Pročitaj mi članakInvesticiona kompanija Akros iz Slovačke, koja je početkom ove godine preko svoje ćerke firme Akros Media Holding preuzela (formalno kupila) "advertajzing biznis" Srđana Šapera, uskoro bi se mogla naći i u poslovima sa srpskim litijumom preko slovačkog InoBat koji je prošle godine pompezno najavio gradnju svoje tzv. gigafabrike u Ćupriji.
Реализацију ове инвестиције јавност је повезала са пројектом Јадар, имајући у виду да је Рио Тинто још 2021. инвестирао баш у InoBat, а један од циљева је, како је тада саопштила друга највећа глобална рударска компанија, развој ланца производње батерија у Србији. Сада када је Рио Тинто добио нови ветар у леђа одлуком Уставног суда и повећаним ангажовањем државног врха у промоцији значаја литијума за Србију, реално је очекивати да ће и пројекат InoBat-а добити убрзање.
Доступни званични подаци показују да словачка компанија није још власник земљишта у Ћуприји, али према објашњењу једног од стручњака за инвестиције с којим је Форбес Србија разговарао, у оваквим ситуацијама, када реализација неког пројекта зависи од бројних дозвола, за земљиште се прави начелни договор о куповини или се улази само у закуп док ситуација не буде јаснија.
Откуд Словаци у причи?
InoBat је компанија стара само пет година, али је имала велики узлет када је реч о прикупљању финансијских средстава захваљујући „иновативној технологији производње батерија за електрична возила“.
На списак инвеститора поред Рио Тинта се уписао и гигант из Индије, компанија Амара Раџа, који је вредан готово две милијарде долара и запошљава више од 16.000 радника.
У игру су се укључили и Кинези. Компанија Gotion High-tech купила је 25% InoBat-а. Како је саопштено при закључењу уговора, ова инвестиција утире пут врхунском истраживању и развоју и успостављању гига трансформативних ланаца развоја батерија у Европи, на Блиском истоку и у Африци.
Списак је употпунила и једна велика глобална институција – Међународна финансијска корпорација (pisak je upotpunila i jedna globalna institucija (IFC), која је део групације Светске банке.
Међутим, како се наводи на сајту InoBat-а, оригинални спонзори компаније су IPM група, Avanea и Akros. Сва три имена стоје испред фирми за управљање имовином односно баве се инвестирањем новца клијената тако да крајњи инвеститори нису познати.
Ове инвестиције биле су усмерене у развој прве гигафабрике InoBat-а у месту Водјеради код града Трнаве у Словачкој. Погон је практично завршен јер је крајем прошле године инсталирана производна линија за производњу батерија допремљена из Кине. Средином јуна медији су известили да је покренута производња првих батерија тако да би било реално очекивати да се сада фокус помера на улагање у наредне пројекте компаније, међу којима је и онај у Србији (мада је у међувремену најављена градња још једне фабрике у Словачкој).
Како Акрос „продаје“ ИноБат
Акрос на свом сајту издваја пројекте где његови потенцијални и постојећи клијенти могу да уложе свој капитал, а ИноБат је један од седам истакнутих. Како се наводи, овакве инвестиције носе виши ниво ризика, али и потенцијал за већи повраћај.
„Као део наших активности у инвестирању приватног капитала, бирамо пројекте који су део тзв. нове економије, имају потенцијал да постану једнорози односно компаније са вредношћу већом од милијарду долара и у исто време бирамо инвестиције које ће подићи вредност новца наших клијената. Акције неких пројеката могу се купити ексклузивно у Акросу“, наводи се на сајту.
Акрос описује ИноБат као пројекат који се од старта 2019. развио у један од фундаменталних у Европи. Подсећају и да је за само неколико година стекао IPCEI статус односно статус „важног пројекта од заједничког европског интереса“ који је предвиђен Индустријском стратегијом Европске уније (захваљујући томе добили су и финансијску подршку ЕУ и словачке владе).
„Заједно са својим клијентима и другим коинвеститорима, Акрос група учествовала је у успешној инвестиционој рунди Серије Б у укупном износу од 51 милион евра“, наводи се на сајту.
Претходни директор Акроса Петр Јакубичка изјавио је да су клијенти те компаније имали јединствену прилику да инвестирају у ИноБат пројекат и биће део успеха.
Планови са Рио Тинтом
Када је Рио Тинто у новембру 2021. објавио инвестицију у ИноБат, саопштено је да су средства пре свега намењена завршетку центра за истраживање и развој и производне линије у Словачкој, али се нису ограничили само на то.
„Данашња инвестиција прати Меморандум о разумевању, у којем се истиче намера да заједно радимо на успостављању ланца производње батерија за електрична возила „од колевке до колевке“ у Србији“, истакнуто је у саопштењу.
Реч је о циркуларном моделу где се производ након употребе рециклира и враћа у производни ланац.
Већ у следећем пасусу се подсећа да ИноБат активно спроводи планове да изгради неколико гигафабрика, „укључујући једну у Србији“ и указује да је пројекат Јадар, вредан 2,4 милијарди долара, један од највећих гринфилд пројеката са литијумом.
„Пројекат Јадар у Србији налази се на прагу европског тржишта електричних возила. Са капацитетом да производи довољно литијума за производњу милион батерија годишње по највишим стандардима заштите животне средине, верујемо да ће Јадар бити критични добављач европског екосистема за батерије и, путем наше инвестиције у ИноБат, надамо се да можемо помоћи да се део тих батерија производи локално“, стоји у изјави коју је потписала Марни Финлејсон, директорка Рио Тинта за послове са материјалима за батерије.
Подстицаји од 419 милиона евра
Инобат је у септембру прошле године објавио да је одлучио да другу гигафабрику у Европи гради у Ћуприји и да је са Министарством финансија и локалном самоуправом потписао меморандуме о разумевању. Истакнуто је и да тај пројекат развијају са Међународном финансијском корпорацијом.
Тада је саопштено и да је Влада Србије понудила подстицаје у износу од 419 милиона евра за тај пројекат. Додаје се да би фабрика производила батерије, али и рециклирала употребљене.
Саво Манојловић: Шолц и Фон дер Лајен стижу у Београд да им Вучић испоручи копање литијумаhttps://t.co/9xpFqxI06l
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 15, 2024
