Прочитај ми чланак

Не референдуму о руднику литијума: зашто не, због чега не, и због кога не

0

„Ништавни су споменици сјајни, спрам јунаштва тих хероја славних“ (Чокешина)

Истина је да је Референдум најбољи начин да се доносе државне одлуке које погађају већину становништва. Након њега је могуће мирне савести донети одлуку. Међутим, у данашјом Србији је он неприхватљив и немогућ. За регуларан референдум су потребне (најмање) политичка, економска и информативна слобода. Све остало је лаж, превара, и злоупотреба државне организације. Зашто?

Без политичке слободе нема могућности да различита мишљења ЖИВЕ у друштву и стварају тензију из које се рађају најбоља решења по народ и државу. Не сматра се животом ако у друштву постоје разлике само пар месеци пред дан изјашњавања грађана а остатак времена, и народ и друштво стењу под притиском терора малобројне групе на власти.

Економска слобода је предуслов да грађанин ХЛАДНЕ ГЛАВЕ доноси одлуку која се тиче њега, његове породице и крваво стечене државе. Економски роб, као што гледамо већ више деценија, свој глас мења за литар уља, 1000 динара или пар килограма брашна. Јасно је да је беда у коју је гурнуто станиовништво Србије пројекат а не само последица неспособних и несавесних политичара.

Ако нема информативне слободе, не постоји могућност да различити ставови СТИГНУ ДО СВАКОГ грађанина. Тада грађанин има услова да мирно и јавно саопшти свој став плашећи се да ће изгубити посао или бити премештен на лошије радно место.

Сигуран сам да већина вас, који читате овај текст, већ види фото робот државе у којој живимо – наше окупиране отаџбине Србије: најсиромашније држава у Европи, са убијеним политичким разликама, са лажном опозицијом, са изборима који се краду и намештају, са учесницима избора који се праве луди на све лоповлуке избора јер су унапред договорили свој део новчаног колача, са изборима у којима се купују гласови за мање од 10 еура, са апсолутном блокадом протока информација – сви не говоре истину. Да ли у таквим околностима може да се одржи референдум о било којој теми? Наравно да НЕ!

Па како би онда могло да се одлучује о питањима суверенитета и државности као што је питање рудника литијума где се страној компанији даје право да утиче и управља са више од 3% крваво стечене државне територије?! Прецизније: било којој компанији, било коме појединцу НЕ МОЖЕМО ДА ДОЗВОЛИМО да одлучује о тако великом делу наше државе!

Политичко искуство које имамо са владајућим режимом говори да било који референдум нема гаранције да ће бити поштен нити у гласању нити у пребројавању гласова.

Не постоје минимални предуслови за референдум (политичка, економска, информативна слобода). И најмање изборе за месну заједницу прате слике џипова са батинашима који приморавају грађане како да гласају – како би тек било за овај референдумом у коме се ради о стотинама милијарди зараде и милијардама провизије за корумпиране политичаре!?

Рудник литијума не погађа само Лозницу већ погађа централну Србију, Војводину, Републику Српску и Славонију. Стога о руднику не могу одлучивати грађани општине Лозница већ сви грађани које рудник може да погоди. Свака друга варијанта је злоупотреба струке, морала, демократије и референдума!

Према до сада познатом пројекту рудника литијума, страној компанији се даје да управља и утиче са више од 3% државне територије. ТЕМА РЕФЕРЕНДУМА ЈЕ НЕПРИХВАТЉИВА – НИКАКО СЕ НЕ МОЖЕ ОДЛУЧИВАТИ РЕФЕРЕНДУМОМ О ПИТАЊИМА ДАВАЊА ДЕЛА ДРЖАВНЕ ТЕРИТОРИЈЕ било коме и било када – ни за 0,3%, ни за 3%, нити за 15% државне територије!

Да поједноставим: предложени референдум којим би се грађани Лознице изјаснили о било ком питању у вези рудника литијума који компанија Рио Тинто пузећи реализује у Западној Србији НИЈЕ ПРИХВАТЉИВ!

Било какав референдум је још један напад крађе државности, имовине и здравље грађана Србије које се захтева из иностранства а реализује преко домаћих сарадника. РЕФЕРЕНДУМ ТРЕБА ОДБИТИ! НА СВЕ НАЧИНЕ! НА СВЕ НАЧИНЕ!

Грађани су јасно рекли: нећемо да се селимо са својих имања, ХОЋЕМО ДА ОСТАНЕМО НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА, да градимо породице и гајимо своју децу и унуке на њој. Хоћемо да наша поколења наставе да живе и привређују на својој земљи, онако како су чинили последњих 200 година.

НЕ РУДНИКУ! НЕЋУ ДА НАПУСТИМ ОГЊИШТЕ! говоре грађани чији су очеви, дедови и прадедови погинули за слободу коју живимо данас, за имовину којом располажемо као заједница, и којом барабе из наших редова данас ТРГУЈУ!

Сваки државни службеник који зна чињенице (а дужан је да их зна) а жути је саучесник у издаји и пљачки државе која му је поверена на старање. Сваки грађанин Србије који поступа супротно ставу апсолутне већине грађана ради против државе и народа. Кад-тад ћемо га суочити са казном за велеиздају наше крваво стечене домовине. њега и све оне који се надају да ће уживати у новцу стеченом издајом државе. Мана новца стеченог издајом државе је да мораш да будеш жив и здрав да би га трошио!