Прочитај ми чланакОдлука НАТО да прими у своје чланство Црну Гору у немачким медијима се различито коментарише – али сви примећују да је сада читаво северно Средоземље у рукама Западне алијансе.
Одлука НАТО да прими у своје чланство Црну Гору у немачким медијима се различито коментарише – али сви примећују да је сада читаво северно Средоземље у рукама Западне алијансе.
Левичарски дневник Јунге велт (Берлин) пише да је „у септембру парламент у Подгорици одлучио да приступи НАТО. Отада је стално било протеста због те одлуке. Опозиција је, између осталог, тражила одржавање референдума о чланству у западном пакту. Али, влада ДПС премијера Ђукановића хоће приступ без консултовања грађана.“
„Ђукановић је у фази ратног уништавања Југославије дошао на власт у Подгорици – и на власти је и данас. То је довело до стабилности која је трајала деценијама, а коју Запад уме да цени. Прича се да су се 90-их година Ђукановић и његова клика обогатили шверцом и другим криминалним активностима. ДПС коју је он основао може да се окарактерише и као политичка рука црногорске мафије.
Протести прошлих месеци зато нису били усмерени само против приступа НАТО, већ и против режима ДПС. Под притиском ЕУ, влада и неки делови опозиције су се договорили о одржавању парламентарних избора на јесен и формирању прелазне владе […] Из Брисела су се у међувремену чули познати тонови о стабилности и безбедности на Западном Балкану. Био је то историјски дан за НАТО и Црну Гору, изјавио је у среду (20.5.) генерални секретар ратног пакта Јенс Столтенберг: Ради се о даљем кораку успешне политике ширења НАТО и ЕУ.“
„Услов за чланство у НАТО је било војно и спољнополитичко потчињавање Подгорице диктату Вашингтона. Још крајем децембра прошле године, армије Западног савеза су добиле далекосежна овлашћења на црногорској територији. То се не односи само на транспорт војника, већ и на градњу војних база. Тако НАТО контролише комплетан северни део Средоземног мора а тиме и најважније путеве трговине и снабдевања из Европе и ка њој“.
Лист Фолксштиме (Магдебург) сматра да „Црна Гора са својих 2.000 војника свакако није нека битна снага у Северноатлантском пакту. Важнији је стратешки значај брдске републике која је НАТО-савезу обезбедила контролу и последњег одсечка јадранске обале. Политички су и везе између бивших југословенских република које су чланице НАТО постале тешње. То доприноси стабилности у региону у коме још постоји траума грађанског рата из 90-их година.
Али, зашто је Русија разљућена због новог проширења НАТО? Зато што она свако ширење Савеза – чак и на малу мрљу на карти као што је Црна Гора – сматра нападом на руске безбедносне интересе. Отежавајућа околност је и то што се у суседству налази Србија. Традиционални савезник Русије и истовремено на путу у ЕУ, па – у даљој перспективи – и у НАТО. То Русија, за разлику од безначајне Црне Горе, неће прихватити тек тако.“
И Меркише алгемајне (Потсдам) сматра да „Русија то што је Црна Гора добила статус госта у НАТО сматра непријатељским чином. Гледано из перспективе Запада, Путин је својом агресијом на Украјину и насилном променом граница прекршио међународно право и издао принципе Савета НАТО-Русија и Партнерства за мир. Ја теби – ти мени? Поверење између Кремља и НАТО је уништено. Оно неће моћи да се поново успостави притиском на дугме. Без дијалога неће бити ни попуштања напетости.“
Графит у Подгорици
Ландесцајтунг (Линебург): „Источна обалска линија Средоземног мора се сада у потпуности налази у НАТО, и то би требало да буде сигнал за Кремљ. Али, расте опасност да би овај гест могао бити погрешно схваћен и да би могао да подстакне нове конфронтације. Заправо би нов противракетни систем, недавно инсталиран у Источној Европи, као и нов круг проширења НАТО, требало да покажу Русији где су јој границе и да је одврате од даљих анексионих авантура као што је био Крим. Додуше, ово са Црном Гором ће за Русију бити само потврда онога што мисли. Потпуно супротни мисаони параметри тренутно чине немогућим дијалог о звецкању оружјем. Русија остаје важан партнер за Запад. Заоштравање и конфронтација су превелика цена за Црну Гору.“
Дневник Ројтлингер генерал анцајгер (Ројтлинген) преноси да се „Црна Гора налази пред пуноправним чланством у НАТО. Потребно је још само да све државе ратификују протокол о проступу. Из Москве стиже обавезан протест, иако се Кремљ већ давно помирио с тим. Запад, с друге стране, полази од тога да чланство у НАТО помаже да се Балкан учини мало стабилнијим. Тако би дефинитивно требало да се осујете могуће великосрпске аспирације Београда.“
