Прочитај ми чланак
(Новости)
Извињење Томислава Николића за Сребреницу и ставови о односима у БиХ изазавли лавину реакција. Поједини центри моћи се ангажују да унитаризују БиХ под доминацијом једног народа – муслимана. Кецмановић: Запад жели ревизију Дејтонског споразума
Извињење које је председник Србије Томислав Николић упутио због злочина у Сребреници и неки његови ставови о односима у Босни и Херцеговини навели су многе на закључак да је, после Косова, на дневном реду међународне заједнице БиХ.
Ја клечим и тражим помиловање за Србију због злочина који је извршен у Сребреници. Извињавам се за злочине које је у име наше државе и нашег народа учинио било који појединац – рекао је Николић. Он се није зауставио на овоме, већ је појаснио да је његова недавна изјава да је Република Српска држава „била на ивици лапсуса“, а дао је и своју визију идентитета народа који живи у РС, рекавши да су за њега Срби из Републике Срспке Босанци, али неки од њих не воле да их тако зову.
Бошњачки политичари прилично задовољно трљају руке, наглашавајући да би „лепе речи из Београда требало да прате и лепе политичке акције“. У РС и неким круговима у Србији, пак, страхују да ово наговештава да ће након Косова, пажња међународне заједнице бити усмерена на БиХ, на штету српског народа.
Колико Николићева изјава иде наруку круговима који би да изврше ревизију Дејтонског споразума и унитаризују БиХ или како то Запад каже да од ње направе „функционалну државу“?
– Много – одговара Живадин Јовановић, министар спољних послова СРЈ у време потписивања Дејтонског споразума. – Ова изјава иде наруку и онима који би да РС окарактеришу као злочиначку творевину и ревидирају Дејтонски споразум, тако што би од РС за почетак остала љуштура, а одузела би јој се сва уставна права ратификована у СБ УН. Поједини центри моћи се ангажују да унитаризују БиХ под доминацијом једног народа. Има кругова који полазе од тога да Србима нико не може да нанесе штету као ми сами себи.
Историчар Чедомир Антић нема дилему да је након потписивања споразума о Косову, на реду Република Српска.
– Треба само ослушнути немачке и америчке медије. На Дојче велеу је указано и да ће на Србију бити вршен притисак баш као и у случају Косова. Улога Србије треба да буде улога Каина. Срби са Косова и Метохије су били у вишеструко неповољнијем положају и СНС, СПС, УРС и раније ДС су их систематски корумпирали и наносили им штету. Република Српска је нешто друго.
Николу Баштинца из СНСД збунила је Николићева изјава:
– Ја бих замолио председника Николића да нас ословљава онако како се осећамо. Ми јесмо држављани БиХ, али се осећамо као Срби и изјашњавамо се као Срби и имамо по Дејтону право на држављанство РС.
Чедомир Антић је уверен да ће се РС одбранити, па, ипак, упозорава:
– Ако дозволимо да је узму онда ће бити срушена читава српска држава. Ми смо једна нација и наша је судбина једна. Ако наше државе пропадну, мораћемо да их обновимо, кад-тад.
Наши саговорници Николићеву изјаву оцењују и као штетну и непотребну.
– Непотребна је, јер се претходни председник Борис Тадић већ извинио за Сребреницу, а није уобичајено да се сваки нови председник државе извињава за исте ствари. Штетна је због тога што уводи појам да злочинци представљају државе и народе. Такође, недопустиво је извињавати се за злочине почињене у име државе и народа, јер се злочини не чине у име држава и народа, њих чине ратни злочинци, а Србија и њен народ не могу да прихвате да је неко у њихово име вршио злочине. Николићева изјава је штетна и зато што на овај начин олакшава посао заступницима тезе да постоји асиметрична одговорност и за ратове и за злочине – каже Јовановић.
Председник РС Милорад Додик није желео да коментарише изјаву о Сребреници, јер, како каже, прворазредни интерес Српске и њених грађана су присни и срдачни односи са Србијом.
– Сигуран сам да ће сваки грађанин Републике Српске, али и Србије, заузети став према ономе шта је речено, али било би лоше отварати јавну полемику – каже он и оцењује да се током интервјуа новинарка понашала скандалозно према Николићу.
Међутим, Јовановић и Антић сматрају да председник не сме да наседа на провокације новинара, мора да води рачуна о моменту и контексту у коме даје изјаве.
– Председник треба да буде видра и избегне провокације. Медији имају своју мисију, али и председник треба да има своју мисију – истиче Јовановић.
Антић каже да је председник Републике највши представник државе, а не председник неке сеоске месне заједнице па да његове изјаве испред продавнице, уз флашу пива, могу само да развеселе или досађују. Председничке изјаве имају последице, оне обавезују.
Велика грешка је и то што Николић Србе из РС крсти као Босанце. Они су, истиче Живадин Јовановић, слободни да се изјашњавају како хоће, други не треба да им то говоре, а председник Србије пре би требало да каже да су то Срби из РС.
Антић подсећа да у овом тренутку траје политички сукоб међу муслиманима из БиХ: њих око 70 одсто ће се вероватно изјаснити као Бошњаци, а остали као Босанци:
– Босанска нација и језик подразумеваће, као и у Црној Гори, поистовећивање држављанства са нацијом и укидање права постојећих нација у корист државне нације која ће у ствари бити прикривена већинска нација Муслимана/Бошњака/Босанаца. Николић све то не зна, не разуме или доприноси обесправљивању Срба и РС, како би САД и Немачка помогле опстанак њега и СНС на власти. Његово држање према Црној Гори, међутим, говори да ништа није случајно и да је то његово напуштање српског народа део политичког плана.
По члану 13. Устава предвиђено је да држава Србија „развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом“.
– И тај празњикави, компромисни и недоречени члан је прекршен његовом неспремношћу да прихвати ново време, политику достојну оне коју према њиховим народима воде Хрватска, Мађарска и Бугарска, чињеницу да нисмо више у једној федеративној држави са БиХ и да се сва политика не може свести на седамнаест година странчарења из времена када је водио опозоционе радикале/напредњаке – каже Антић.
* * * * * * * * * ** * * * ** * * * * * * * * ** * * * ** * * * * * * * * ** * * * ** * * * * * * * * ** * * * *
Ненад Кецмановић анализира како ће потписивање споразума о Космету у Бриселу одразити на БиХ
Запад жели ревизију дејтонског споразума
Јесте, на дневном реду јеРепублика Српска, али то не бих доводио у везу са најновијом изјавом председника Србије, која је изазвала прејаке реакције у Сарајеву (одушевљење) и Бањалуци (разочарање). Поводом Сребренице су се извињавали и његови претходници, Србе из БиХ у Србији заиста зову Босанцима, као што и, обратно, „прекодрински“ Србе у „матици“ зову Србијанцима. То су регионална одређења као Херцеговац и Крајишник или Лала и Шумадинац и не оспоравају јединство српске нације.
С друге стране, Николић је недавно „мањи ентитет“ у БиХ назвао српском државом, а пре одласка у Брисел је тражио мишљење лидера Републике Српске. Напокон, Додиков савет да се међународна понуда одбије показао се преговарачки добар јер је друга понуда ипак испала нешто боља, као што се показало тачно његово више пута поновљено мишљење да је борба за Косово одавно узалудна и да га треба мењати за Српску.
Да је Република Српска следећа мета „међународне заједнице“, много више од Николићеве, говоре изјаве београдског амбасадора САД Кирбија („не треба нам још једна РС на Косову“) и његовог колеге и земљака у БиХ Патрика Муна („сусрети са Додиком ме фрустрирају и зато га заобилазим“). А, посебно, накнадна званична подршка ових најпре само незваничних изјава која је стигла од директора Одељења за југоисточну и централну Европу у Стејт департменту Џонатана Мура.
У ком правцу ће ствари ићи могло се препознати већ јесенас после локалних избора у БиХ. Релативно слабији резултат владајуће странке био је сигнал да у Српској више не постоји раније јединство власти и народа и да је дошао час да се процес ревизије Дејтона обнови. Односно, да се развлашћивање ентитета настави онде где је заустављено пре шест година од стране непослушног, али популарног лидера прекодринских Срба.
Медијска криминализација демократски изабране власти и подстицање социјалних немира нису остали без ефекта, али нису ни дали очекивани резултат у виду ванредних избора. Генерални штрајк се није догодио, а нови премијер Жељка Цвијановић предводи борбу против корупције.
Сада је тежиште пребачено на уставну реформу Федерације, у којој, заслугом Златка Лагумџије и подршком Инцка и Муна, три и по године влада политички хаос. Још нису имплементирани резултати општих избора из 2010, а Хрвати се буне због системске доминације већинских Бошњака. Иако би то требало да буде пре свега европски проблем, па онда и међународни, представник ЕУ Соренсен, као и представник УН Инцко, једва се чују на фону повишеног гласа амбасадора САД.
Патрик Мун је чак изабрао локалну експертску комисију за уставну реформу, ваљда на основу тога што је Бошњачко-хрватска федерација и настала Вашингтонским споразумом. За РС је опасно што ти амбасадорови експерти, а све више и кооперативни хрватски и бошњачки политичари решење за спорове у већем ентитету виде једино у уставној реформи на нивоу целе БиХ.
Насупрот Вашингтону који би успешно дисциплиновање Срба на Косову радо, одмах, брзо и ефикасно проширио и на Србе у РС, ваља можда рачунати и на ново самопоуздање ЕУ. После успешног посредовања у преговорима Београд – Приштина у десет рунди, Брисел је показао да употребом „меке моћи“ ипак уме и да решава проблеме у европском дворишту и без „тврде моћи“ трансатлантских савезника.
Индикативно је да утицајни Мирослав Лајчак ономад вели да међу Европљанима постоји подела на оне који би БиХ и даље гурали у правцу централизације и оних који сматрају да је време да се покуша у супротном смеру.
Обично умерени Небојша Радмановић, на челу Председништва БиХ, поводом окончања Бриселских преговора подсетио је на одлуку Парламента РС да са одласком Косова из Србије, и Српска крене путем осамостаљења. Можда је у том контексту најзанимљивија изјава премијера Ивице Дачића о томе да ће се Србија сада много више позабавити статусом Срба у региону.
