Прочитај ми чланак

Најава смене министра „запалила“ ЦГ: Незадовољство грађана „прелило“ се на улице

0

Након изјаве Владимира Лепосавића, министра правде Црне Горе, о Сребреници, бурно су реаговали представници опозиције, НВО-сектора, амбасаде, али и поједини представници власти.

Тако су, умјесто анализа „похаре“ државне касе, девастације природе, сијања подјела и „стипендирања“ подобних интелектуалаца у режији бившег режима – на ред дошли захтјеви и петиције за смјену министра Лепосавића.

Данас је, на ванредној прес-конференцији, премијер Здравко Кривокапић саопштио да је покренуо поступак за разрјешење министра Лепосавића, уз напомену да су му „прогледали кроз прсте“ када је у питању био иступ у вези Закона о амнестији и околности око усвајања тужилачких закона, те да је изјавом којом „релативизује“ злочин у Сребреници – „долио уље на ватру“.

Он је истакао да је Лепосавић човјек изузетне интелигенције и знања, али и да је недопустиво да као министар износи своје приватне ставове, који би могли угрозити европске перспективе земље.

Представници бившег режима и њима блиских НВО са нескривеним одушевљењем подржали су ову иницијативу премијера. Слично су реаговали и поједини представници једне од три владајуће коалиције – „Црно на бијело“. Демократе су истакле да „неће да бране Лепосавића од неспорних грешака, нити да га смјењују са ДПС-ом“, док су представници коалиције „За будућност Црне Горе“ подржали Лепосавића.

Усијале су се и друштвене мреже. Један дио Фејсбук-заједнице је нашао разумијевања за поступак премијера, док се незадовољство већине са друштвених мрежа „прелило“ на улице црногорских градова, у којима су организоване протестне шетње и блокиране саобраћајнице.

„Не дамо министра“, „Правда за Влада“ – кључне су поруке које су се могле чути од Пљеваља, преко Берана, Подгорице и Никшића, до Бара и Будве.

Наредни дани даће и одговор на питање – како ће власт ријешити проблем у који их је, врло перфидно, увукао бивши режим. И – колико ће то да „кошта“ грађане, који су смогли снаге да оборе тродеценијску диктатуру и коначно ослободе Никшић.