Прочитај ми чланакСедница скупштинског Одбора за пољопривреду одржана у петак, седмог фебруара у српском парламенту, претворила се у отворен позив на бескрупулозно тамањење свих паса који немају власнике. Позив на ликвидацију недужних животиња дошао је из уста Драгана Јовановића, председника Скупштине општине Топола и члана овог одбора. У изјави за наш портал Јовановић тврди да није тако мислио.
Драган Јовановић ушао је у политички живот као функционер Нове Србије Велимира Илића. Илић је у неком тренутку одлучио да му је доста Александра Вучића, али ту страначку логику није следио Јовановић, који је захваљујући учлањењу у владајући СНС постао председник Скупштине општине Топола.
Успут, постао је и члан скупштинског Одбора за пољопривреду, на коме је пре неколико дана изрекао неке невероватне ствари које прете да обележи његову политичку каријеру.
– Псе луталице који су у чопорима од 5 до 10 на сеоском подручју можемо да прогласимо ШТЕТОЧИНАМА и да решавамо то као што смо решавали пре 15 или 20 година. Ми можемо да шминкамо закон и да причамо свашта, али… Кажете (обраћа се члановима овог Одбора који се противе тој идеји – прим.аут.), треба нам идентификација власника паса. Како ћемо то да урадимо, ако неко од 5 паса за годину дана направи 25 и онда их аутом пусти у село пет километара даље? Ако хоћемо да СТВАРИ ДОВЕДЕМО У РЕД, да будемо поштени и да не лажемо једни друге, ми морамо вратити могућност да ловци раде оно што су радили пре 50 година, а то је да те псе, бар на сеоском подручју где су воћњаци у усеви, прогласимо штеточинама и да се ВРШИ ОДСТРЕЛ! И тако ће то питање да се реши БЕЗ ИКАКВИХ ПРОБЛЕМА. Све друго, можемо сад да причамо шта хоћемо – треба нам инспектора, треба нам комуналне милиције, полиције… Ко ће то да ради? Неће нико. И можемо да узмемо какав год хоћемо закон, ако немамо механизме, јасне, прецизне, можемо да радимо шта год хоћемо. С тим предлогом, неки који буду седели овде уместо нас имаће исти проблем за 20 година као сад. Причамо 10 или 15 година и ником ништа. То вам је то – завршио је ово срамно излагање Јовановић.
Ова најава обрачунавања с псима луталицама, логично, дочекана је на нож међу свима онима који и даље имају имало емпатије у себи. Коментари на друштвеним мрежама, групе и удружења који се баве правима и заштитом животиња, тек преносимо само неколико реакција на ову нечувену изјаву:
Коментара су препуне и фејсбук странице које брину о напуштеним животињама сваки дан:
На позив да реагују огласили су се и правници:
Драган Јовановић у изјави за Нова.рс каже да се извињава свима који су протумачили да је он за убијање недужних животиња. Ипак, по његовом мишљењу, постојећи Закон о добробити животиња није добар и мора да се мења.
– Само полако. Полако. Полако. На том одбору се нисам залагао за убијање животиња, далеко било. Извињавам се свима ако су моје речи тако протумачили. Закон о добробити животиња није добар и он мора да се мања. У општини коју водим (Топола) тренутно имамо 22 рочишта где су људи уједени од стране напуштених паса и ми морамо да им исплатимо одштету. Да не помињем оне који су се нагодили. Ако тај закон не променимо, само у мојој општини број уједа порашће с прошлогодишњих 102 на 202, на 302… Сви ми који водимо општине по Србији суочавамо се с озбиљним проблемима, исплаћујемо огромне своте из буџета и то никуда не води. Милиони су у питању, а има и злоупотреба. Ево, на пример, ретко која општина има азил, а и оне које их имају, то су углавном неусловни објекти, јако слабо одржавани где животиње пате. Шта ја да кажем човеку коме су недавно пси заклали 12 оваца, његов једини извор прихода? Код нас се одузима оружје, а у Америци је свако наоружан и ако му упаднеш на посед он има право да пуца. Само сам хтео да кажем да смо раније то ефикасно решавали.
Ефикасно, тако што убијамо недужне животиње које ником никад ништа нису скривиле?!
– Не, не, не, не. Моја идеја је да се јасно дефинише шта су штеточиње. Јер многи од тих паса, гладни и запуштени, после неког времена у дивљини постају хијене које кидишу на људе и стоку. Ја о томе говорим. Наопако да сам за убијање било које недужне животиње. Ево, и ми код куће имамо малог акиту. Потребан нам је потпуно нови закон, већи број ветеринарских инспектора, обучених комуналних полицајаца и редара које немамо… Остао сам уздржан у петак, нисам гласао за предлог колегинице јер тим изменама закона ништа не постижемо, ништа не решавамо. Проблем остаје и биће све већи.
Саговорника трећи пут враћамо на питање: како убијање животиња може да буде решење било ког проблема? Убијање. Животиња.
– Понављам, не треба ништа и никог да одстрељујемо. Можда сам се неспретно изразио и жао ми је ако је моја изјава тако протумачена. Није ми то била намера. Чак и кастриран пас, ако је гладан, он насрће. Ја разумем да је фенси да кажемо да ћемо да хранимо напуштене псиће, али ни то није решење. Контрола, контрола, контрола. Какво црно убијање. Драги пријатељу, мени не пада на памет да убијамо било кога, али нам је неопходан нови закон у коме морају да се нађу казне за несавесно понашање власника паса. Пре извесног времена у Тополи снимили смо особу која је из кола у картонску кутију избацила 6 псића и отишла. Снимили смо таблице, поднели смо прекрашајну пријаву против те особе која је одбачена. Ми посматрамо проблем из другачијих перспектива: ти из великог града, ја са села где имамо огромне проблеме. Само сам о томе говорио и то је била једина намера мог скупштинског наступа.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Зоран Милановић, потпредседник општинског одбора Странке слободе и правде Топола, упозорава да је Јовановићева изјава, између осталог, и кршење закона.
– У петак је посланик СНС и председник Скупштине општине Топола на седници Одбора за пољопривреду имао, у најмању руку, скандалозну дискусију, на којој је предложио да се невласнички пси прогласе за штеточине, и самим тим дозволи ловцима да их „несметано потамане“. Самом својом дискусијом је прекршио барем два закона – Закон о добробити животиња мозда несвесно, јер вероватно нема појма о томе ништа, али Закон о ветерини свесно јер сам га ја на члан 46 Закона о ветеринарству упозоравао више пута на седницама Скупштине опстине Топола, једном га дословце прочитао, али ево поново део члана 46: „Локална самоуправа је дужна да у на својој територији организује зоохигијенску службу“. Доношење тог закона се поклапа са Јовановићевим доласком на власт у Тополи, а он за двадесет година није нашао за сходно да исти спроведе, напротив, жели да га и даље свесно крши. Да је спровео закон за ових двадесет година његове власти питање невласничких паса било би решено. Но, странци којој он припада неважни су животи људи, а о животима паса да не говоримо. И за крај да цитирам једног спортског тренера: „све ће се ово једном звати јуче“, а Јовановић и њему слични завршиће на сметлишту историје – поручује Милановић.
