Прочитај ми чланак

Шешељ: Напредњаци су обрукали Србију

0

prom1

Од повратка председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља у Србију његови многобројни јавни наступи могу се поделити у две групе: страначке скупове на којима се углавном говори о актуелним политичким темама и критикује садашња власт у Србији и јавне трибине на којима је реч о новим књигама Војислава Шешеља и који су усредсређени углавном на хашке и правне теме. У другу скупину спада јучерашњи скуп у препуној сали београдске Општине Стари град на коме је представљена нова књига Говор мржње као говор против човечности. На промоцији су, поред аутора књиге, говорили и академик Коста Чавошки као и функционери СРС-е и чланови Шешељевог правног тима Вјерица Радета, Зоран Красић и Немања Шаровић.

Иако је реч о стручној, правничкој теми, због непосредног искуства Војислава Шешеља у бављењу овим проблемом – који чини окосницу хашке тужбе против њега – говори на промоцији су били засновани на живот и директном искуству у борби против Хашког трибунала и његових параправних метода.

После најаве учесника окупљенима се први обратио академик Коста Чавошки, некадашњи професор Правног факултета у Београду, дугогодишњи оштри критичар рада Хашког трибунала и један од најистакнутијих пронационалних интелектуалаца у Србији. Коста Чавошки је претходних година у више наврата говорио на трибинама поводом процеса против Војислава Шешеља, и објавио је велики број написа различите врсте посвећених хашкој проблематици, као и двотомну књигу Хашки минотаур.

prom4

На почетку свог излагања Чавошки је указао да рад Хашког трибунала прати од 1995. и хапшења Ђорђа Ђукића. Нагласио је да они који прате правосуђе знају да се оно прати по свим елементима, почев од хапшења и истражних радњи а не само по ономе што се дешава у судници. Како би указао на дубоке и суштинске мањкавости Хашког трибунала Чавошки је навео неколико упечатљивих примера. Међу најморбидније и најпотресније од ових случајева спада потера, убиство а потом преношење леша Симе Дрљаче у Хашки трибунал као и хапшење и одвођење његовог малолетног сина. У случају браће Бановића ухапшени су потпуно погрешни људи, браћа Вучковић, који су под тешком тортуром “признали“ да су, нико други, до браћа Бановићи а забуна је отклоњена тек када су били пребачени у Хаг. Браћа Вучковић су били жртве суровог лова на људе за који нико није одговарао јер је извршиоцима оваквих дела унапред гарантовано да их нико неће узети на одговорност.

У другом делу свог излагања Чавошки се концентрисао на проблем говора мржње у Хашком трибуналу. Напоменуо је да се овај појам олако користи у домаћој јавности али да када се погледају упечатљиви примери говора мржње против Срба код неких суседних народа онда искази Војислава Шешеља за које се он терети пред Хашким судом делују умерено, благо и отмено. Круг екстремних србомрзитеља међу суседним нацијама је врло широк али то хашке тужиоце уопште није интересовало. Такви искази долазили су и од припадника естаблишмента водећих западних земаља, као што је на пример америчка новинарка Кристин Аманпур која се прославила говором мржње против Срба. Чавошки је на крају истакао да је Војислав Шешељ током свог дванаестогодишњег тамновања интензивно радио и да је успео да објави велики број књига, као и да је у својим двема књига дао систематско третирање проблема говора мржње које завређује пажњу читалаца.

prom3

Публици се потом обратила Вјерица Радета, функционер СРС и члан Шешељевог правног тима. Она је указала да је до сада објављено више десетине књига Војислава Шешеља, од чега су највећи део књиге докумената док се од књига које су проистекле из његових рукописа две посвећене говору мржње – Хашко инаугурисање говора мржње и књига која је сада пред читаоцима.

Радета је указала да је говор мржње често ствар личне импресије а у том кључу би се могле протумачити изјаве многих спрских политичара изречене псоле 2000. године. Клеветници Срба попут Тонија Блера сада седе на Вучићевом двору, а Небојша Стефановић је као говор пржње протумачио скандирање навијача на утакмици Србија—Албанија када је маса наглас спекулисала о премијеровој сексуалној оријентацији.

Сличан деликт постоји у појединим националним законодавствима, додуше под другим именом, али до Војислава Шешеља никада он није процесуиран као злочин против човечности. Радета је закључила да је Шешељ Хашком трибуналу стајао на располагању 12 година и да му не пада на памет да се добровољно враћа.

Потпредседник СРС Зоран Красић указао је да је Војислав Шешељ можда једини експерт код нас који се систематски позабавио говором мржње. Код нас је вербални деликт постојао до 90—их година. Красић је напоменуо да се појам говор мржње код нас колоквијално употребљава прилично непрецизно а да су током рада у правном тиму Војислава Шешеља имали великих потешкоћа да овај појам прецизно дефинишу. Једна прецизна дефиниција потиче тек из 1993. године и подразумева искључиво расну дискриминацију.

Шешељ је овим проблемом морао да се позабави због природе његовог процеса. Шешељ је оптужен за удружени злочиначки подухват али се његови говори карактеришу и као посебан акт. Раније је Хаг имао искуства са овим проблемом (у суђењима за злочине почињене у Руанди) али је говор мржње укључиван у злочин геноцида, не и злочин против човечности. Хашко тужилаштво се позивало на праксу суда о Руанди и настојало је да танким аналогијама повеже Шешељеве говоре са злочинима почињеним на терену. С тим да многи виновници злочина по свој прилици нису ни чули ни видели Шешеља. Шешељ је у свом процесу убедљиво показао колико је Хашки трибунал недоследан у коришћењу овог појма. Приликом испитивања експерта тужилаштва Антонија Обершала у више наврата га је питао да ли је пронашао у његовим говорима да он позива или подстрекује на злочине на шта је експерт само могао да слегне раменима.

prom5

Четврти говорник на скупу био је још један потпредседник СРС Немања Шаровић. У кратком и језгровитом излагању Шаровић је указао да је Шешељ и у Хагу показао изузетну радну енергију и да је време проведено у тамници искористио не само за припрему процеса него и за систематски стручни рад. Највећи проблем правног тима била је безобална природа појма говора мржње а уопште се не може некоме судити за дело које у време тобожњег извршења није било кодификовано. Шешељ је својим стручним радом показао да је Хашки трибунал подбацио у дефинисању овог кривичног дела. Шаровић је нагласио да, као што је некада Зоран Ђинђић понизно молио Карлу дел Понте да одведе Шешеља у Хаг и да га више не враћа, тако и сада по свој прилици напредњачке главешине моле Хашки трибунал да поново искључе Шешеља из политичког живота Србије.

Кључни део јучерашње промоције ипак је било обраћање аутора књиге и председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Шешељ је своје излагање отворио речима да му сам боравак у Хашком трибуналу није тешко пао иако се одужио преко сваке мере. Ипак је указао да је притвореничко време продуктивно користио изучавајући англосаксонско процесно право и кључне процесе вођене пред Хашким трибуналом. Истакао је да је по повратку у Србију био затечен дубином сиромаштва у коме се земља налази. Иако је ситуација била тешка и 2003. када је добровољно отишао у Хаг, Србија је од тада наставила са пропадањем које је опасно убрзано после 2012. и доласка напредњака на власт. Током ових студија Шешељ је исписивао изводе који ће бити преточени у више књига. Шешељ је поновио да је говор мржње у његовом случају први пут процесуиран као злочин против човечности и како до сада ово кривично дело није систематски истраживано у српској правној литератури. Књигу је посветио доктору Ђорђу Николићу, једном од оснивача Српске радикалне странке и њеном најстаријем члану, који због болести није могао да присуствује промоцији и да се обрати присутнима.

Шешељ је указао да се службеници Хашког трибунала, поред уобичајне правне методологије користе и неким противправним али познатим методама као што је врбовање лажних сведока, фалсификовање доказа и друге. Он је према његовим речима морао да им одговори атипичним методологијама: методологијом инаћења, методологијом пркошења и методологијом безобразлука. Иако овакво поступање није беспрекорно оно је било ефикасно у супростављању Хагу.

prom2

Шешељ је напоменуо да му робија није тешко падала али да се тешко носио са вестима о дешавањима у Српској радикалној странци. Истакао је да су његови најближи сарадници покушали да преузму странку, да им то није пошло за руком и да не жали за њима као и да му је драго што су пали на том испиту. Осрамотили су себе, покушали су да осрамоте српски народ али им то неће успети. Нанели су нам огромну штету и зато их морамо што пре оборити с власти, нагласио је Шешељ. Подсетио је да су се и у 19. веку напредњаци сурово обрачунавали са радикалима па им се то после обило о главу. Ипак је нагласио да ће се СРС користити искључиво политичким средствима у борби против ове власти и да ће им радикали показати како се успешно врши власт на свим нивоима што ће им представљати најтежу казну.

Критикујући Александра Вучића Шешељ је навео да је он стручњак само за манипулацију и за сејање магле док се у економију врло влабо разуме. Оценио је како Влада не постиже ниједан успех ни на једном пољу али се зато премијер воза по Колубари и може да пече министре до миле воље.

У другом делу излагања Шешељ се концентрисао на саму књигу. Рекао је како је темељно изучио многе експертске извештаје, посебно оне који се баве пропагандом. Извештај експерта Обершела оценио је као потпуни промашај. Говор мржње инаугурисан је тек 2000. године а на Западу се најчешће односи на расну мржњу а санкционисане су углавном новчане или друге благе казне.

Говор мржње по међународном праву подразумева исијавање оштре мржње по расној, националној и верској основи а у задње време на овај списак појединци настоје да додају и разне сексуалне квалификације. Шешељ је нагласио да никада није ширио мржњу ни по верској, ни по националној ни по расној основи и да је искључиво мрзео непријатеља на бојном пољу који се дигао на оружје против српског народа са намером да га политички обесправи и да му отме територију.

Указујући на природу процеса који је против њега вођен у Хагу указао је да је тужилаштво против њега кренуло доста амбициозно, да су му приписивали различите злочине али да ниједан конкретан доказ нису успели да нађу. Пошто су сви други случајеви били врло климави базирали су се на говору мржње. На крају су контруисали говор мржње као злочин против човечности. Због ове правничке акрибије три године се злопате да донесу пресуду. Шешељ је на крају подвукао да се неће враћати у Хаг добровољно и изразио је наду да ће и у случају његовог одвођења у Хаг СРС наставити да јача и да ће се успешно носити против режимске блокаде медија.

Промоција књиге протекла је у изузетној атмосфери а многобројна публика је у потпуности испунила салу Општине Стари Град. Као што је својом одбраном пред Хашким трибуналом борио против ове судске наказе Војислав Шешељ је ту борбу наставио и својим стручним радом у Србији а своје дело је придружио поприличном корпусу литературе која критикује Хашки суд. Због своје праксе и убедљивих критика Хашки трибунал практично не ужива никакво поверење у српској јавности, ако се изузме, како то код нас често бива, владајућа клика.

(Милош Милојевић/Србин.инфо)