Прочитај ми чланакИзгледа да је постала пракса да се држава иживљава на најосетљивијим категоријама као што су самохране мајке, инвалиди, избеглице и незаштићени појединци, истовремено штитећи криминалце, насилнике, фалсификаторе и преваранте
Прошле недеље се у Београду одиграла још једна драма. Извршитељи су уз асистенцију полиције покушали да уђу у стан књижевнице Весне Томић, који се налази у Маричкој улици број 27 у београдском насељу Раковица. То је био други покушај уласка у стан Весне Томић ради пописивања имовине што је први корак у извршном поступку. Њој прети опасност да остане без јединог крова над главом, због дугова које инвеститор има према трећем лицу.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Весна Томић је купила стан 2004. године од инвеститора Мирјане Ђурђевић Шљивић и исплатила је уговорену вредност за куповину стана у целости. Купопродајни уговор између инвеститора Ђурђевић Шљивић и купца Весне Томић је оверен код нотара. У том смислу нема никакве сумње да је Весна Томић власник стана који поседује, али како у Србији већ деценијама постоји нелегална градња, коју држава прећутно дозвољава, а често и сама учествује у њој преко инвеститора са којима је повезана, долази до многобројних спорова које држава често решава на штету власника станова. Овај проблем је настао још 90-тих година прошлог века, када је за време Милошевићевог режима почела масовна изградња нелегалних зграда. Многи грађани су у то време (а и касније) оштећени јер нису имали никакву правну заштиту од стране државе која је прећутно штитила нелегалну градњу и сумњиве инвеститоре. До које мере су грађани препуштени свакој врсти терора и насиља говори и случај седамдесетогодишње Стојанке Стојановић која је прошле године усмртила инвеститора Трифуновића. Против њега су се водиле бројне кривичне истраге и он је више пута осуђиван за кршење закона о изградњи, фалсификовање исправа, наношење телесних повреда, принуду и сл. али никада није био у затвору, већ је осуђиван на условну или новчану казну. Примена насиља је за њега постала очигледно сасвим уобичајена. Нажалост, инвеститори нису једини који користе незаштићеност грађана. Већ смо имали и примере банкарских стамбених кредита, затим однос страних инвеститора према запосленима и сл. Главну одговорност носи држава Србија која има обавезу да штити своје грађане према Уставу и законима, али нажалост, сведоци смо тога да државно руководство само креира атмосферу безакоња, али и насиља, непоштовањем Устава и закона државе коју заступа и подстицањем насиља у друштву. Због тога се однос врха власти према закону рефлектује и на све друге сфере друштва.
Да ствар буде гора, Весна Томић је 1999. године избегла из родне Ђаковице под претњом албанских терориста. Од тада нема могућност да обиђе родну кућу или гроб свог оца, јер се сваки одлазак Срба у Ђаковицу завршава насиљем и каменовањем од стране Албанаца. Иако је захваљујући породици успела да се скући у Београду и нађе привремени мир од свега што је преживела, сада је доспела у још гору ситуацију. Уместо да јој држава Србија пружи помоћ и заштиту, прети јој опасност да буде избачена на улицу и да јој буде одузет стан који је у потпуности исплатила. И то због дугова инвеститора Мирјане Ђурђевић Шљивић које потражује Зоран Армуш.
Поставља се питање због чега држава Србија не врши притисак на инвеститора Ђурђевић Шљивић која јесте дужник и због чега се њеном личном имовином не намирује дуг који има према Зорану Армушу? Зграда у Маричкој 27 у чијој градњи је учествовала Ђурђевић Шљивић као инвеститор, нема грађевинску дозволу и није укњижена, што није редак случај у Београду. Због тога купци који су купили своје станове директно од инвеститора Ђурђевић Шљивић не могу да се укњиже као прави власници. У спору који је потражиоц дуга Армуш водио са Ђурђевић Шљивић донета је одлука да дуг буде наплаћен од продаје два стана у Маричкој 27, јер се тужена Ђурђевић Шљивић води као власник зграде, иако је станове продала. Истовремено се води судски поступак у ком Весна Томић доказује своје власништво над станом у спору са инвеститором Ђурђевић Шљивић. Уместо да суд сачека одлуку којом ће бити решено питање власништва стана, судски извршитељи су већ кренули у поступак продаје овог стана ради измирења дугова Ђурђевић Шљивић, иако она није прави власник тог стана.
Српски покрет Двери је дошао да интересантних података који дају један сасвим нови контекст овој причи, а то је да је Ђурђевић Шљивић блиска Српској напредној странци. Она је била више пута представљена као члан СНС на трибинама које је организовала ова странка о чему сведоче фотографије у прилогу. Поред тога, ћерка Мирјане Ђурђевић Шљивић, Тамара Јуренић је запослена у Министарству правде, али и на још неколико функција. Како пишу поједини медији, овакве позиције стекла је на основу чланства у Српској напредној странци. Да ли је то разлог због ког држава не наплаћује дугове Ђурђевић Шљивић од њене личне имовине, већ жели да одузме једини стан Весни Томић и ову незаштићену жену остави на улици?
Коруптивне везе СНС, фалсификовање и многобројне противзаконите радње су теме којима се интензивно бави истраживачко новинарство последњих година. Иако се свакодневно износе многобројни докази о умешаности Српске напредне странке у разне противзаконите радње и повезаношћу самог руководства СНС са криминалом, то није довело до адекватне реакције истражних органа и судства. У другим нормалним земљама би само једна од многобројних, до сада откривених афера, довела до пада Владе и оставке државних функционера.
Изгледа да је постала пракса да се држава иживљава на најосетљивијим категоријама као што су самохране мајке, инвалиди, избеглице и незаштићени појединци, истовремено штитећи криминалце, насилнике, фалсификаторе и преваранте.
Процес исељења Весне Томић је привремено спречен захваљујући солидарности Весниних колега писаца и поета који су се на дан када је заказан извршни поступак, скупили испред зграде у Маричкој 27. Они су испред зграде одржали поетски скуп где су читали песме међу којима су биле и оне написане посебно за Весну. Такође, Весни су дали подршку и активисти из организације „Кров над главом“ као и многобројни појединци који изражавају отпор према неправди.
Српски покрет Двери се противи терору извршитеља и насиљу над обичним грађанима. Пре неколико дана, председник Српског покрета Двери одржао је конференцију за штампу у Скупштини Србије на којој је изнео ставове овог покрета у вези са изменама Закона о извршењу и обезбеђењу.
Он је скренуо пажњу на то да се изменама овог закона наставља терор над грађанима Србије и да је извршитељима дата неконтролисана власт чиме је узурпирана судска власт у Србији.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
