Прочитај ми чланак

НОГО: Зашто сам основао Народни суд правде; Правосуђе бих средио за годину дана

0

Најважније питање у Србији је правосуђе. Ту је решење за 80% проблема нашег друштва. У Србији је огромна неправда, имамо страшан проблем са корупцијом и криминалом, привреде нема, институције не функционишу. Начин да се то реши је кроз правосуђе.

Пре две године формирао сам Народни суд правде, и тај суд је марта 2019. године донео прву пресуду. То је модел како се брзо, ефикасно и законито може решити и правосуђе.

Најважније питање у Србији је правосуђе. Ту је решење за 80% проблема нашег друштва. У Србији је огромна неправда, имамо страшан проблем са корупцијом и криминалом, привреде нема, институције не функционишу. Начин да се то реши је кроз правосуђе. Видите, код нас се свака будала прихвата функције, јер зна да неће одговарати. А неће одговарати јер имамо овакво судство и тужилаштво какво имамо. Зато могу и да третирају државу као партијски плен.

Највећу одговорност за овакво стање, за сву неправду и криминал који нас уништава, сносе они чија је дужност да се старају о примени закона и да се боре против његовог кршења, а то су судије и тужиоци. Правосуђе је грана власти, а они не раде свој посао.

По свим анкетама убедљиво највеће незадовољство и неповерење грађана усмерено је према правосуђу. Власти се мењају, а независно од тога незадовољство грађана радом судија и тужилаца остаје исто, и чак из године у годину расте. То је и логично, јер се судије и тужиоци, за разлику од осталих носилаца јавних функција, не мењају. То су исти људи који из године у годину, без обзира ко је на власти, доносе незаконите одлуке и не раде свој посао. Чак 90% адвоката, 86% тужилаца и 85% судија ће вам рећи да нема правде и да су незадовољни стањем. Али нико не би ништа да мења. Политичари свакодневно критикују судство и тужилаштво, али нико не нуди решења. Ништа се не може решити без промене правосуђа.

Ако хоћемо да средимо нашу државу, морамо да почнемо од правосуђа. Нема судије и тужиоца који није кршио закон. Њих 95% не може да докаже порекло своје имовине. Они први морају да буду разрешени, процесуирани, и да кривично одговарају. И то је могуће урадити брзо. Немојте да вас лажу разни „стручњаци“ – судије, тужиоци, адвокати, професори, који говоре да је то процес за који треба 10 – 20 година, да има часних и поштених судија. То није тачно (част ретким појединцима, ако их има, који су изузетак).

Пре две године оформио сам Народни суд правде, који је марта 2019. године донео прву пресуду. Тим примером сам показао како треба радити и како се може средити правосуђе, брзо, ефикасно и законито. Дванаест судија који су прекршили закон, уклоњено је једном пресудом. Поменуте судије су грубо прекршиле закон и основна начела кривичног права, који изричито кажу да нема кривичног дела без прописаности у закону, тиме што су одредили притвор за дело које је брисано из Кривичног законика. Ту криминалну одлуку потврдиле су све инстанце – Први основни суд у Београду, Виши суд у Београду и Врховни касациони суд.

Јасно је да није у питању незнање поменутих судија, јер ово зна сваки студент Правног факултета још на почетку студија, и да је оваква одлука донета по налогу из врха власти уз издашну коверту за поменуте судије. Овакво противзаконито поступање спада у најтеже облике криминала, јер од уличних криминалаца можете да се браните, али од криминалаца који злоупотребљавају државне институције не можете, и зато поменуте судије криминалци заслужују да се њихова имена понављају: Живко Јевђенијевић, Горан Рамић, Зоран Бурсаћ, судије Првог основног суда у Београду; Оливера Ђурић, Ања Зрелец, Слађана Марковић, Душанка Ђорђевић, судије Вишег суда у Београду; Зоран Таталовић, Радмила Драгичевић Дичић, Соња Павловић, Милунка Цветковић и Маја Ковачевић Томић, судије Врховног касационог суда.

Поменуту пресуду су видели, међу собом коментарисали и делили у својим вибер групама и судије и тужиоци и адвокати. Нико није имао ниједну реч или аргумент да је оспори, нити је могао да каже да није законита и исправна. Али исто тако, ниједан није имао храбрости да јавно каже иједну реч о њој. И то је доказ какви су људи унутар правосуђа, и да ту нико не заслужује да обавља функцију на којој се налази.

Такође и сви медији ћуте о пресуди Народног суда правде, и о кршењу закона и криминалу поменутих судија. Како је могуће да очигледан криминал носиоца високих правосудних функција није тема, поготову када интерес за доношење ове незаконите одлуке имају најмоћнији људи у држави?

Ако је логично да власт ћути, на први поглед је нелогично да се „опозиција“ не оглашава на овакав случај који би итекеко могла да искористи у својој политичкој борби. Међутим, разлог тог ћутања лежи у чињеници да су у криминал повезан са овим случајем, поред највиших званичника садашње власти, директно умешани и медијски најекспониранији „опозициони“ лидери тзв. мејнстрим опозиције, односно бивше власти. Овај случај је чист доказ о континуитету власти у Србији, заједничком криминалу и садашње и бивше власти, и показује да су и власт и „опозиција“ једна иста екипа и лице и наличје истог система.

Неправда учињена једном, посредно делује на све нас. Ако државне институције не раде по закону, направимо паралелне и оголимо њихово безакоње. Пресуда Народног суда правде је заснована на закону, али нажалост закона у Србији нема. Сада само треба да довољан број грађана подржи ову идеју и овај програм, и да овај суд и ову пресуду претворимо у званичну.

То је моја гаранција да ћу средити правосуђе, да је то могуће, и да ми не треба 10 – 20 година, довољна ми је једна година. Ово је модел како ће то изгледати. Не реизбор судија и тужилаца, не, него преиспитивање рада. Да видимо шта имају од имовине, колико пута годишње иду на летовања и зимовања, и одакле им новац. Какве су одлуке доносили. За све постоје докази. Судије и тужиоци први падају, и они сигурно неће ћутати. И тако иде домино ефекат. Наравно да има и неких поштених судија, зна се, који дуго суде, а живе у 30 – 40 квадрата. Немају по 5 станова, кућа, викендица, јахте. Не помињем их намерно, да не би имали проблем. Све се зна. Ко са киме ради, ко где има комбинацију. И кад има воље и одлучности, лако се реши. Ово је доказ и модел за то.

https://srdjannogo.rs/