Прочитај ми чланакНакон што су крајем октобра народни посланици брзометно, по хитном поступку, усвојили нови ребаланс буџета за 2021. годину, у Скупштину је у четвртак, 4. новембра, стигао и предлог буџета за наредну, 2022. годину. Нема сумње да ће и овај предлог глатко проћи гласање у парламенту без опозиције, и у којој би владајућа већина, да јој се каже, на звонце изгласала да је данас среда а не понедељак. Но, шта у буџету заправо пише? Ко добија, ко губи, где ће ићи паре грађана током наредне године и за шта је држава планирала да се задужи?
Прво основне бројке – приходи буџета су планирани на 1517 милијарди динара (1,9 одсто више него у ребалансу), а расходи на 1717 милијарди (4,2 одсто мање него у ребалансу), тако да ће укупни фискални дефицити бити за трећину мањи него 2021: уместо 304,5 милијарди износиће 200,2 милијарде.
Ово ће значити и да би, бар на папиру, фискални дефицит са овогодишњих 4,9 одсто БДП-а, требало да падне на 3 одсто БДП-а. Влада, дакле, није послушала Фискални савет, који јој је предложио да, због бољих резултата ове године, у следећој планира још снажније снижавање дефицита.
Слично, Влада је кроз буџет рачунала на раст БДП-а од 4,5 одсто (Фискални савет препоручио конзервативнију процену од 4 одсто), а рачуна и да ће раст БДП-а током 2021. достићи 7 одсто (мада, на пример, последње издање Макроекономских анализа и трендова саопштава како “није сасвим извесно да ће раст БДП-а у земљи у 2021. превазићи прогнозе ММФ-а“, односно 6,5 одсто.
Предлогом буџета планирано је да плате запосленима у здравственим установама, Министарству одбране, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта порасту за 8 одсто, почев од плате за децембар 2021, а за 7 одсто код осталих буџетских корисника.
Од краја септембра 2020. до краја августа 2021. године јавни дуг је увећан са 26,6 на 28,5 милијарди евра – буџет планира да ће удео јавног дуга на крају 2022. са 58,2 сићи на 56,6 одсто БДП-а.
Но, ко добија паре и за шта?
Упоредивши предлог буџета за 2022. са буџетом за 2021. и ребалансом из октобра, јасно се издвајају “добитници”: Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре добија знатно више за капиталне издатке, Министарство Ненада Поповића (за иновације и технолошки развој) имаће за чак 57 одсто већи буџет у односу на ребаланс, Министарство рударства и енергетике за 36 одсто, Министарство државне управе и локалне самоуправе за 26 одсто, Канцеларија за ИТ и еУправу 20 одсто… БИА добија око 7,5 милијарди динара, али без речи о томе за шта ће тај новац бити искоришћен.
Такође, ту су и многа буџетска давања за која је јасно да су “бачене паре” – 176 милиона динара иде за развој и праћење система јавних набавки (оних истих јавних набавки у којима је малтене свака велика, благо речено сумњива, без икаквих последица); или 301 милион за Агенцију за спречавање корупције, са све директором који је био члан и финансијер СНС-а; или, бачена 24 милиона на “развој система у области јавног информисања и надзор над спровођењем закона”…
Са друге стране, међу онима који су највише “закинути” јесте министарство привреде, и то зато што је из буџета уклоњено 50 милијарди ковид-помоћи за предузећа. Међутим, иако је укупан износ субвенција због овога нижи, субвенције приватним фирмама су заправо увећане са 13,1 на 20 милијарди динара – а то је она категорија која је увек интересантна, и која је увек нетранспарентна: у ову категорију су “стрпани сви ђутуре” – и Фијат, и Ер Србија и ЛингЛонг и Тоyо Тире, али и Миллениум Ресортс, Планинка, Алцо Гроуп хотели…
Буџетом за 2022. годину предвиђена је могућност да држава одобри пројектне и програмске зајмове до чак 21,1 милијарде евра (у односу на 16,7 милијарди из ребаланса у октобру, тј. 14,7 милијарди из “оригиналног” буџета за 2021, усвојеног прошле године).
Наравно, јасно је да неће сви, а можда ни већина ових пројеката кренути током ове године: постоје неки пројекти који се “вуку” кроз разне буџете из године у годину, а да се прстом није макло да се они започну. Добар пример је пројекат концертне дворане од 120 милиона евра, која “стоји” ево већ 3-4 године као планирани градитељски подухват, а да није ни почела њена изградња.
Такође, поређењем буџета, види се да су неки пројекти поскупели “на папиру”, иако нису ни започели: тако, прва фаза изградње метроа у Београду у буџету за 2021. износила је пола милијарде евра, да би се у новом предлогу “попела” на 700 милиона; слично, деоница ауто-пута Београд-Зрењанин-Нови Сад била је 510 милиона евра, а у новом буџету – 710 милиона.
Ево само неких пројеката који би требало да започну ове године: Национални фудбалски стадион (око 60 милиона евра током 2022, укупно 250 милиона), изградња новог моста преко Саве у Београду (око 30 милиона евра током 2022), путеви Иверак-Лајковац, Пожаревац-Голубац, Београд-Зрењанин, али и око 45 милиона евра за почетак изградње метроа у Београду…
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 8, 2021
