Прочитај ми чланак

Напад на Москву завршиће се у Вашингтону

0

ruski-medved

„Ми Руси смо навикли да све ратове завршавамо у престоницама непријатеља који нас је напао. Наполеонов напад на Русије се завршио у Паризу, а Хитлеорв – у Берлину. Ако буде потребно – то ће схватити и Вашингтон и(ли) Лондон“, рекао је заменик председника Одбора за науку и технологију Државне думе Руске Федерације Михаил Дегтјарјов.

„Уважене колеге, изнећу лично мишљење и поглед на догађаје, с обзиром да овде говоре веома искусни експерти.

Све чињенице током последње деценије говоре да главни фактор нестабилности у свету нису никакав међународни тероризам или неке националне државе или групе, већ – Сједињене Америчке Државе. Дакле, то напросто потврђују чињенице.

Чак и недовољно образован човек може на основу прелиминарне анализе може доћи до тог закључка.

Хаос и нестабилност у свету – то је циљ САД и то је за све паметне људе очигледан постулат. Док су ред и мир у свету – циљ остатка света, укључујући и Русију.

Полазећи од та два постулата, можемо анализирати и политику на Балкану и другим регионима света.

Кад је реч о овоме о чему је говорио Ђорђе Вукадиновић – како Србија треба да доживљава кризу у Украјини – јасно је да западна пропаганда у мозгове Срба убацује да је уједињење Крима и Русије тобоже анексија и да је референдум незаконит.

С обзиром да су овде претежно присутне српске патриоте и људи који воле Русију, желим да кажем да је једино тачно да је анексија била – отцепљење Украјине 1992. године. Све остало: повратак Крима и повратак других руских земаља представља – повратак изгубљених територија. Мислим да ће се српски народ са овим ставом у потпуности сагласити и да ће га, поготово након анализе, прихватити.

Кад је реч о српском русофилству, моје искуство говори да оно није у експанзији само у Републици Србији, већ – у читавом западном свету!

У условима информативне диктатуре влада западних мањина, обичан свет – од Аустралије до Немачке, од Италије до Велике Британије и Француске и било које друге западне државе – осећа информативну глад, а индиректан знак те глади је – милијарда прегледа телевизије Rossia today на Јутјуб каналу. Дакле: тај канал је посетила милијарда људи током 2013. године! Замислите: укупни број прегледа наше руске телевизије на енглеском језику је -милијарду људи!

Ово значи да сви који на планети говоре енглески гледају ту телевизију која, поред осталог, емитује програм и на арапском и шпанском језику.

До овога је дошло зато што поштена и отворена позиција Русије и нашег председника – којег нам је, по мом мишљењу, послао сам Бог – наилази на одзив код многих људи.  

А што се тиче референдума на Криму, којем сам присуствовао и био на њему међуанродни посматрач и сведок пуних десет дана – могу да кажем да је то био најдемократскији плебисцит који сам лично доживео за свог свесног живота, значи – током последњих 15 година.

Ништа отвореније, транспарентније и поштеније никада и нигде нисам видео!

У вези са тим, поставља се питање: зашто је почео напад на Русију у Украјини где ће се, како је рекао Леонид Петрович Решетњиков завршити трећи западни продор на Исток – Drang nach Osten? Мислим да је одговор очигледан.

Ми Руси смо навикли да све ратове завршавамо у престоницама непријатеља који нас је напао. Наполеонов напад на Русије се завршио у Паризу, а Хитлеорв – у Берлину. Ако буде потребно – то ће схватити и Вашингтон и(ли) Лондон.

Јер, још ћемо да видимо где ће бити завршен „украјински продор” на Исток.

За мене је очигледно да улазимо у фазу потпуно непредвидљивог хаоса у коме ће народи одређивати свој даљи живот: и у САД, и у Британији, Француској, и у Немачкој, и удругим земљама западног света.

А ми ћемо дотле – заједно са Народном Републиком Кином – изграђивати канал у држави која се зове Никарагва. Канал који ће спојити Атлантски и Тихи океан.

Параметри су већ усаглашени, радови почињу.

Након његове изглрадње ће Панамски канал, којег данас де факто контролишу САД, доживети пад значаја. Јер, руско-кинески канал ће пропуштати бродове депласмана до 270 хиљада тона и биће пуштен у експлоатацију 2019. године.

Још ће и Башар Асад, који се већ кандидовао, победити на изборима за председника Сирије. На крају, у Египту и Либији, Тунису и свим другим земљама где се догодило тзв. арапско пролеће, напокон ће наступити стабилност захваљујући народу, а не елитама које су коначно поверовале и дале заклетву Сатани и воде политику хаоса.  

Зато не треба никога да се плашимо.

Западна цивилизација иде ка свом логичном крају и вероватно више никакве хегемоније у свету више неће бити. Биће мир на Балкану, у Русији, у Азији и Европи, упркос томе што је она „задњица”, како сам рекао на промоцији књиге др Леонида Решетњикова. Узгред, желим да се извиним у име српског преводиоца јер – говорећи тада о Европи нисам рекао да је она „дупе”.

Никада нисам себи дозвољавао да вређам ту поштовану заједницу*. 

* (Игра речи: јер реч „заједница” Русима звучи слично као наша и њихова реч „задњица”)

(Двери)