(Вести)

Звучи апсурдно, али иако је он у затвору, а ја на слободи, мени је потребнија његова подршка. Једном сам му рекла да бих више волела да се заменимо. Он је то шеретски прокоментарисао, како сам га прво отерала из куће, а сада ми то није довољно, па бих још и из затвора да га отерам. Тешко ми је без њега. Иако ми око деце помаже мајка, пријатељи су ту кад год имам неки проблем, ипак се осећам врло усамљено, искрено признаје у исповести за „Вести“, Јадранка Шешељ, супруга најпознатијег хашког оптуженика, човека који без пресуде тамнује у Шевенингену пуних десет година.

– Од кад је Воја у Хагу, дане проводим у пустој кући. Дечаци стално улазе и излазе. Иду у школу, или су са друштвом. Много ми значе телефонски разговори са њим, али не могу да га позовем кад пожелим, већ чекам да се он јави – каже Јадранка и открива део њиховог „живота преко жице“:

– Изгледам јаче него што јесам, али кризирам и кад помислим да нећу моћи да издржим, зазвони телефон, с друге стране његов глас и ја се смирим. Не говорим му о свим проблемима преко телефона, мада бих могла да причам дванаест сати непрекидно. Ипак, њему је теже него мени. Наши разговори трају једва неколико минута и то је углавном прича о деци. Снимају се, преводе и дају некоме на читање, па не претресамо озбиљне теме.

Јадранка нам показује и гласно чита једно од њених писама Војиславу из 2005. године и саопштава му радосну вест.

„Драги Војо, данас је Милица родила дечака (2.800 г), тако да имамо још једну бебу. Вест је стигла (од Паје, наравно) таман после статусне конференције. Пренос смо слушали на компјутеру преко интернета, јер су ови са Б92 рекли да за сада немају у програмској шеми Хаг. Можда ће се то касније променити. Тај пренос прати и неки видео запис, али се слике споро смењују. Међутим, и то нам је пуно значило, јер смо те после толико времена бар на тај начин видели. Чини ми се да мало теже говориш, као да је алергија већ почела да ради своје. Такође видим да си прилично нерасположен, али и то нам је јасно да после свега што нам раде не може ни да буде другачије. У сваком случају пробај да се што мање секираш, да би могао што боље да обавиш посао тамо…“. 

У писму даље Јадранка сумња да сва њена писма стижу до супруга, јер је Хашки суд одлуком ограничио и пријем поште и наводи да му ово и папуче шаље по Славенку Т. који неким послом иде у Хаг.

„Деца су добро и здраво и нису тако неваљала. Александар је посебно добар, већ је велики, хвале га у школи, бави се спортом (одбојком), али ја га и даље критикујем јер мислим да може да буде бољи. И даље чита само оно што он хоће и то историјску литературу, не прихвата сугестије. Михаило је, иако се не оцењује, одличан у школи, па већ деца примећују и причају да је он најбољи у разреду… Био је скоро на излету у Бранковини и Ваљеву и како не одустаје од акције штедње, питао је у продавници сувенира: „Шта вам је овде најјефтиније?“ Владимир је и даље мало размажен и тврдоглав, али како знамо на кога је, ми му мало попуштамо“.

На крају писма Јадранка обавештава супруга да су је посетиле две одвојене руске делегације које су предводили Бабурин и Рогозин, који су понудили помоћ и подршку у сваком смислу. Јадранка нам открива и колико деца брину за судбину свога оца и наводи пример Александра из чије собе често чује Војин глас.

– Он на интернету слуша делове његовог суђења. Иако их је гледао онда кад су заиста била, има потребу да их опет преслуша. Некако му је страховито важно да у одређеном тренутку, макар чује Војин глас. У годинама је кад раде хормони, кад има стотину разноразних интересовања, вероватно има хиљаде мушких питања за оца, које не може да постави, у сваком случају Воја му страшно недостаје – каже Јадранка Шешељ.

Деду сви воле, зашто је у затвору
– Кад је тата отишао у Хаг, испратио сам га са супругом и петомесечним сином Војиславом. У међувремену сам 2005. године добио и сина Љубомира. Данас старији Војислав има десет година, а млађи Љуба, осам. Они одрастају без деде, али се редовно чују. Отприлике, два, три пута годишње иду у посету. Имају милион питања за деду, мада млађем, Љубомиру, никако ни данас није јасно зашто је његов деда у затвору, кад га сви воле – прича најстарији син лидера радикала, 28-годишњи Никола Шешељ.

Ознаке: 10 година, Јадранка Шешељ, Војислав Шешељ, Хаг