Фабрика чарапа "Реал Книттинг" код Бачке Паланке примила је новчану трансакцију од 1,2 милиона долара за коју њујоршка банка тврди да је могуће прање новца, објавио је данас КРИК (Мрежа за истраживање корупције и криминала) наводећи да држава Србија фабрици додељује милионске субвенције док се радници жале на тешке услове рада и мобинг.

У првом из серије текстова у оквиру пројекта „ФинЦЕН досијеи“, под насловом „У Србији успешан инвеститор, у Америци сумње на прање новца“ КРИК наводи да је фабрика чарапа у селу Гајдобра, коју влада сматра примером стране инвестиције каква је потребна Србији, од 2011. када је отворена, добила готово 2 милиона евра помоћи државе, укључујући и 1,4 хектара државног земљишта.

На свом сајту „Реал Книттинг“ (Право плетење) за себе наводи да је „прича о успешној компанији заснованој на италијанском ‘кноw хоw’ (умећу) и истинском предузетничком духу“ али, наводи КРИК, није све онако како изгледа.

Радници се жале на тешке услове за рад и притисак који на њих врше шефови, а још сумњивије је власништво фабрике и порекло новца који је стигао у Србију, додаје се.

Иако се у медијима представља као италијанско-руска инвестиција, власник српске фабрике „Реал Книттинг“ је офшор компанија „Алпха Ретаил Гроуп“ из Хонг Конга иза које стоји јерменски бизнисмен, утврдили су новинари КРИК-а. Ова хонгконшка фирма је претходних година пребацивала велике количине новца у Србију, а затим их враћала на свој рачун у Сингапуру. Једну од тих трансакција, уплату од готово 1,2 милиона долара у српску фабрику чарапа, банка БНИ Меллон са седиштем у Њујорку означила је као могуће прање новца и пријавила је америчком Трезору.

Ове информације су изашле на видело у оквиру вишемесечног глобалног новинарског истраживања „ФинЦЕН досијеи“ које су водили Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) и портал Базфид њуз (БуззФеед Неwс).

Део пројекта је и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) из Србије која је најавила текстове о сумњивим новчаним трансакцијама српских бизнисмена и компанија, на основу процурелих поверљивих извештаја. Реч је о више од 2.000 поверљивих докумената процурелих из одељења америчког Министарства финансија које се бави борбом против финансијског криминала (ФинЦЕН).

До „ФинЦЕН досијеа“, који откривају размере токова „прљавог“ новца широм света, дошли су новинари америчког Базфида који су их поделили са ИЦИЈ и са више од 400 новинара из 108 редакција у 88 држава.

ФинЦЕН, агенција америчког Трезора која се бори против прања новца и другог финансијског криминала, саставила је извештај у којем је указала на чак 723 сумњиве трансакције у укупном износу од 56,5 милиона долара које је дванаест компанија, међу њима и „Алпха Ретаил Гроуп“, извршило у периоду од децембра 2012. до марта 2013. широм света.

Већина трансакција прошла је кроз ЈСЦ Норвик Банку у Летонији коју је 2017. казнила тамошња Комисија за финансијско тржиште и тржиште капитала (ФЦМЦ) са око 1,3 милиона евра због тога што има слабу унутрашњу контролу.

Њујоршка банка БНИ Меллон је ове трансакције ФинЦЕН-у пријавила као прање новца јер су, како пише у извештају, новац уплаћивале „шкољка“ фирме, његово порекло није било познато и пребациван је преко земаља које су означене као ризичне за прање новца.

Анализом трансакција је, пише у извештају ФинЦЕН-а, примећена појава која се назива „гнеждење“ – отварање више банковних рачуна како би се заврао траг.

Једна од ових проблематичних уплата, у износу од близу 1,2 милиона долара, стигла је почетком 2013. у Србију – новац је уплатила „Алпха Ретаил Гроуп“ на рачун фабрике чарапа „Реал Книттинг“ у тадашњој Пиреус банци (данас Директна банка).

Новинари КРИК-а су у пословној документацији ове фирме открили још сличних трансакција које су се одиграле ван периода анализираног у извештају ФинЦЕН-а.

„Алпха Ретаил Гроуп“ из Хонг Конга пребацила је фирми „Реал Книттинг“ још 7,5 милиона долара и близу 18 милиона евра кроз 49 новчаних трансакција, у периоду од јуна 2011. до априла 2015. Овај новац се није задржао у фабрици већ је одлучено да се врати назад на рачун који „Алпха Ретаил Гроуп“ има у Сингапуру, показују документа из пословног регистра.

Делује да је, сем америчких, пословање ове фабрике скренуло пажњу и домаћих истражних органа.

Новинари КРИК-а питали су Управу за спречавање прања новца да ли води истрагу компаније „Реал Книттинг“ и из ове институције је речено да не могу да нам доставе одговор јер он може угрозити „откривање кривичног дела „, али и да ће нас „о напретку у конкретном случају обавестити“.

Стручњаци који су са новинарима КРИК-а прегледали документа казали су да су ове трансакције необичне. Посебно је ризично код њих што стижу из Хонг Конга који је један од водећих светских офшор зона.

„За компанију из Хонг Конга није могуће утврдити порекло новчаних средстава која се пласирају (у Србију)“, рекао је независни ревизор Љубиша Станојевић.

То је, медјутим, само мали део проблема са којима се више од 600 радника фабрике чарапа суочава, пише КРИК и наводи да шесторо бивших и садашњих радника са којима су разговарали наводе да су услови у фабрици лоши, да шефови врше мобинг над њима, али већина из страха није желела да о томе јавно говори.

Од када је основана 2011. године фабрика чарапа „Реал Книттинг“ добила је око 2 милиона евра субвенција из државног буџета – односно новца градјана Србије који држава даје као вид помоћи, открио је КРИК.

Новац је, показују документа, добијала од две владе.

У години оснивања фабрике, Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) одобрила јој је 825.000 евра. Уговор су потписали Ефименко и бивши министар за економију и регионални развој Небојша Ћирић из странке Г17+, која је била партнер Демократске странке у влади.

Две године касније СИЕПА је овој компанији дала нових 275.000 евра. У то време владу је предводила Српска напредна странка (СНС), а уговор је у име државе потписао Млађан Динкић, тада министар финансија и привреде и први човек Г17+.

У 2014. фабрика је од Републичке дирекције за имовину добила више од 1,4 хектара државног земљишта у Гајдобри. Његова вредност процењена је на око 12.000 евра.

И ту није био крај. Фабрика је добила државну помоћ од 750.000 евра која је исплаћена у две рате – током 2017. и 2018. године. Новац је одобрила такође агенције СИЕПА која је у медјувремену постала Развојна агенција Србије (РАС), а уговор је потписао министар економије Жељко Сертић из СНС-а.

Опширније о овој теми прочитајте на сајту КРИК-а.

Извор: krik

Ознаке: Бачка Паланка, Млађан Динкић, прање новца, СНС, успешан инвеститор