Прочитај ми чланакУставни суд Босне и Херцеговине донео је одлуку да пољоприовредно земљиште Републике Српске припада БиХ. То је изазвало велики политички потрес у БиХ.
Док са једне стране стижу осуде и „претње“, друга страна каже да неће пристајати на уцене и заговара мирно решење.
Pixabay
Наиме, Уставни суд је у уторак утврдио да пољопривредно земљиште у Републици Српској сматра имовином Босне и Херцеговине.
Донета је одлука да је Уставу Босне и Херцеговине супротан члан 53 Закона Републике Српске о пољопривредном земљишту, који каже да је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, и да по сили закона постаје власништво и посед Српске.
Ова одлука имала је за последицу сукоб представника Републике Српске и Босне и Херцеговине.
Преставници РС су након доношења одлуке покренули питање самосталности те територије због неслагања са БиХ, а супротна страна тврди да ће се борити за мир и стабилност у земљи, те да неће пристајати да могуће уцене Републике Српске.
„Ићи ћемо својим путем…“
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик сматра да одлука представља атак на територијалну организацију према којој Републици Српској припада 49 одсто, а Федерацији БиХ 51 одсто територије.
Додик је након доношења одлуке Уставног суда рекао да је одлука била „црвена линија за правосудни апарат БиХ“.
„Правосудни апарат изгледа не ради ништа друго него покушава да намеће неправна решења и пресуђује Републици Српској, почев од грба, химне, заставе, Дана Републике па све до територије“, рекао је Додик, у уторак.
Он је том приликом рекао да је ова одлука Уставног суда „флагрантни државни удар“, као и да Република Српска може да формира своје институције јер има све елементе државе.
„РС ће ићи својим путем, формирати своје државне независне органе и функционисати на територији РС. Има све елементе државе, своје институције, свој народ. Дејтон је већ прекршен, многим одлукама Високог представника. Имате низ одлука Уставног суда који су на захтев чак Алије Изетбеговића, тада се одредио Уставни суд и рекао да је имовина одређена Уставним судом“, рекао је Додик.
„Не пристајемо на ултиматум“
Након ових изјава Милорада Додика уследили су одговори државног врха, као и представника БиХ.
Лидер Странке демократске акције Бакир Изетбеговић рекао је да ову ситуацију треба решити мирним путем.
„Морамо одговорити чврсто и без попуштања – Мировни споразум, Устав и закони се морају поштовати. Нема ни говора да ћемо пристати на ултиматум и ослабити Уставни суд који је један од последњих механизама којим се могу поправљати ствари у БиХ“, изјавио је Изетбеговић.
Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић такође је изразио противљење ставовима РС и одбијању одлука Уставног суда.
„Уставни суд доноси одлуке које смо сви дужни поштовати и о њима нема расправе. Свако одбијање одлука Уставног суда представља казнено дело и сада су на потезу Тужилаштво БиХ и Канцеларија високог редставника као и државе које су сведоци Дејтонског споразума“, рекао Шефик Џаферовић.
Глас Запада
О ситуацији је крајем недеље, неизбежно, била обавештена и међународна заједница.
Милорад Додик је упознао амбасадоре чланова Квинте са случајем и пренео им закључке и ставове Републике Српске.
Са амбасадорима Квинте потом је разговарао и бошњачки члан Председништва Шефик Џаферовић. Он је обавестио амбасадоре земаља Квинте и шефа Делегације ЕУ у БиХ Јохана Сатлера да он и председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић неће пристати на било какве ултиматуме српске стране.
СДА је такође представницима међународне заједнице поручио да “не наседају на Додикове уцене”. Странка демократске акције је навела да је Додик „исти сценарио кризе креирао и 2009. године, тражећи да се не продужи мандат за стране тужиоце и судије, обећавајући заузврат деблокаду институција и политичку стабилност“.
Амбасадори земаља чланица Квинте и шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер саопштили су да је једнострано повлачење из институција или блокирање процеса доношења одлука у њима неприхватљиво и контрапродуктивно, без обзира са које стране долази.
„Одлуке Уставног суда БиХ, као и одлуке Уставног суда у било којој земљи, су коначне и обавезујуће, и морају се имплементирати“, наводи се у њиховој заједничкој изјави.
Нови проблем
Уставни суд Босне и Херцеговине састоји се од девет чланова. Четири члана бира Заступнички дом Федерације БиХ, а два члана Скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира председник Европског суда за људска права након консултације са Председништвом БиХ. То троје судија не могу бити држављани БиХ или било које суседне државе. Уставни суд је и једини надлежан да одлучује о било којем спору који се јавља по овом Уставу између два ентитета, или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, те између институција Босне и Херцеговине.
Ту се и долази до новог проблема, статуса страних судија у Уставном суду БиХ, против чега је једна страна. Оно што је, такође, у овој одлуци проблематично за РС је, како сматрају, „покушај унитаризације БиХ“.
Милорад Додик је у суботу рекао да, након покушаја унитаризације БиХ, за Србе у Републици Српској постоје само две могућности: Промена структуре Уставног суда БиХ, у коме више неће бити страних судија, или референдум о статусу Републике Српске.
Додик је у недељу за Прву телевизију рекао да је „останак Републике Српске у БиХ могућ само под условом да се законом уреди рад Уставног суда БиХ“.
Изетбеговић је још раније споменуо да “Уставни суд неће остатати без страних судија” и да ни ту у неће пристајати на било какве ултиматуме.
Могуће последице
Дејтонским споразумом, који је потписан 1995. године, створена је државна заједница састављена од два ентитета – Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Потписивањем споразума завршен је рат који је почео 1992, а потписали су га тадашњи председници – Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман. “Дејтоном” је 51% територије Савезне Републике Босне и Херцеговине припало Федерацији БиХ, а 49% Републици Српској.
„Пошто је Устав БиХ Анекс ИВ Дејтонског споразума саставни део тог Споразума, они тиме крше Дејтонски споразум. Без обзира како је образложена судска одлука, да ли се она свиђала коме или не, мора се поштовати, како од стране појединаца, тако и од стране државних органа, јавне власти“, истиче професор уставног права Нурко Побрић за Радио слободна Европа.
Професор уставног права Владан Кутлешић сматра да је највећа последице ове одлуке угрожавање статуса РС као и кршење Дејтонског споразума.
Он сматра да са становишта права не постоји могућност да се оспори одлука Уставног суда у Сарајеву којом је пољопривредно земљиште у Републици Српској имовина БиХ, али додаје да та одлука мења одредбе Дејтонског споразума.
Уз то што одлука угоржава статус Репубилке Српске, она има за жејлу централизацију надлежности у БиХ, и мења и тумачење одредби Дејтонског споразума, рекао је Кутлешић.
Он је објаснио да су одлуке Уставног суда коначне, обавезне и не могу бити преиспитиване у правним поступцима, а да је реакција Републике Српске отишла у сферу политике.
Руководство Републике Српске, међутим сматра он, може се у правном смислу позвати, када је реч о овој одлуци на, како каже, историјски преседан из САД.
„У другој половини 19. века, врховни суд САД који има овлашћења која чак и превазилазе овлашћења Уставног суда БиХ, донео је одлуку коју политичка власт није хтела да изврши. И тада је амерички председник Ендру Џексон рекао: ‘Суд је донео одлуку, па нек је спроведе'“, навео је амерички пример судске одлуке и која никад није примењена.
Та конкретна одлука о правима Индијанаца никада није извршена, рекао је Кутлешић и додао да би тако објаснио понашање лидера РС у односу на одлуку Уставног суда. У складу са тим, наводи Кутлешић, ће и решење одлуке Уставног суда БиХ, бити у сфери политике а не права.
Дакле, Република Српска не жели да прихвати одлуку Уставног суда БиХ, која је обавезујућа, али на све начине покушава да је оспори противећи се чланству страних судија. Ова ситуација је, рекло би се, повод због којег су испливале неке дубља политичка превирања и проблеми у БиХ.
