Прочитај ми чланакПосле владике Григорија, којем је овдашња власт путем својих гласила јасно ставила до знања шта мисли о његовом идејама за препород Србије, режимски медији су отпочели кампању против владике будимљанско-никшићког Јоаникија, с циљем да се овај епископ дискредитује до Сабора на којем ће се бирати нови патријарх. Тако је дојучерашњи херој литија и једна од највећих жртава режима Мила Ђукановића, како су га описивали државни таблоиди, преко ноћи постао "човек који се дружи са сумњивим лицима" и особа која стоји на путу јединства Српске православне цркве.
Кад је у децембру 2019. године испаљен снајперски хитац у правцу стола у Краун Плази, где су седели Миодраг Дака Давидовић и владика Јоаникије, барут се још није слегао од пуцњева, а медији под контролом српске власти су известили да је мета био црногорски бизнисмен, у то време још увек називан “великим добротвором СПЦ”.
© Фото : Митрополија
Иако је прича готово месецима ишла у поменутом правцу, с времена на време су се јављали гласови који су указивали на другу верзију истине, наводећи да је у питању напад који потписију “невидљиви кројачи наших судбина” са намером да дискредитују Јоаникија.
Као што то обично бива на брдовитом Балкану, никада нисмо сазнали ко је пуцао, али смо зато могли да слушамо различите теорије, попут оне да су у близини хотела виђени неки жестоки момци из Црне Горе до оне да мета уопште није био Давидовић, већ епископ будимљанско-никшићки.
Управо је ова прича послужила као основа делу медија да отвори баражну паљбу у правцу Јоаникија, како директно, тако и кроз причу о Даки Давидовићу, који је из улоге добротвора, одлуком уредничког колегијума са Андрићевог венца, прешао у улогу “криминалца и трговца оружјем”. Руку на срце, до овог преображаја је дошло првенствено због промене у односима између Давидовића и поменутих уредника, која је истовремено послужила и као параван за обрачун са овим неподобним епископом.
За живота митрополита Амфилохија, Јаоникије се у јавности перципирао као његов најближи сарадник и особа од највећег поверења, да би након Амфилохијеве смрти унапред био проглашаван за новог првог човека Митрополије црногорске-приморске. Међутим, како је убрзо након духовног лидера Црне Горе умро и патријарх Иринеј, Јоаникијево име се чешће појављивало међу онима који фигурирају за новог поглавара, чиме је почело и интересовање режима за његов лик и дело.
Упућени из СПЦ кажу за Јоаникија да је истински молитвеник и један од оних који могу сачувати јединство СПЦ, те да је реч о доказаном епископу приврженом својој духовној мисији. Међутим, иако је по бројним параметрима на врху листе фаворита за новог поглавара Српске православне цркве, Јоаникије против себе има човека који се поистоветио са Богом.
Имајући у виду да припада групи владика који не изједначавају председника Србије са Исусом Христом, као и чињеницу да није попустио под притиском да му дозволи да говори на сахрани Амфилохија, Јоаникијево евентуално именовање за патријаха би представљао и отклон од досадашње праксе у којој се милионима из државног буџета плаћало ћутање Цркве на непочинства режима и његових представника. То зна и онај који новцем свих нас купује тишину у СПЦ и који никада није свештенству у Црној Гори опростио понижење након што су одбили његову финансијску подршку. То Вучић није заборавио и због тога му епископ будмиљанско – никшићки представља проблем.
И баш због тога, кад му за руком није прошла прича међу епископима, којима је сугерисао да је за Црну Гору најбоље да у њој остане Јоаникије, Вучић и његов тим су се прихватили оног што најбоље раде – јавног линча.
Хајка против владике Јоаникија и Григорија, има за циљ да застраши свакога унутар СПЦ ко би се усудио да им пружи подршку или ко би одлучио да крене њиховим путем, док Вучићево директно укључивање у кампању за избор патријарха представља јасну поруку државе да Црква ни по коју цену не сме да исклизне из њеног чврстог загрљаја.
Медијска машинерија је покренута, епископи су провучени кроз блато, а до Сабора је остало три недеље. Тачно толико времена је остало да откријемо да ли је господар овоземаљског живота званично преузео улогу и Светог духа.
