Прочитај ми чланак

Обрадовић: Нова визија Србије – уређена држава

0

Најважније питање у Србији данас јесте зашто нам деца одлазе у иностранство и како то да зауставимо. Није у питању само чињеница да су плате мале и да је самим тим низак животни стандард, већ је подједнако проблем и што не живимо у уређеном друштву и држави. Као што земља не може да се не обрађује док се непооре, као што ниједан посао нити спортска утакмица не могу да се одвијају док се не знају правила игре, као што нема државе без владавине закона и институције, тако и у Србији прво мора да се уведе у ред. Да Србија постане уређена држава и да нам деца остану овде да живе у уређеној земљи. Зашто бисмо бежали у друге државе у потрази за уређеним системом и бољим животом ако то можемо да остваримо и овде? А можемо!

Нема сумње да за то није довољна само смена власти већ је неопходна и промена комплетног накарадног политичког и правосудног система који се овде није мењао више од три деценије. Власт се мењала више пута, али је корумпирани и неуређени систем увек остајао исти. Променимо систем. Негативна селекција и неправда је подједнако разлог бекства у иностранство као и немаштина. Политичке промене могу да донесу само нови људи који нису били на власти и који ће променити систем, увести ред и дати демократске гаранције. Српски покрет Двери биће гарант демократичности, поштовања Устава, закона, независних институција, смењивости и подела власти, људских права и слобода за све.

Модерна Србија мора да почива на предузетништву, иновацијама, савременим информационим технологијама и креативној индустрији, на домаћем економском интересу и нашој памети коју имамо и у отаџбини и у расејању. А то значи и позив државе онима који су у иностранству да се врате и укључе у спровођење нове визије. Тај позив државе морају да прате и конкретне државне мере: решавање питања држављанства, пореске олакшице за инвеститоре из дијаспоре, власт дијаспоре у скупштини и влади, развој српског ИТ сектора као приоритет владе… Зашто, примера ради, у граду Чачку из којег ја долазим на обали Мораве уместо старе и неупотребљиве индустријске зоне, на неколико километара од центра града, не би никао нови Чачак, ново насеље у коме би се населили повратници из дијаспоре? Или у плодној моравској котлини или на прелепим равногорским обронцима као пилот-пројекат планирало једно ново и модерно село за повратнике из расејања, са комплетном и најмодернијом инфрастуктуром? Такво ново село нам је потребно за све, као и нови град, да за све наше грађане то буду насеља по мери човека и породице.Није поента само у асфалту, зградама и аутомобилима, већ и у здравој храни, води, земљи и ваздуху, у заштити животне средине и еколошком, зеленом патриотизму и здравим стиловима живота.

Кључна мера породичне политике за коју се залажемо је смањење пореза на зараде и имовину за све оне који ступе у брак и добију дете. Тако ћемо подстаћи рађање. Сиромашни морају да плаћају мање порезе него богати. И, што је посебно драгоцено за све породице у Србији – недеља мора бити нерадни дан и у приватном сектору.

Омогућићемо преко потребну децентрализацију Србије. Читава Србија не сме да се претвори у Београд, јер је београдизација погубан процес како за оне који живе у Београду који се неплански развија и гуши нормалан живот Београђана, тако и за остатак Србије који се празни и нестаје. Зато је потребно да се изврши свеобухватна децентрализација и подрже мањи градови и општине, посебно на границама, а локалним самоуправама врате изборни приходи, имовина и надлежности које им је централна власт одузела, као и да се народни представници у скупштинама убудуће бирају по имему и презимену, и да се грађанима омогући да на локалним реферндумима одлучују о томе где иде њихов новац од пореза.

Није спорно да су Србији потребни нови путеви, железнице, болнице и да је ова власт доста урадила поводом тог питања. Али – по коју цену? Чему пут у правцу у коме више нема народа јер у том крају су се сви одселили и више се нико не рађа? Добри су и корисни велики инфраструктурни радови, али зашто су сви преплаћени, зашто сваки на крају испадне више пута скупљи од првобитне цене и коме иде разлика у цени, зашто на свакоме морају да раде стране фирме, а домаће само као подизвођачи? Зашто од странаца узимамо кредите на које плаћамо камате уз услов да послове са државом морају да добију стране фирме из земље кредитора? Ако већ узимамо кредите онда то треба да радимо да бисмо упослили домаће фирме и за оно што ће повећати нашу запосленост, развој домаће привреде, наше плате и наш БДП.

Привредни стуб државе треба да буде домаћи предузетник. Није спорно субвенционисање страних фирми ако доносе поштене плате, поштовање радничких и синдикалних права, модерну технологију коју ми немамо и отварају пут за домаће фирме као добављаче и пословне партнере. Спорно је да народне паре иду страним мултинационалним компанијама које раде све супротно: дају ниске плате, добијају огромне субвенције од државе, у њихове погоне не сме да уђе нити једна инспекција, а сав профит односе у иностранство одакле им долазе главни добављачи.

Наш циљ је да Србија постане еконимски центар Балкана. Без снажног развоја домаће привреде нећемо моћи да остваримо планове у области образовања, здравства, културе или социјалне политике. Мере успеха ове нове визије Србије мериће се у сфери развоја и раста домаће економије и зато очекујем подршку домаћих предузетника и фриленсера да заједничким снагама све ово покренемо и остваримо.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!