Pročitaj mi članak

Nisu samo jaja pala na glave naprednjaka. Izgleda da pada i rejting SNS

0

Nedeljama već traje opšti bunt građana širom Srbije, zbog kojeg je održavanje sednica skupštine, bilo da je u pitanju republički ili lokalni parlament, prešlo u domen naučne fantastike. Interesantno je da je u gradovima i opštinama u kojima je palo najviše jaja po glavi naprednjaka, SNS osvajala neverovatan broj glasova na poslednjim lokalnim izborima. Čak i do 70 odsto. Zato se postavlja pitanje da li scene kojima svedočimo ukazuju na to da je na lokalu došlo do pada podrške vladajućoj stranci. Sagovornci “Nove” kažu da je to evidentno, ali da postoji jedna velika začkoljica.

У први мах изгледало је нереално да се грађани одазову позиву студената и крену са организовањем зборова. Врло брзо се показало да је овај песимизам био неоснован, тако да је у овом тренутку практично немогуће побројати и сетити се сваког града и општине у којима су се грађани окупили, поставили неке захтеве или чак прешли у отворено показивање незадовољства начином на који СНС спроводи власт.

Поливање водом и гађање јајима, послали су свакодневица готово сваког локалног функционера СНС.

Тако се десило да устану градови и општине у којима је СНС на прошлим локалним изборима бележила невероватне резултате.

У Новом Саду, где је након трагедије на Железничкој станици у којој је живот изгубило 16 људи, бес вероватно највећи изборна листа „Александар Вучић – Нови Сад“ на последњим изборима освојила чак 52,8 одсто гласова, односно 46 од укупно 78 мандата у Скупштини града.

Град у којем су се грађани самоорганизовали и пре позива студената јесте Краљево. Одатле је и кренула прича са гађањем јајима, што је на својој кожи у неколико наврата добро осетио градоначелник Предраг Терзић. У Краљеву је, рецимо, на прошлм локалним изборима СНС освојила 41,5 одсто. На другом месту је била листа листа “Иван Матовић – Староседеоци“ са 16,1 одсто, а потом “Србија против насиља“ са 10,6 и СПС са 10 одсто. Локални фронт имао је 9,6 одсто.

Прелазимо на Ниш.

Никад беснији Вучић

Овде је СНС прошле године освојила 44,6 одсто гласова. Та бројка, међутим, никако се не поклапа са атмосфером која месецима влада у овом граду. Прошлог петка је због тензија између грађана и чланова СНС, отказан страначки скуп у Официрском дому у Нишу. Упркос томе што је полиција од јутарњих сати блокирала улаз у ово здање, где је требало да се одржи састанак функционера СНС Ане Брнабић, Милоша Вучевића и Дарка Глишића са локалним напредњацима, грађани су их растерали дословно јајима и буком.


Градоначелник Ниша Драгослав Павловић поливен је водом, а студент Матеја Николић приведен је након што је снимак вог догађаја објавио на друштвеним мрежама. Много горе прошао је директор Дома здравља Милорад Јеркан, који је био засут јајима.

Због овог догађаја, отказан је и скуп СНС који је требало сутрадан да буде одржан у Алексинцу, а на којем је требало да се појави председник Србије Александар Вучић.

То је код њега изазвало “никад већи бес”, па је из хотела “Наис” поручио да ће разјурити све батинаше када дође у Ниш.

Вучић се потом упутио у Лесковац, међутим и тамо се “пумпало” испред лесковачког позоришта у којем је председник организовао разговор са одабраним грађанима.

Они “неподобни” били су окупљени испред зграде и викали „Вучићу одлази”.

Илустрације ради, у поменутом Алексинцу је изборна листа која је носила име Александра Вучића на последњим изборима освојила 62 одсто, док је у Лесковцу имала 48,5 одсто.

Слике грађанског бунта стизале су и из Крагујевца, где СНС званично има 39 одсто, Смедерева где су на око 45 и Чачка у којем су на последњим изборима освојили 50,3 одсто.

Грађанске непослушности било је и у београдским општинама. Први је кренуо Обреновац, где је листа Александар Вучић на последњим изборима освојила невероватних 68 одсто. Грађани Обреновца прошле седмице су изашли испред зграде Општине, након што су припадници обреновачке власти снимљени у Пионирском парку 15. марта, за време протеста у Београду.

Обреновчани су јајима гађали зграду Општине и функционере власти, а најгоре је прошао Драган Блажић, помоћник председника Општине задужен за друштвене делатности и образовање.

Током целог минулог викенда стизале су вести о томе да грађани не дозвољавају ативистима СНС да поставе штандове. Тако су на Звездари стајали пуних 11 сати, не дозвољавајући активистима СНС да раде. Гађали су их јајима, а између њих и разјарених грађана формиран је кордон полиције. Слична ситуација забележена је и на Каленић пијаци, као и на Ђерму.

Кад је о бројкама реч, СНС је у последњем “одмеравању снага” освојила 38, а на Звездари 48,8 одсто.

Политички аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић за Нову каже да је сасвим јасно да се ситуација генерално мења неповољно по СНС.

Пад СНС је очигледан, а где је опозиција?

“Тај пад је почео практично од летос, од протеста против литијума, на које смо сви заборавили, а на то треба стално скретати пажњу. То је јако важно. Дакле, сигурно се дешавају промене. Међутим, рекао бих да ови догађаји говоре доста и о изборним резултатима и да они нису резултат реалног стања ствари”, каже Вукадиновић и додаје:

“Није било тако ни пре годину или две, а камоли сада. Сигурно има и беса грађана у тим срединама због свега што се ту радило. Од притисака на људе, до разних техника којима су се обезбеђивали ти фасцинантни, а очигледно и прилично фантастични резултати”.

Професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић каже да је јасно да је СНС у паду, али да би се то показало и на изборима, фали кључна ствар.

“СНС је на власти у читавој Србији, изузев у нишкој Општини Медијана. Ово чему сведочимо претходних недеља очито говори о посредном деловању друштвене кризе која је с падом Владе прерасла у политичку кризу. У значајној мери се однос снага мења, што не може и не мора да значи да ће се то показати на неким будућим изборима. Много зависи од коалиција, а мислим да видно растуће опозиционо бирачко тело пред собом нема јасну партијску и изборну понуду. Зато очекујем неке нове политичке актере и прерасподелу на политичкој сцени”, каже Стојиљковић за Нову.

Што се зборова и њиховог домета тиче, Стојиљковић сматра да они представљају једну кризну форму протеста.

“Ако нешто не иде с опозиционим странкама, онда овакав вид борбе има ширу подршку, грађани се лакше одлучују да тако нешто подрже и да се прикључе. Међутим, зборови подразумевају неку иницијативу, агенду, вођење и на послетку неку врсту закључака. Добро је решење за мале средине, на нивоу месних заједница”, наводи Стојиљковић.

На питање да ли се на овакав начин може извршити притисак на локалне власти, Стојиљковић каже – тенденцијски да.