога што је, како је навела, слагао да су представници СНС-а затражили затварање седнице Одбора за спољне послове за јавност.
Стефановић се потом извинио свим члановима Одбора, а посебно посланицима Српске напредне странке, у своје, али и у име стручне службе која је, како је истакао, имала погрешну информацију о томе да постоји иницијатива да седница буде затворена.
„Разлози“ за увођење санкција Русији
У предлогу резолуције који је поднео Борко Стефановић истиче се да је „нелегални војни напад“ Русије на Украјину довео до „готово једнодушне осуде готово целог света, а нарочито Европске уније“, те да је за Србију је од „највишег националног и државног интереса“ да усклади спољну политику са ЕУ јер жели да постане чланица клуба који јој је „најважнији економски, политички и безбедносни партнер“.
Предлагач признаје да Београд није формално у обавези да се усклади сад, већ кад затвори одговарајуће поглавље у процесу приступања, међутим наводи да Србија мора да води рачуна о сопственим интересима.
И поред тога што се у документу истиче да је, парадоксално, предлагач свестан „скромног домета санкција“ и истовремено „не верује у санкције као ефикасно оруђе међународних односа“, напомиње се да Србија не може да буде „једино, изоловано острво на континенту у ситуацији кад се свет претворио у контрастну композицију црно-бело и не може бити изван сопственог интереса и будућности генерација које долазе“.
Уколико не би увела санкције према руском руководству, Србија би, додаје се, била додатно изолована и опасно би се приближила „даљој стагнацији у страним улагањима и опасности повлачења инвеститора из Србије“, а посебна опасност постоји од „неформалног и тихог бојкота наше привреде и декуражирања инвестиција и коришћења европских фондова за Србију“.
У нацрту резолуције се закључује да би „Србија која је изолована и неформално изопштена из европских процеса и цивилизованих токова нашег континента, била онемогућена да адекватно брани Косово и Метохију и позицију да никад не признамо једнострано проглашену независност наше покрајине“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 28, 2022
