Прочитај ми чланакЗа сада, мреже моћи не могу да „промене свест“ српском народу, али, ако се наставимо да се понашамо као она жаба, у лонцу са хладном водом која се постепено загрева до кључања – вода ће и у нашем лонцу прокључати
Почетком маја у дневном листу Данас изашао је интервју са Срђаном Шапером поводом 40 година од албума Идола „Одбрана и последњи дани“. Занимљиво ми је било да у том интервјуу није поменут Влада Дивљан. Шапер помиње само Небојшу Крстића. Сад ми је јасно зашто на концерту поводом 60. рођендана Владе Дивљана 2018. године на бини међу пријатељима покојног Дивљана није било Шапера и Крстића. Међутим, још занимљивије у том интервјуу било ми је помињање православља и Констракте у вези са сточићем.
Срђан Шапер изјавио је да је у време настанка тог албума читао Јунга, који га је упутио да мистично искуство тражи у својој култури, у православљу, а не у будизму или сибирском шаманизму. Касније у току интервјуа, Шапер одговара на питање новинара у вези размене поклона са патријархом СПЦ. На крају одговара на питање и у вези Констракте и сточића који има облик латиничног слова З или симбола специјалне војне операције руске војске у Украјини. Поводом те наводне афере са сточићем кад је Констракта оптужена да подржава Русију, а она оригинално одговорила критичарима, Шапер је изјавио да би он „на њеном месту одговорио мање оригинално, нисмо видели, разумемо примедбе и осуђујемо рат“. У преводу то значи: осуђујемо Русију. Шапер би вероватно увео и санкције Русији, само да се појави на трулој Евровизији.
Не знам кад сам последњи пут гледао Евро визију, ову сам гледао због Констракте. Сад је јасно да би Украјина победила и да Констракта није имала наводни „гаф“ са сточићем у облику слова Z. Изгледа да је планирано да Украјина победи, а Велика Британија да буде друга, јер кад Русија заузме Кијев, Евровизија ће се следеће године одржати у Лондону. Зато Констракта није смела да буде ни друга и зато је на Евровизији и Аустралија. Колико сам видео из медија, Констракта од жирија није добила ниједан глас и до петог места је дошла гласовима публике. Сви остали учесници следили су владајућу идеологију Запада. Констракта се појавила као критичар система – критикује ковид фашизам, помиње Бога, није геј, пева на српском а не на енглеском… Због ње, вредело је то мучење.
Десет дана након тог интервуја са Срђаном Шапером, у дневном листу Данас објављен је текст потпредседника СПО Александра Чотрића у којем он тврди да би се генерал Дража Михаиловић одрекао данашњих четника који подржавају Русију у рату који против Русије води Запад (НАТО, Империја), односно, Чотрић тврди да би генерал Дража Михаиловић данас био на страни НАТО против Русије. Русија се данас напада зато што је упориште Православља. Кад падну Русија и РПЦ, лакше ће пасти и Србија и СПЦ. Уверен сам да би генерал Дража Михаиловић данас сигурно био на страни Русије која никад није напала Србију. Русија не покушава да окупира Србију, попут Велике Британије, САД, Немачке…
Енглеска је издала Југословенску војску у Отаџбини и жртвовала је српски народ због својих геополитичких интереса. Тито је био више агент Велике Британије, него СССР-а и Коминтерне, а посебно после Информбироа. Са друге стране, према неким руским изворима, Дража Михаиловић је сматрао да је „комунистички Совјетски Савез, Црвена Русија, једина сила која се може супротставити немачком утицају и агресији на Балкан“. Данашња Русија је православна и демократска, а не комунистичка као СССР. Дакле, за разлику од Чотрића или његовог председника Вука Драшковића, Дража Михаиловић би као прави родољуб и православац био и русофил, и био је русофил, без обзира на СССР, јер Дража Михаиловић није заборавио да се цар Николај II Романов жртвовао за српски народ и помоћ Русије пре Великог рата или да је руски народ братски народ. Уверен сам да Дража Михаиловић, као борац за слободу, данас не би имао никакву дилему и да би био на страни Русије. И да би чича Дража Чотрићу и Драшковићу рекао да их не познаје, као Христос лажним слугама.
Апсолутна већина грађана Србије и клирика СПЦ није за улазак Србије у НАТО и није за увођење санкција Русији. Међутим, мреже моћи своју моћ остварују утичући на људски ум и користе стратегије попут „рат изнутра према напоље“, или технике попут „Прозор Овертона“ да изврше „промену свести“ српском народу. Шаперово православље тумачим овако: буди православац, али кад ти неко прети, кад те уцене, ти издај Христа. Јер, како је кренуло, на Евровизији ће бити забрањено да се у песми помиње реч Бог, после слова Z биће проблем све што асоцира на крст, а Шапер би се и томе прилагодио. А како сведочи Горан Вејвода за портал телевизије Нова (исти власник као и дневне новине Данас) који је у Идоле ушао преко Шапера и Крстића и као шести члан радио на албуму док га Дивљан није избацио, код Идола је православље као тема била „део њиховог органског одрастања, који је дошао преко Срђана и Kрлета – не из неке маркетиншке амбиције, него зато што су стварно веровали да је то cool у том тренутку“, и Вејвода се не сећа „да је на снимању било некаквог српства или православља или било чега наметнутог споља као теза“.
Шапер и Вејвода умањују значај Владе Дивљана за Идоле и за албум који је проглашен за најбољи у историји југословенског рокенрола, пружају подршку НАТО пакту и труде се да одговоре на текст (који је пренет и на Стању ствари), а тема је песма „Моја си“, из угла Владе Дивљана, јер аутор тог текста подсећа на интервју који је Дивљан дао НИН-у, где Дивљан песму „Моја си“ у чак два наврата помиње под именом „Монаси“: „Постоји и један невероватан моменат везан за ту плочу, никад га нећу заборавити. Једно вече смо, заједно са Милетом Пилетом Милетићем правили миксеве. И баш кад смо радили ,Монахе’, аутоматски сто на коме смо радили је потпуно подивљао, сам од себе. Никад пре и никад после тога. Усред микса кренуло је све да дивља, да неки гласови излећу у први план, па да нестају… Кад смо уживо снимали албум ,Одбрану и заштиту’ 1996. у Новом Саду, Гиле и ја враћали смо се после рада на миксу, и преслушавали га у колима. Кад је на ред дошла и та ствар ,Монаси’, управо смо се нашли пред мостом код Бешке. Наједном се подигла страшна магла, пут је почео да лелуја, снег да ужасно пада, и креће тај необичан звук, који не може да се преприча“ – изјавио је Влада Дивљан за недељник НИН у јулу 2003. године. Влада Дивљан не може да одговори Шаперу и Вејводи у вези те песме и тог албума (мада је поводом тога довољно рекао у интервјуу НИН-у), а надам се да ће то урадити неко од Дивљанових пријатеља. Омиљена песма Владе Дивљана била је „Русија“.
Александар Чотрић је посланик са најдужим стажом у Скупштини Србије, у систему који је инсталиран после 2000. године. Чотрић долази из СПО-а који сматра да има тапију на лик и дело Драже Михаиловића и залаже се за улазак у НАТО. Добро је што људи као што су Шапер и Чотрић немају велики утицај у народу – Шапера и Чотрића другосрбијанци и југоносталгичари никад неће прихватити, зато што су квазидесничари (левичарима се не свиђа таква мода), а зато што су квазидесничари, нису прихваћени ни од стране десничара или искрених верника. И Шапер и Чотрић блиски су режиму (прво Тадићевом, а затим и Вучићевом). Ипак, овакве изјаве не смеју да остану без одговора, иначе ће такви људи и убудуће лако долазити до патријарха СПЦ и збуњивати вернике који не познају изворно Христово учење и историју и одбијати од Цркве и традиције оне који би се вратили.
Ако не волиш екстремисте попут Вацића и шовинисте попут Палме и Јутке, алтернатива су либерали попут Шапера и Чотрића, а ако не волиш либерале и екуменисте, алтернатива су екстремисти. Алтернатива Шешељу, Вацићу, Палми, Јутки и сличнима не смеју да буду Шапер, Чотрић и слични… И једни и други играју, свесно (као агенти) или несвесно (као корисни идиоти), онако како непријатељи желе. И полако заводе наивне на погрешан пут. Док се прогоне сви који бране СПЦ и Русију и нису екстремисти и екуменисти.
Као што сам написао у тексту о прогону родољуба, свако ко је на страни СПЦ и Русије од стране режима и/или проевропских опозиционих медија бива прогоњен, што се догодило и Слободану Стојичевићу након промоције књиге у Новом Саду. Русофобни медији прво су српске родољубе који су против увођења санкција Русији представљали као нову банду попут банде Вељка Беливука, па су их онда повезивали са приватном војном компанијом „Вагнер“ и „Ноћним вуковима“. Писао сам више пута о томе како се и умерени десничари представљају као екстремисти, па је сваки десничар који брани СПЦ и Русију исто што и Шешељ, Вацић и њима слични. Тако се дискредитује свако и остају шапери и кубати да тумаче изворно учење, и разни чотрићи као адвокати Драже Михаиловића и равногораца.
У својој књизи „Хибридни рат против Српске православне цркве“, Слободан Стојичевић истакао је да се у „смутним временима Црква прилагођавала тако што је мрежна структура и организација постајала доминантнија“. Да ли су ово таква времена? За сада, мреже моћи не могу да „промене свест“ српском народу, али, ако се наставимо да се понашамо као она жаба, у лонцу са хладном водом која се постепено загрева до кључања – вода ће и у нашем лонцу прокључати.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 18, 2022
