Pročitaj mi članakMinistarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović najavljuje da će Srbija u narednom periodu biti važan izvor retkih minerala u svetu. Pored zlata, srebra, bakra, cinka, bogata je i litijumom i zbog toga će, kako najavljuje, država nastaviti da razvija rudarstvo uz poštovanje standarda zaštite okoline. Predstavnici ekoloških organizacija kažu – da ministarka svojim izjavama želi na velika vrata da vrati projekat Jadar kome su se građani usprotivili masovnim protestima.
Нова министарка – стари планови. Од када је од Зоране Михајловић преузела кабинет у Немањиној 11 – грађанима се готово свакодневно обраћа. Често говори о стању у ЕПС-у, али најављује и поскупљење струје и гаса. Србију описује као успешну на пољу рударства и веома богату сировинама.
Foto: Youtube
„Пре свега бакром, златом, сребром, оловом, цинком, боротом и литијумом, са својим минералним ресурсима и овереним минералним сировинама Србија ће свакако у наредном периоду бити значајна држава како на европским тако и на светским тржиштима критичних минералних сировина и битних металичних и неметаличних миниралних сировина“, казала је Ђедовић пре неколико дана.
Да Србија спада у ред земаља које имају велики природни потенцијал, није тајна, али је у свему томе проблем што држава то не уме да цени, поручују из удружења Не дамо Јадар. Кажу и да ресорна министарка својим изјавама жели на велика врата да врати пројекте за литијум.
„То је јасно као дан, буквално она није наша министарка, она је министарка Рио Тинта, она је запослени радник Рио Тинта који се налази у Влади Србије и која нормално лобира и покушава да спроведе у дело оно што претходна министарка није успела да уради, а што се тиче литијума, ми смо негде на 12. месту по залихама у свету, тако да има људи који имају много веће залихе, али неће да га експлоатишу, јер је то много прљава технологија“, каже Златко Кокановић из Не дамо Јадар.
Саговорник Н1 додаје и да држава разним сигналима показује да од литијума није одустала, самим тим и што Скупштина није ставила на дневни ред Народну иницијативу о забрани истраживања, експлоатације и прераде литијума и бора коју је потписало више од 38.000 грађана. Каже и да би представници државе уместо природним минералима, више требало да се посвете очувању других природних ресурса, који из године у годину пропадају.
„Пољопривреда је један од највећих природних ресурса, данас је на планети проблем са храном, уложити у пољопривреду – вратиће се вишеструко, ко буде имао храну, здраву питку воду, ко буде имао чист ваздух да га удише, тај ће моћи да функционише, тај ће моћи да живи“, каже Кокановић.
Како би грађани могли да живе у здравој животној средини, стручњаци наводе да би надлежни морали више да се позабаве реконструкцијом постојећих рудника и модернизацијом експлоатације.
„Наша министарка јесте амбициозна, међутим, морамо да знамо да екологија и рударство имај потпуно другачију сврху и улогу, и самим тим и ефекте на људе и животну средину, тако да морамо водити рачуна о здрављу. Проблем је мала рудна рента код нас и због тога све компаније које би дошле овде да ископавају руду, које дају нама веома малу рудну ренту, нису овде због доброчинства, не ради се о добротворним установама, већ се ради о организацијама које стварају профит. Најбоље би било да ми сами експлоатишемо своју руду, да се стекну услови овде за развој зеленог рударства“, наглашава Светлана Станишић, професорка физичке хемије.
Министарка рударства каже да се у Србији тренутно обављају геолошка истраживања на 178 истражних поља – међу којима су најзаступљенији бакар, злато, олово, цинк и сребро.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2022
