Прочитај ми чланакНајмање 1,4 милиона евра из буџета Србије у последње три и по године издвојено је за рад Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином, а јавности је крајње непознато чему она служи и које су њене активности. Канцеларија функционише под окриљем Савета на чијем је челу Томислав Николић, који је управо захваљујући тој позицији задржао низ привилегија, међу којима и боравак у председничкој вили на Дедињу. Њено месечно одржавања од око три хиљаде евра и даље плаћају грађани Србије.
Претходних дана на београдски аеродром слетело је више авиона са медицинским апаратима и другим заштитним средствима за борбу против коронавируса који су у виду помоћи из Кине допремљени у Србију. У Београд је слетео и авион “иљушин” путем којег је Србији допремљена помоћ из Русије.
Међу онима који су дочекивали помоћ из Москве и Пекинга није било ни Томислава Николића, нити било кога из Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином.
И Савет и Канцеларија за сарадњу са Русијом и Кином формирани су 2017. године, након одлуке Николића да се не кандидује на председничким изборима. Он је убрзо именован за председника Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и Кином, а том савету је додељена и канцеларија на чијем је челу његов дугогодишњи сарадник Недељко Тењовић.
Одржавање виле Николића грађане кошта 3.400 евра
Шта ради бивши председник државе, јавности је и даље непознато. Зна се да се по истеку председничког мандата није иселио из виле у Ужичкој 23, која је према Уредби Владе била одређена за председничку резиденцију. Годину дана пошто је Николић отишао са функције председника Србије, та Уредба је промењена и вила на Дедињу одређана је за резиденцију председника Савета за сарадњу са Русијом и Кином.
Одрекао се плате
Томислав Николић не прима плату као председник Савета за сарадњу са Русијом и Кином. Он је по одласку са функције шефа државе отишао у пензију и сада као бивши председник државе месечно прима 97.282 динара.
Иако одавно није председник државе, одржавање тог објекта и даље плаћају грађани Србије. Како је објавио Инсајдер у новембру 2018, просечни месечни трошкови које држава покрива за њено одржавање износе приближно 400.000 динара, што је око 3.400 евра.
Осим тога, грађани Србије су од 2017. до данас платили најмање 1,4 милиона евра за функционисање Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином. Пре три године за њен рад из буџета је издвојено 38 милиона динара, 2018. око 50 милиона, а 2019. 42,3 милиона динара. Ове године из Канцеларија ће коштати грађане Србије 42,4 милиона динара.
“Ми издајемо саопштења, али их медији не репродукују”
На питање шта је све Канцеларија урадила до сада, њен директор Недељко Тењовић за портал Нова.рс није желео да одговори, уз образложење “да није расположен да сада о томе разговара” и да о томе можемо да причамо “кад све ово прође”.
На нашу констатацију да се стиче утисак да тело не ради ништа, Тењовић каже да је то само утисак.
“Ми издајемо саопштења, али их медији не репродукују. Позивамо новинаре на битне догађаје, али се појави један или два медија”, каже он за Нова.рс.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 4, 2020
Упитан зашто нико из Канцеларије није био присутан приликом допремања помоћи из Русије и Кине, Тењовић наводи да постоји прописан поступак ко може да се појави на аеродрому.
“Замислите колико би људи у оваквој ситуацији било присутно на једном месту, да смо се ми појавили”, одговара Тењовић, који није конкретно одговорио да ли је Канцеларија на чијем је челу учествовала у разговорима о достављању помоћи из Русије и Кине.
