Pročitaj mi članakZa sada, mreže moći ne mogu da „promene svest“ srpskom narodu, ali, ako se nastavimo da se ponašamo kao ona žaba, u loncu sa hladnom vodom koja se postepeno zagreva do ključanja – voda će i u našem loncu proključati
Početkom maja u dnevnom listu Danas izašao je intervju sa Srđanom Šaperom povodom 40 godina od albuma Idola „Odbrana i poslednji dani“. Zanimljivo mi je bilo da u tom intervjuu nije pomenut Vlada Divljan. Šaper pominje samo Nebojšu Krstića. Sad mi je jasno zašto na koncertu povodom 60. rođendana Vlade Divljana 2018. godine na bini među prijateljima pokojnog Divljana nije bilo Šapera i Krstića. Međutim, još zanimljivije u tom intervjuu bilo mi je pominjanje pravoslavlja i Konstrakte u vezi sa stočićem.
Srđan Šaper izjavio je da je u vreme nastanka tog albuma čitao Junga, koji ga je uputio da mistično iskustvo traži u svojoj kulturi, u pravoslavlju, a ne u budizmu ili sibirskom šamanizmu. Kasnije u toku intervjua, Šaper odgovara na pitanje novinara u vezi razmene poklona sa patrijarhom SPC. Na kraju odgovara na pitanje i u vezi Konstrakte i stočića koji ima oblik latiničnog slova Z ili simbola specijalne vojne operacije ruske vojske u Ukrajini. Povodom te navodne afere sa stočićem kad je Konstrakta optužena da podržava Rusiju, a ona originalno odgovorila kritičarima, Šaper je izjavio da bi on „na njenom mestu odgovorio manje originalno, nismo videli, razumemo primedbe i osuđujemo rat“. U prevodu to znači: osuđujemo Rusiju. Šaper bi verovatno uveo i sankcije Rusiji, samo da se pojavi na truloj Evroviziji.
Ne znam kad sam poslednji put gledao Evro viziju, ovu sam gledao zbog Konstrakte. Sad je jasno da bi Ukrajina pobedila i da Konstrakta nije imala navodni „gaf“ sa stočićem u obliku slova Z. Izgleda da je planirano da Ukrajina pobedi, a Velika Britanija da bude druga, jer kad Rusija zauzme Kijev, Evrovizija će se sledeće godine održati u Londonu. Zato Konstrakta nije smela da bude ni druga i zato je na Evroviziji i Australija. Koliko sam video iz medija, Konstrakta od žirija nije dobila nijedan glas i do petog mesta je došla glasovima publike. Svi ostali učesnici sledili su vladajuću ideologiju Zapada. Konstrakta se pojavila kao kritičar sistema – kritikuje kovid fašizam, pominje Boga, nije gej, peva na srpskom a ne na engleskom… Zbog nje, vredelo je to mučenje.
Deset dana nakon tog intervuja sa Srđanom Šaperom, u dnevnom listu Danas objavljen je tekst potpredsednika SPO Aleksandra Čotrića u kojem on tvrdi da bi se general Draža Mihailović odrekao današnjih četnika koji podržavaju Rusiju u ratu koji protiv Rusije vodi Zapad (NATO, Imperija), odnosno, Čotrić tvrdi da bi general Draža Mihailović danas bio na strani NATO protiv Rusije. Rusija se danas napada zato što je uporište Pravoslavlja. Kad padnu Rusija i RPC, lakše će pasti i Srbija i SPC. Uveren sam da bi general Draža Mihailović danas sigurno bio na strani Rusije koja nikad nije napala Srbiju. Rusija ne pokušava da okupira Srbiju, poput Velike Britanije, SAD, Nemačke…
Engleska je izdala Jugoslovensku vojsku u Otadžbini i žrtvovala je srpski narod zbog svojih geopolitičkih interesa. Tito je bio više agent Velike Britanije, nego SSSR-a i Kominterne, a posebno posle Informbiroa. Sa druge strane, prema nekim ruskim izvorima, Draža Mihailović je smatrao da je „komunistički Sovjetski Savez, Crvena Rusija, jedina sila koja se može suprotstaviti nemačkom uticaju i agresiji na Balkan“. Današnja Rusija je pravoslavna i demokratska, a ne komunistička kao SSSR. Dakle, za razliku od Čotrića ili njegovog predsednika Vuka Draškovića, Draža Mihailović bi kao pravi rodoljub i pravoslavac bio i rusofil, i bio je rusofil, bez obzira na SSSR, jer Draža Mihailović nije zaboravio da se car Nikolaj II Romanov žrtvovao za srpski narod i pomoć Rusije pre Velikog rata ili da je ruski narod bratski narod. Uveren sam da Draža Mihailović, kao borac za slobodu, danas ne bi imao nikakvu dilemu i da bi bio na strani Rusije. I da bi čiča Draža Čotriću i Draškoviću rekao da ih ne poznaje, kao Hristos lažnim slugama.
Apsolutna većina građana Srbije i klirika SPC nije za ulazak Srbije u NATO i nije za uvođenje sankcija Rusiji. Međutim, mreže moći svoju moć ostvaruju utičući na ljudski um i koriste strategije poput „rat iznutra prema napolje“, ili tehnike poput „Prozor Overtona“ da izvrše „promenu svesti“ srpskom narodu. Šaperovo pravoslavlje tumačim ovako: budi pravoslavac, ali kad ti neko preti, kad te ucene, ti izdaj Hrista. Jer, kako je krenulo, na Evroviziji će biti zabranjeno da se u pesmi pominje reč Bog, posle slova Z biće problem sve što asocira na krst, a Šaper bi se i tome prilagodio. A kako svedoči Goran Vejvoda za portal televizije Nova (isti vlasnik kao i dnevne novine Danas) koji je u Idole ušao preko Šapera i Krstića i kao šesti član radio na albumu dok ga Divljan nije izbacio, kod Idola je pravoslavlje kao tema bila „deo njihovog organskog odrastanja, koji je došao preko Srđana i Krleta – ne iz neke marketinške ambicije, nego zato što su stvarno verovali da je to cool u tom trenutku“, i Vejvoda se ne seća „da je na snimanju bilo nekakvog srpstva ili pravoslavlja ili bilo čega nametnutog spolja kao teza“.
Šaper i Vejvoda umanjuju značaj Vlade Divljana za Idole i za album koji je proglašen za najbolji u istoriji jugoslovenskog rokenrola, pružaju podršku NATO paktu i trude se da odgovore na tekst (koji je prenet i na Stanju stvari), a tema je pesma „Moja si“, iz ugla Vlade Divljana, jer autor tog teksta podseća na intervju koji je Divljan dao NIN-u, gde Divljan pesmu „Moja si“ u čak dva navrata pominje pod imenom „Monasi“: „Postoji i jedan neverovatan momenat vezan za tu ploču, nikad ga neću zaboraviti. Jedno veče smo, zajedno sa Miletom Piletom Miletićem pravili mikseve. I baš kad smo radili ,Monahe’, automatski sto na kome smo radili je potpuno podivljao, sam od sebe. Nikad pre i nikad posle toga. Usred miksa krenulo je sve da divlja, da neki glasovi izleću u prvi plan, pa da nestaju… Kad smo uživo snimali album ,Odbranu i zaštitu’ 1996. u Novom Sadu, Gile i ja vraćali smo se posle rada na miksu, i preslušavali ga u kolima. Kad je na red došla i ta stvar ,Monasi’, upravo smo se našli pred mostom kod Beške. Najednom se podigla strašna magla, put je počeo da leluja, sneg da užasno pada, i kreće taj neobičan zvuk, koji ne može da se prepriča“ – izjavio je Vlada Divljan za nedeljnik NIN u julu 2003. godine. Vlada Divljan ne može da odgovori Šaperu i Vejvodi u vezi te pesme i tog albuma (mada je povodom toga dovoljno rekao u intervjuu NIN-u), a nadam se da će to uraditi neko od Divljanovih prijatelja. Omiljena pesma Vlade Divljana bila je „Rusija“.
Aleksandar Čotrić je poslanik sa najdužim stažom u Skupštini Srbije, u sistemu koji je instaliran posle 2000. godine. Čotrić dolazi iz SPO-a koji smatra da ima tapiju na lik i delo Draže Mihailovića i zalaže se za ulazak u NATO. Dobro je što ljudi kao što su Šaper i Čotrić nemaju veliki uticaj u narodu – Šapera i Čotrića drugosrbijanci i jugonostalgičari nikad neće prihvatiti, zato što su kvazidesničari (levičarima se ne sviđa takva moda), a zato što su kvazidesničari, nisu prihvaćeni ni od strane desničara ili iskrenih vernika. I Šaper i Čotrić bliski su režimu (prvo Tadićevom, a zatim i Vučićevom). Ipak, ovakve izjave ne smeju da ostanu bez odgovora, inače će takvi ljudi i ubuduće lako dolaziti do patrijarha SPC i zbunjivati vernike koji ne poznaju izvorno Hristovo učenje i istoriju i odbijati od Crkve i tradicije one koji bi se vratili.
Ako ne voliš ekstremiste poput Vacića i šoviniste poput Palme i Jutke, alternativa su liberali poput Šapera i Čotrića, a ako ne voliš liberale i ekumeniste, alternativa su ekstremisti. Alternativa Šešelju, Vaciću, Palmi, Jutki i sličnima ne smeju da budu Šaper, Čotrić i slični… I jedni i drugi igraju, svesno (kao agenti) ili nesvesno (kao korisni idioti), onako kako neprijatelji žele. I polako zavode naivne na pogrešan put. Dok se progone svi koji brane SPC i Rusiju i nisu ekstremisti i ekumenisti.
Kao što sam napisao u tekstu o progonu rodoljuba, svako ko je na strani SPC i Rusije od strane režima i/ili proevropskih opozicionih medija biva progonjen, što se dogodilo i Slobodanu Stojičeviću nakon promocije knjige u Novom Sadu. Rusofobni mediji prvo su srpske rodoljube koji su protiv uvođenja sankcija Rusiji predstavljali kao novu bandu poput bande Veljka Belivuka, pa su ih onda povezivali sa privatnom vojnom kompanijom „Vagner“ i „Noćnim vukovima“. Pisao sam više puta o tome kako se i umereni desničari predstavljaju kao ekstremisti, pa je svaki desničar koji brani SPC i Rusiju isto što i Šešelj, Vacić i njima slični. Tako se diskredituje svako i ostaju šaperi i kubati da tumače izvorno učenje, i razni čotrići kao advokati Draže Mihailovića i ravnogoraca.
U svojoj knjizi „Hibridni rat protiv Srpske pravoslavne crkve“, Slobodan Stojičević istakao je da se u „smutnim vremenima Crkva prilagođavala tako što je mrežna struktura i organizacija postajala dominantnija“. Da li su ovo takva vremena? Za sada, mreže moći ne mogu da „promene svest“ srpskom narodu, ali, ako se nastavimo da se ponašamo kao ona žaba, u loncu sa hladnom vodom koja se postepeno zagreva do ključanja – voda će i u našem loncu proključati.
— SRBIN info (@srbininfo) June 18, 2022
