Прочитај ми чланакСветлуцаво и сјајно, баш као што смо је и дочекали уз скупоцену новогодишњу јелку и обиље декорације, дошло је време да испратимо 2019. годину.
Београд 2020. дочекује уз стару јелку, али зато Пожаревац овог пута може да се похвали скупоценом виртуелном јелком, за коју је издвојио 9,7 милиона динара.
И док се сумирају рачуни ко је више новца дао за лампионе, пред вама су неки од догађаја по којима ће остати упамћена 2019.
Политика
Док су већим делом главног града лампиони светлуцали све до марта, део испред Палате Србија рашчишћен је већ средином јануара.
Главни „кривац“ – председник Русије Владимир Путин.
Свечани дочек за Владимира Путина био је организован испред Палате „Србија“
Аутобуси из свих делова Србије упутили су се 17. јануара ка Београду, како би сви који су желели, могли да дочекају руског председника.
Ово није једини пут да су престоницу „опседали аутобуси“, али о томе нешто касније.
Делегације Србије и Русије потписале су тада низ споразума, а Путин је пут Москве отишао богатији за шарпланинца Пашу.
Председник Србије Вучић остао је богатији за орден Александра Невског.
Из Москве је девет месеци после Путина у Београду долетео и премијер Русије Дмитриј Медведев.
Руски премијер је, осим разговора са српским државним врхом председником Вучићем и премијерком Аном Брнабић, присуствовао и Приказу способности Војске Србије „Слобода 2019.“
Он је у Србију, између осталог, донео и вест да је Русија вратила 166. страницу Мирослављевог јеванђеља.
Документ је тако комплетиран и први пут изложен у Народном музеју у Београду.
Од важнијих политичких догађаја издвојио се и говор Емануела Макрона у Београду – на српском језику.
У години када се навршило 18 година од последње посете француског председника Србији и у години када је тај шеф државе – Жак Ширак преминуо – на београдски аеродром слетео је Макрон.
Француска и Србија потписале су том приликом неколико докумената у Палати Србија, а један од најзанимљивијих је споразум о стрипу.
Аутобуси овог пута нису довозили присталице у Београд, али је Макрону приређен дочек.
Аутобуси – много аутобуса – стигли су 19. априла у Београд, када је одржан скуп Српске напредне странке под слоганом Будућност Србије.
Аутобуси, блокирани мостови и улице и транспарент један од 300 милиона – тако је у неколико речи изгледао центар Београда тог дана.
Аналитичари су овај скуп сматрали одговором власти на велики протест опозиције одржан недељу дана раније.
У суботу 13. априла, четири месеца од почетка протеста опозиције због напада на Борка Стефановића, који су касније прерасли у протест 1 од 5 милиона, у Београду је одржан велики политички скуп.
Иако су га неки сматрала „даном Д“ за однос власти и опозиције, изгледа да баш и није било тако.
Власт и опозиција су тек после неколико месеци селе за исти сто. Одржано је неколико рунди дијалога, а да ли ће се нешто постићи, видећемо на изборима наредне године.
Док Србију следеће године чекају редовни парламентарни избори, на Косову се у октобру гласало ванредно.
Највише гласова освојио је покрет Самоопредељење Аљбина Куртија кога прати Демократски савез Косова (ЛДК) Исе Мустафе.
Кандидат Самоопредељења Глаук Коњуфца изабран је 26. децембра за председника скупштине Косова, а преговори о формирању владе се настављају.
„Косово је Србија“ на еврима и доларима
Србија и Косово у месец дана
Током 2019. није се много десило у погледу дијалога Београда и Приштине.
Таксе на робу из Србије које је приштинска власт увела 2018. године, и даље су на снази, а поново се у жижи нашао и случај Рачак.
Нова рунда препуцавања почела је тако што је бивши косовски министар Иван Тодосијевић осуђен у Приштини на две године затвора због „подстицања на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију“.
Теодосијевић је у априлу изјавио да је „повод за агресију била такозвана хуманитарна катастрофа на простору Косова и Метохије, измишљени Рачак„.
Ове године навршило се 20 година од НАТО бомбардовања.
Од важнијих регионалних вести издваја се формирање Малог Шенгена. Слободан проток људи, капитала и услуга требало би да буде омогућен овим споразумом о ком преговарају Србија, Албанија и Северна Македонија.
Политичке и друге афере
На релацији Београд-Приштина догодила се и једна „афера“.
Министар Ивица Дачић показао је на седници Савета безбедности Уједињених нација извод из матичне књиге рођених амбасадорке Косова у САД Вљоре Читаку.
Читаку је тим поводом поднела пријаву Савету безбедности који ће одлучивати да ли је Дачић прекршио кодекс.
Афера која је много више протресла Србију догодила се у октобру, када се у јавности појавила информација да је ухапшен Александар Обрадовић, радник фабрике наменске индустрије Крушик – због одавања тајних података о пословању те фирме.
Он је касније медијима рекао да је новинарима слао податке о умешаности Бранка Стефановића, оца министра полиције, у трговину оружјем.
Обрадовић је био у кућном притвору три месеца, а средином децембра му је притвор укинут, док је Агенција за борбу против корупције пре тога саопштила да министар унутрашњих послова Небојша Стефановић није у сукобу интереса, јер се његов отац не води као запослени компаније за трговину оружјем ГИМ у званичној државној документацији.
Наредна афера која траје већ неколико година разрешена је у децембру и тиче се другог министра – Синише Малог.
Комисија Ректората одлучила је да је његов докторат плагиран и поништила га.
Иако су неки очекивали да би Мали могао да поднесе оставку, то се није догодило, али је са сајта Владе Србије из његове биографије избрисана информацијија о докторату.
Због доктората је и зграда Ректората била у блокади.
Последњих година се у питање доводени и неки други докторати – међу њима и докторска дисертација министра Небојше Стефановића.
У новембру је објављен и филм Мега дипломац новинара Адама Сантовца који се бави овом тематиком, а уследио је „вртлог“ у вези са продајом Универзитета Мегатренд.
Од тога да је продат, да ректор Мића Јовановић напушта Србију, па до тога да ипак не продаје унивезитет, прошло је свега неколико дана.
Мегатренд тако нову годину дочекује на истој адреси, с истим власником и именом.
Ове године пред судом су се суочили Марија Лукић и бивши председник општине Брус Милутин Јеличић, због навода о сексуалном узнемиравању, претњама и мобингу.
Случај је и даље пред судом, а Марија се сматра покретачицом покрета #МеТоо у Србији.
Економија
После политичких и других афера, ред је дошао и на економију.
Вести о томе да је незапосленост у Србији најнижа у историји, као и да је екстремно сиромаштво готово искорењено наишле су на бројне реакције.
Док власт са једне стране тврди – као и годинама уназад – да Србији незапамћено добро иде, опозиција тврди супротно.
Статистика – чињеница је – показује да је незапосленост опала, али у обзир треба узети промењен начин на који се мери стопа, као и број људи који су земљу напустили.
Уколико у обзир узмемо нови закон који у Немачкој ступа на снагу 1. марта, и који се односни и на запошљавање особа са ових подручја, следеће године бисмо могли да достигнемо екстреман ниво незапослености.
Оно што је екстремно, а према наводима премијерке Ане Брнабић је искорењено – је сиромаштво.
И ту ипак треба мало боље погледати податке и видети да их заправо и нема.
Сиромаштво и даље погађа Србију, пола милиона становника нема новца за основне потребе. То је сурова реалност којом дочекујемо нову годину.
И ове године стигао је низ најава о отварању нових фабрика, а једна од њих је била и потенцијални долазак Фолксвагена. Ипак, немачки ауто гигант одабрао је неку другу дестинацију.
Где год да се нови аутомобили буду правили, ако буду пролазили Србијом, можда ће ићи новим ауто-путем Милош Велики. То је један од мних обећаних путних праваца.
Исте године Фабрика аутомобила Прибој, некадашњи гигант у аутомобилској индустрији, прославила је 66. рођендан, а Фабрика шинских возила Гоша, добила је новог власника.
Друштво
Иако смо овде направили поделу према областима, ништа није баш тако подељено.
Партнерка српске премијерке Ане Брнабић родила је ове године дечака, а из њеног кабинета кажу да је ово први такав случај у историји. ЛГБТ партнерства у Србији и даље нису законска.
Премијерка је ове године добила и чланску карту Српске напредне странке.
Из рубрике друштво – Београд се нашао у врху листе најзагађенијих градова.
Загађењу, између осталог, доприносе и нехигијенске депоније. Већина сметлишта у Србији не задовољава стандарде, а регистровано је и 2.170 дивљих депонија.
О еколошким проблемима се ове године доста говорило и у свету и у Србији.
Оборени су сви температурни рекорди, глечери се топе, Амазонија је горела, горела је и Стара планина, а мештани Топлог Дола одлучили су да стану у одбрану река и против градње мини хидроелекртрана. У протесту им се придружила читава Србија, а министарство је најавило забрану градње.
Зрењанинци и наредну годину дочекују без здраве пијаће воде, упркос томе што су добили нову фабрику за пречишћавање.
Не можемо да заобиђемо и два велика штрајка – таксиста на улицама Београда и радника Поште.
Због апликације Кар:Го и наводно неравноправног положаја у односу на чланове тог удружења, таксисти су три недеље у октобру блокирали улице Београда у такозваном шпицу, захтевајући исте услове и укидање тог удружења.
На крају су добили субвенције за куповину нових возила.
Месец дана касније, радници Поште одлучили су да обуставе рад. Тражили су боље плате и услове рада. Договорили су нека побољшања, али њима нису сви задовољни.
Ипак, поштари су се вратили на радна места, па ако очекујете неку новогодишњу честитку – не брините, само што није.
Образовање
Сећате ли се да су у јуну на улицама били ђаци?
Да, ученици осмог разреда протестовали су због тога што је „процурио“ тест за мелу матуру коју су полагали.
Тражили су поништавање теста и да у школе буду уписани на основу резултата из основне школе. То се није догодило. Спорни тест из математике је поновљен, уписали су школе и склонили се са улица.
Изашли су и резултати ПИСА теста и показало се да је трећина 15-годишњих ученика у Србији функционално неписмена.
Да није све тако црно, показали су многи ученици и студенти из Србије који су на међународним такмичењима освојили бројне медаље. Један од последњих успеха остварили су дебатери.
Измена у високом образовању требало да буде у некој од наредних година, пошто је министар у том ресору најавио увођење кратког програма студија.
Тај програм би требало да повеже образовни систем и тржиште рада, моће ће да их похађа свако ко жели да научи нове вештине у послу који обавља, а трајаће од три до 18 месеци.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
