Прочитај ми чланакПравило „ти мени, ја теби“ важан је темељни принцип међународног права који подразумева да су један наспрам другог два правна субјекта. Ко прихвата реципроцитет, он у принципу прихвата другу страну као равноправну, пише швајцарски лист.
BY С„Нови гранични режим је етапна победа за Косово на путу до признања од стране Београда“, насловљен је коментар угледног швајцарског Ноје цирхер цајтунга о компромису Београда и Приштине.
Договор да косовски и српски грађани могу путовати само са личном картом и без додатних папира је први пут да је Приштини прошло инсистирање на „реципроцитету“, оцењује Ноје цирихер цајтунг.
Али, „то је успех који се сада не сме прокоцкати тврдоглавошћу“, пише у коментару Андреас Ернст, одлични познавалац Балкана, раније дугогодишњи дописник циришког листа из Београда.
Укидање „улазно-излазног“ папира који су до сада имаоцима косовске личне карте издавале српске власти „на први поглед изгледа као мали симболични успех за Куртија. Држава Србија сада без задршке признаје један документ са симболима косовске суверености. Али ради се о нечему много већем“, пише лист.
Ради се о реципроцитету: „Правило ти мени, ја теби важан је темељни принцип међународног права који подразумева да су један наспрам другог два правна субјекта. Ко прихвата реципроцитет, он у принципу прихвата другу страну као равноправну“, пише Андреас Ернст.
„Управо зато је Курти одавно и узалудно покушавао да установи овај принцип као основу билатералних односа са Београдом. Сада му је успело“, додаје се у коментару.
Наводи се да то у пракси не мења превише – није толико битно да ли грађани морају да покажу један или два документа на граници. Уз то, још је нерешена свађа око аутомобилских регистрација.
„Али – и то је одлучујуће – спор Косова и Србије сада је друкчије уоквирен“, пише даље лист.
Ернст сматра да је питање Косова било „проблем који се циклично“ јављао у југословенској историји после 1945. и да је остао „опсесија српске унутрашње политике“.
„При томе је у првом плану било питање како да се Београд односи према овој немирној области на југу коју великом већином настањују Албанци, има српску мањину и у историјском наративу Србије представља колевку нације.“
„Разни одговори су ишли од аутономије, поделе области, насилне интеграције све до независности“, набраја Ернст.
„Курти је сада постигао промену перспективе: пред очима ЕУ као посреднице и уз ефикасну асистенцију Американаца, косовско питање постало је билатерални проблем. Први пут је Београд фактички прихватио косовску страну на равној нози“, пише Ноје цирхер цајтунг.
„То по себи наравно не значи признање у смислу међународног права. Али је важан предуслов за признање“, наводи се даље.
„Но, Приштина би морала пажљиво да се односи према овој етапној победи. Ако не жели да је прокоцка, мораће да испружи руку како би Заједница српских општина коначно постала реалност“, пише Ернст и закључује:
„Делимична аутономија за Србе једина је шанса да ова мањина једног дана себе можда види као део Косова. Курти би требало да паметно игра након симболичне победе на пољу суверенитета коју је остварио.“
