Прочитај ми чланак

НОГО: Права слика српског правосуђа и зашто је укинут безвизни споразум са Ираном

0

Предлог измене члана Закона о парничном поступку који је пред нама је лош и споран. Из Вашег образложења види се да је разлог за промену овога члана да се олакша банкама трговина проблематичним кредитима, и да се омогући да поверилац који је купио потраживање поводом кога је покренут парнични спор, може да се појави у парници као тужилац без сагласности туженог.

Овакво решење и образложење је директно супротно Закону о банкама, члану 5. Став 2. који прописује да се нико осим банака  не може бавити давањем кредита.

Можемо се присетити да је и раније овај члан закона кршен, када је тужилаштво утеривало дугове за рачун приватног правног лица Дајнерс, које је неовлашћено издавало кредитне картице.

Ако је у току парнични посупак, који је покренула банка, поводом кредита, то је онда наплата кредита, и ви сада омогућавате да се у посао наплате кредита, значи кредитни посао укључи неко ко није банка.

Иначе, ова измена је спорна, и треба да остане сагласност туженог, јер то што је неко тужен, не значи да је он и дужан, то се утврђује судском пресудом, а поступак још увек траје. И сад замислите ситуацију, да банка, али не само банка, јер се не односи само на њих, већ на пример јавна предузећа, попут Инфо стана или Паркинг сервиса, који су покренули велики број извршења, и знају да ће изгубити спор, а већ постоји и таква судска пракса, и сад се доноси закон који њима даје могућност да се извуку, тако што пренесу потраживање у спору, где знају да ће изгубити, и где су направљени одређени трошкови, који могу бити озбиљни, и пренесе се на ДОО који одговара до висине улога од на пример 1000 динара. И тужени не може да наплати трошкове. Опште је познато да постоји комбинација адвоката, банака, директора јавних предузећа, за испумпавање новца и фабриковање трошкова, и кад виде да се успоставља судска пракса која им не иде на руку смишљена је комбинација да се извуку без трошкова.

Даље, докле се у овој држави изклази у сусрет банкама, и доносе се закони због њихове користи и профита? Правосуђе треба да служи народу и закону, а не банкама. Зашто судови не решавају кредите индексиране у швајцарским францима? После одлуке Европског суда правде, јасно је какав мора бити епилог. Све су државе решиле ово питање, само наш суд и држава игноришу и даље дозвољавају банкама да и даље пљачкају грађане? Пре пар дана и суд у Сплиту је прогласио ништавом и ЦХФ клаузулу и сам такав уговор.

И даље да Вас питам госпођице министарка. Ево ја сам конструктивна опозиција, имам предлоге који су у интересу државе и грађана. Да ли ви желите да напуните буџет? Врховни касациони суд је заузео правно мишљење да је трошак обраде кредита коју наплаћују банке није дозвољен, уколико банка није јасно предочила који су то трошкови. Држава је узела у последњих 18 година милијарде евра кредита, где је трошак обраде кредита био од 0,5 до 1%. Сада са каматама то су десетине милиона евра за државни буџет. Шта ради државни правобранилац? Државног правобраниоца и његовог заменика бира Влада на предлог министра правде. Шта он чека, зашто не тужи банке, и обезбеди држави новац у буџету?  

Да не говорим о чињеници да су у Европи већ донете судске пресуде као и одлуке Европске комисије, где су банке кажњене износима од преко 12 милијарди евра због намештања ЕУРИБОРА и ЛИБОРА, и ми можемо да се позивамо на те одлуке. Зашто држава не покрене поступак против, на пример, Сосијете женерал банке, која је уграђивала Еурибор и Либор у кредите које је узимала држава или јавна предузећа, о кажњена је и од Европске комисије и суда у Лондону. То исто важи и за све остале банке и уговоре о зајму, јер у свима постоји ЕУРИБОР и ЛИБОР.

Да не спомињем валутну клаузулу за динарске кредите, које држава уговара са банкама. Држава и јавна предузећа узимају кредите у динарима, али се уговара валутна евро клаузуа. Па ето вам неколико стотина милиона евра за буџет. Шта чекате?

Што се тиче избора судија и тужилаца, као и Закона о уређењу судова и Закона о лобирању.

Ја сам највећи критичар правосуђа и у Народној скупштини и у политичком животу. Стално сам, без задршке, говорио о проблемима, износио конкретне податке. Говорио сам о утицају политике на правосуђе, и несумњиви велики партијски утицај на правосуђе, карактеристичан наручито за последњих 18 година. Има један већи проблем од тога, који далеко више погађа грађане, а то је криминал и корупција унутар правосуђа. То је много горе од политичког утицаја, јер много шире захвата, и погађа већи број грађана, од партијског утицаја на правосуђе. А за државу и националну безбедност је најопаснији утицај на правосуђе који долази споља. Читава измена устава је управо да учини правосуђе измештеним из ове државе, и подређено страном центру моћи. Замислите правосуђе независно и од саме државе. Амбасада САД, УСАИД и Сорош су велики центри моћи у правосуђу.

Ево малих доказа. За судију Вишег суда изабрана је Оливера Ђурић, до сада судија Првог основног суда. У образложењу те одлуке, председник Високог савета судства као разлог за њено напредовање наводи да је два пута била на усавршавању у САД, 2007. у организацији канцеларије сталног правног саветника абасаде САД у Београду, и 2102. у организацији НВО „Open world“, као и да говори енглески језик. И то је разлог за напредовање судије?! Много је таквих примера.

А када смо на теми правосуђа и лобирања, ево имам један стенограм аудио снимка састанка, који су много пре него што сте ви постали министар, водили високи функционери ЦИА, Дејвид Роузмен, Шон Фицпатрик и Вилијам Бил Џејмисон, где су неким тада нашим високим функционерима из тог времена, објашњавали како сарађују ЦИА и судови у САД, и како амерички судови воле да изађу у сусрет ЦИА. То сада није тема, ја ћу о овоме тек говорити, али оно што је за ову дискусију битно је да, како поменути напомињу, сарадници ЦИА имају могућност да не одговарају пред судом за кривична дела, ако ЦИА стане иза њих, чак кривична дела трговине дрогом, оружијем, убиство и слично.

Да ли је епилог, много година после оваквог разговора, да је иста ствар и са нашим правосуђем? Ево Вам само два примера који то поткрепљују. Зашто се не завршава судски поступак против Момчила Перишића, човека ухваћеног у шпијунажи? И други случај, суђење за убиство Зорана Ђинђића. Милан Веруовић сведочи да су само он и 2 службеника амбасаде САД били присутни на свим рочиштима? Једино они. Зашто је америчка амбасада била толико заинтересована за то суђење? Очиглдно постоји разлог.

И што се тиче бесплатне правне помоћи. Лепо је што сте рекли да ћемо извојити милијарду и по из буџета за бесплатну правну помоћ. Међутим, други је ту проблем. Зашто је приступ правди у Србији скуп? Чему толике таксе? Таксе иду и до 98000 динара, ревизије 400 000, рочиште и по 55 000, приговор на вештачење 90 000. Увели сте нотаре, јавне извршитеље. Па максимално сте поскупели правду у овој земљи. Ако Управни и Уставни суд имају таксе 800 и 900, зашто су у Привредном и другим судовима толико скупе. Све то поскупљује приступ правди. Ко то може да приушти? Други је проблем што код наших судова пречесто нема правде.

Ево један предлог да се финансира бесплатна правна помоћ, опет вама помажем како да нађете средства за буџет. Држава из буџета за неоснован, или незаконит притвор као и за трошкове одбране издваја из буџета 4.6 милијарди динара годишње. Да ли сте икада покренули регресирање од судије за наплату трошкова неоснованог или незаконитог притвора, а таква могућност постоји? Нисте. А зашто?

5000 притвора годишње, а рецимо јемство само 30 пута. Да ли су они нормални? Па судије чим тужилац предложи притвор одмах га одређују. Па да предложи вешање, хоће ли и то да прихватају, па после укида се. Шта ћемо тада?   Воде се судски поступци на силу, у приватном интересу. Па ево Вам недавни пример из Скупштине. И Влада Ђукановић, и Петар Јојић, као и ја, били смо против избора Гоце Чолић за Вишег јавног тужиоца у Панчеву. 535 оптужница је оборено тој жени, 110 милиона динара само за неоснован притвор, плус трошкови адвоката, знате ли Ви колико је она коштала ову државу? И она и даље прима плату као заменик тужиоца. То су озбиљни и реални проблеми у правосуђу које ми морамо да решимо.

И за крај, бесплатна правна помоћ и Закон о полицији.

Лоше решење је што сте оставили могућност да Удружења грађана могу да заступају тражиоце азила и као и неке  мањинске група. То сте изашли у сусрет Сорошу.

А кад смо код азила, ви сте недавно имали седницу Владе, где сте за мање од 2 минута укинули ранију одлуку Владе о успостављању безвизног режима са Ираном, по директиви из Брисела. Ви не знате који је разлог зашто сте то урадили, и ево ја ћу вам рећи разлог.

Ја у рукама држим ексклузивна документа која је Столтенберг недавно показао Вучићу, и тичу се инфилтрације агената иранског МОИС-а, знаће људи шта је МОИС, иранска служба. Људи су долазили у Београд авионом, и склањали своје пасоше, а потом  инфилтрирани међу мигранте, или са српским пасошима улазили у Европску унију. И то је Столтенберг показао Вучићу и зато сте експресно укинули безвизни режим. Са тим је повезано и недавно налажење оружија у Сарајеву, у мигрантској кући. Ја упозоравам министра Стефановића, знам да он нема везе са тим, али то што ја знам њега неће аболирати одговорности, јер је он надлежан за рад полиције, да испрати овај случај, добро провери како се издају пасоши. Ја му могу показати овај материјал, за који знам да му није познат, ово нису ствари за јавно читање у Народној скупштини, и ово је велики проблем. Хвала.

Говор у Народној скупштини од 2.11.2018.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!