Прочитај ми чланак

НАТО ЛОБИСТА МИЛИЋ: Нове околности иду на руку ПОДЕЛИ КОСОВА

0

Са интервјуа са Јеленом Милић сам се вратио са нарамком брошура, извештаја и материјала њеног Центра за евроатлантске студије и да се нисам на време зауставио са читањем, постојала је реална опасност да се истог дана до вечери заложим за хитно увођење санкција Русији.

Ипак, повод и разлог овог разговора није било моје идеолошко преобраћење већ занимљив предлог у вези са решењем питања Косова и Метохије који је дошао од госпође Милић. Пре неколико дана изашла је са идејом да би Запад требало да размисли о подели Косова као најмање лошем решењу.

Фото: ЈуТјуб

Колике су шансе да се у овом тренутку разматра такав предлог и има ли информација о сигналима од релевантних фактора који би могли одлучити о таквом решењу?

– И пре него што сам јавно изашла са том сугестијом, која и те како има и разраду за коју ме скоро нико не пита, знала сам да ће питања и прича ићи у правцу – ко ли им је сугерисао да то јавно предложе или да ли су добили неке сигнале. И тако се и дешава. Предлог и образложење су само Центра за евроатланстке студије и нисам сигурна да ЦЕАС због овог става неће можда изгубити на репутацији и у неким партнерствима у западним круговима.

Шта је суштина тог става?

– Нови статус Косова видимо као посебан случај, који ни са Кримом, ни са Каталонијом, ни са процесом распада СФРЈ нема везе. Оно што је за ЦЕАС аргументација зашто Косово треба поделити тако да Србији припадну четири општине на северу и да се разговара чак и о деловима око Грачанице је повезана с начином на који је Влада Зорана Ђинђића зауставила сличну побуну на југу Србије одмах по њеном доласку на власт. Потпуно супротно од Милошевићевог режима. У томе је суштина. Није било убијања цивила, заробљеника, прекомерне употребе силе, урађено је транспарентно у партнерству с НАТО. Отуд нема никаквог основа да се разговара о томе да тај део Србије иде у неку размену у преговорима. Ако је Србија кажњена због злочина над једном етничком групом на њеној територији, онда јој се као казна може изрећи губитак суверенитета и интегритета над делом територије где та група живи, не мора и деловима територије где нису већина. И то је логика ЦЕАС, и то је оно што Косово-Србија односе разликује од било чега другог и не даје основ ни Републици Српској, ни Албанцима у Македонији, па ни Курдима да размишљају о сецесији. Овај наш предлог не произлази из поделе по етничком принципу, већ само као висина казне.

У ком смислу?

– Резолуција СБ УН 1244 није никаква победа Србије, у њој се спомиње Рамбује, што његове одредбе, како је то говорио и Војин Димитријевић, диже на ниво међународног права, па тиме и право Косовара да се одреде о статусу у случају неуспеха преговора. Но написана је конструктивно неодређено, све ово дуго траје, а ни сами косовски званичници је не виде као извор њихове независности, па и због тога има простора да се подржи решење којим Србија неће баш добити максималну казну, губитак територијалног интегритета и суверенитета над целим Косовом.

Многи су мишљења да се са том опцијом закаснило и да је њу требало ставити на сто пре самопроглашења косовске независности. Шта је сада враћа на сцену?

– Нове геополитичке околности, попут дестабилизирајућег утицаја Русије на Балкану која и нерешене односе Србије са Косовом користи у ту сврху, чињенице да ни пет чланица ЕУ нису признале Косово (од којих су четири чланице НАТО), да је Србија изручила све одговорне за злочине на Косову које је Хаг оптужио, што никако није било лако, и да се формално обавезала и за наствак суђења пред домаћим судовима, а да Косовари не суде за ратне злочине, да је Бриселски споразум у ћорсокаку, да Шпанија минира заједничку политику ЕУ према Балкану. Све то су аргументи да сад ово буде опција коју би требало размотрити.

Иако де факто Србија не контролише ту територију, ипак не би ли таква врста решења била трговина у којој бисмо ми давали „своје за своје“ и да ли мислите да би Србија признавањем Косова решила све проблеме?

– Шта то сад Србија контролише на Косову осим Српске листе и неких дешавања на северу Косова? И мислите ли да би се то војно могло повратити? Овако више не иде. Косово се злоупотребљава и за неспровођење других реформи и на то морају мислити и они који априори на све што Вучић ради вичу – уа. Па подржите онда нешто што ће му избити тог кеца из рукава.

Да Србија одмах и безусловно призна КиМ као независну државу, уведе санкције Русији и аплицира за НАТО, да ли би постала чланица ЕУ те 2025?

– Србија не мора да буде чланица НАТО да би ушла у ЕУ! Неутралност је легитимна опција ако је донета аутономно и са аргументима, а не ако је наметнута од Руса. Али Србија ће тешко у ЕУ са оваквим ставом о НАТО какав се спинује у последње две године, одједном да су му намере биле геноцидне. Већина земаља чланица ЕУ су и чланице НАТО, то се стално намерно превиђа.

Шта носи евентуални „замрзнути конфликт“ који је као једну од опција помињао и председник Вучић?

– Ништа добро. То би била сигурна регресија, застој у реформама и инвестицијама, а ништа у смислу “враћања” Косова.

Шта је за вас Косово и Метохија?

– Око два милиона људи, пре свега, али и политичко питање које се мора решити. Подела се неће свидети некима, али идеалних решења нема. И грађани у остатку Србије имају право на своје интересе. Мирно споразумно решење и ЕУ интеграције релативизују свако тешко решење на најбољи начин.

Мислите ли да би наше власти, уколико би се простор за поделу отворио, пристале на то?

– Начелно, треба се борити, али треба и знати кад стати и не ићи са нереалним захтевима који се могу завршити тако да ни од територијалног интегритета ни ЕУ интеграција ни стабилности не буде ништа. Србија блокира учешће Косова у институцијама попут Интерпола, што је контрапродуктивно јер се информације морају размењивати и мора се сарађивати. Погрешна је и контрапродуктивна оцена Србије, изнета у новим предлозима националних стратегија безбедности и одбране, да су признања Косова од стране земаља региона безбедносна претња. Не. Она омогућавају да Косово не остане црна рупа, да се с њим сарађује у интересу заједничке безбедности. Генерално ми није јасно зашто ова власт себе толико везује за Милошевићеву политику. Но, лобирање за непризнавање Косова, ма колико се то Западу не свиђало, даје резултате. Нико од њих није био баш у врху тих странака када је Косово изгубљено због злочина осим ако нема неких унутрашњих уцена. Много су одговорнији за губитак Косова генерал Љубиша Диковић и његове јединице, па и Милутин Мркоњић због координације СПС са тадашњим војним и полицијским врхом него Вучић и Дачић сами. И да је спроведена свеобухватна реформа система безбедности и суђења за ратне злочине пред домаћим судовима, сад би било лакше и њима да изађу са предлогом поделе. А питање је колико званични државни врх има у својим формалним редовима подршку за било коју опцију нормализације односа са Косовом и колико је актуелни Кремљ избушио систем безбедности тако да он уцењује политички врх.

Таман сам се питао кад ћемо више до тог “злогласног” Кремља?

– Кремљ је дошао до Западног Балкана и у томе је суштина. После Естоније, што се заборавља, анексије делова Грузије па отвореног рата у Украјини. ЦЕАС је у свом прошлогодишњем извештају “Примарни инстинкт – За више НАТО на Западном Балкану” објаснио како актуелни Кремљ користи нерешена гранична и статусна питања и лоше уставне и међународне аранжмане у своју корист, да дестабилизује цео регион, вероватно у нади да га неко, као Асад у Сирији, мимо СБ УН позове да интервенише, па да дође и остане. И зато Запад треба да размисли да би усаглашавање граница Србије и Косова тако да четири општине и можда још неки делови југоисточно припадну Србији, ако се обе стране сагласе, био добар исход да се смањи руски малигни утицај у региону.

Чини ми се да ни Американци не питају често Савет безбедности кад негде крену да уводе демократију, а такође су склони да на тим дестинацијама остану. Стално се потенцира такозвани руски утицај на Балкану, нарочито у Србији: наведите бар неке упечатљиве и очигледне примере тог утицаја и у чему је западни утицај природнији, бољи и мање малигни од руског?

– Све земље ЕУ и НАТО су ту добровољно, радиле су напорно да те структуре оснују, превазилазиле су своје сукобе, испуњавале велике реформске услове… Ако хоће да иду, иду, као што је Француска излазила из командних структура НАТО па се враћала, а видимо сад и случај Велике Британије и ЕУ. Србија није гласала за нове интеграције са Русијом нити такво што постоји. Отуд легитимитет ЕУ и њених партнера да делују у Србији који Русија нема. Упоредите квалитет живота, степен људских и других права, поделу власти, смењивост власти, економски развој, однос давања за здравство и школство у односу на одбрану, где иду мигранти и политички и економски, где су грађани задовољнији… За детаље погледајте ЦЕАС извештај „Широм затворених очију“ о јачању руске меке моћи у Србији. Подршка лажним вестима, насилницима, ратним злочинцима, нерешавању тешких питања, празна обећања, блаћења грађана Србије који нису њихови истомишљеници, застрашивања, цинизам према ЕУ, катастрофичност око стања на Западу… То је оно што видимо. Верујем да има и доста тога још горег скривеног од очију јавности, што отежава политику Влади и председнику.

Конфузна власт са подршком у народу

Шта је данас актуелна политика Србије и како бисте описали актуелни режим?

– Конфузија. Лицемерје. Баланс уцена. Клијентелизам. Срамота власти у парламенту и у медијима упоредо са инвестицијама, макроекономском стабилношћу, неупитном јачању односа са Кином, Турском и Русијом и одсуством оружаних сукоба. Дволичност коју Запад све јасније описује. И све са великом подршком грађана, нажалост. Но за то нису одговорни само Вучић, Даћић и Влада. Одговорне су и технократизоване, понекад лицемерно и опортуно тихе невладине организације које не смеју да кажу колико Русија лоше утиче, медији који мисле само о себи и свом положају или пишу само о Ђиласу, Јанковићу и Јеремићу, али и такозвана демократска опозиција.

Извор: blic.rs

Ознаке: , ,