Члан Председништва Српске напредне странке и народни посланик Владимир Ђукановић, осим што је недавно у јавности напао страначког колегу "Брута" да руши председника изнутра, у последњој колумни објављеној у Политици окомио је и на "Брутовог" сарадника кога је назвао "Трутом", који је, како је навео, "гадости и подлости о страначким колегама претакао у текстове које је достављао да се објављују, што одређеним људима у опозицији, што појединим утицајним ликовима на друштвеним мрежама".
Медији данима спекулишу кога је Ђукановић испрозивао као „Брута“, говорило се да се иза тог надимка крије Братислав Гашић, министар одбране, који је не тако давно био и директор Безбедно-информативне агенције и министар полиције. Ђукановић „Брутовог трута“ детаљно описује као „паразита који је са све својим очима кртице своју позицију користио до бесвести да се поприлично финансијски надува до пуцања“. Наравно, Брут му је, како је написао народни трибун, „због беспоговорне лојалности и врхунске покварености баш у складу са Брутовим карактером, све то и омогућио“.
– Ради се иначе о апсолутном нераднику, осим кад нешто није у његову корист, али уједно и мајстору да користи све благодети које му позиција омогућава, што некако јесте и позиција трута у кошници. У неком тренутку проценио је да му блискост са Брутом доноси озбиљну шансу за лично богаћење, што је он, у зависности на којој позицији је Брут био, обилато користио. Многи кажу да је за три наредна живота зарадио, неки се за главу хватају да их је изварао, неки опет веле да су морали да плате нешто што би могло да се назове рекетом како би радили, али – како год – овај политички трут је трљао своје мале покварене дланове од среће – навео је Ђукановић у колумни .
За „Трута“ је нагласао и да је „умео и са те позиције и да запрети да ти пошаље озбиљне барабе на врата како би неком загорчале живот, али најгоре од свега што је чинио а све то по Брутовом допуштењу, било је осмишљавање гадости и подлости према страначким колегама“.
– Те гадости и подлости претакао је у текстове које је достављао да се објављују, што одређеним људима у опозицији, што појединим утицајним ликовима на друштвеним мрежама – тврдио је Ђукановић у колумни, на чијем крају је истакао да су „Брут и његов трут су жестоко пали да су тим падом чак и дно пробили“.
Можемо да нагађамо ко се крије иза надимка „Трут“, а верујемо да би освешћени грађани навели да опис одговара многим члановима СНС-а који су се политичким положајем окористили. Али можемо да се запитамо где је „Трут“ научио да пише гадости? Да ли је ту технику усавршио у коментарима на друштвеним мрежама где је гадости и подлости писао о политичким неистомишљеницима, скривајући се иза надимака? Или можда када је готове текстове достављао таблоидима и они на насловним страна објављивали гадости о онима са којима се СНС политички не слаже. Ако претпоставимо да је ту научио, онда можемо да констатујемо да Ђукановићу тада то није сметало. У СНС-у су чак веома ценили такве „радове“, и то је била више него добра препорука за напредовање у странци.
Обични смртници треба да се запитају од кога је „Трут“ научио да „паразитари и да своју позицију користи до бесвести за лично богаћење“. Не од обичних људи. Са њима се није дружио, већ са страначким колегама. Па по оној народној „с ким си онакав си“, могао је од њих то да научи. Али Ђукановићу, као ни многим другим њиховим страначким колегама, тада није сметало што се неки из њихових редова незаконито богате, а све на штету овог сиромашног народа.
После свега тога обични грађани могу само да питају и Ђукановића и друге из СНС, који наводно замерају „Бруту“ што покушава да руши председника изнутра, зашто им све то сада смета. Све су то знали и ћутали… Све док се „Бруту“ на путу није нашао „Цезар“.