Док су бомбе падале на Србију, док су цивили и војници гинулу, Александар Вучић је размишљао о томе како да опреми свој велики, тек добијени, нови стан у Београду. Ово је човек који је пре неколико година баш на дан почетка НАТО агресије довео Герхарда Шредера у Београд на СНС конвенцију.
– Једно дете дневно нам је убијано. То је она најтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду – рекао је Вучић.
Он је истакао да за тај злочин нико није одговара, и да је немогуће објаснити то што нам је урађено те 1999. године.
– Миљана Милић, петнаест година, Владимир Милић, дванаест година, Миомир Младеновић, четрнаест година, Драган Димић, три године, Јулијана Брудар, десет година, Оливера Максимовић, дванаест година, Мирослав Кнежевић, тринаест година, Дајана Павловић, пет година, Стеван Павловић, осам година, Марко Симић, две године, Милица Ракић, три године, Иван Иванчић, седам година, Марко Ивановић, три године… И тако, седамдесет девет имена, и то не само српских – рекао је председник Србије.
Казао је да објаснити то данас, ни 22 године после агресије, није могуће.
– Остала су само, као вечни грех, имена – изјавио је председник Србије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 24, 2021