Pročitaj mi članak

Mogu li se Dveri na velika vrata vratiti na republičku scenu?

0

Dveri su prestale da imaju smisao postojanja na političkoj sceni još od 2015. kada su postale još samo jedna od stotinak liderskih stranaka. Njihov osnovni cilj sada je povratak u republički parlament, a s obzirom na to da na desnoj političkoj sceni Srbije vladaju konfuzija i pustoš s elementima haosa, to ovoj partiji može ali i ne mora da ide u prilog.

Потребно је да буду храбрији у иступању против власти и отворенији за разне форме обједињавања, кажу саговоници Данаса коментаришући потенцијал Двери да се врате на републичку сцену.

После краха на параламентарним и београдским изборима у децембру 2023, када су Двери наступале у коалицији са Заветницима, и нису прешле цензус ни за улазак у републички а ни градски паралемнт, лидер Бошко Обрадовић је поднео оставку на место председнка.

Нови председник и руководство биће изабрани за месец дана на страначким изборима који се одржавају 29. септембра. То је на друштвеној мрежи Икс објавио управо Обрадовић, који је недавно рекао да се неће кандидовати, али да ће остати у политици будући да је одборник у скупштини Чачка. Уз то почео је да се бави у угоститељством. Он је за Данас потврдио да се није предомислио око кандодовања.

Очекује се да за недељу дана буде познато ко ће се надметати за лидера Двери.

За сада је познато да ће кандидат бити Иван Костић, потпредседник Двери до оставке Обрадовића, сада члан Прелазне управе.

Уочи избора у овој странци отвара се питање имају ли Двери потенцијал да се поново врате на републичку сцену и шта им је за то потребно.

Односно, да ли се могу обистинити Обрадовићеве речи да је њихова политичка идеја данас једна од најпопуларнијих у Европи и свету и да њихово време мора доћи и у Србији.

Костић потврђује за Данас да ће се кандидовати и указује на то да је основни циљ Двери повратак у републички парламент.

– Остајемо чврста опозиција актуелном режиму јер сматрамо да Српска напредна странка ради на урушавању суверенитета Србије и у политичком и у економском смислу. Ситуација око Рио Тинта је очигледан пример како је власт спремна да уништи животну средину и здравље грађана зарад опстанка на власти и коруптивних послова са страним мултинационалним компанијама. Сарадња свих опозиционих политичких опција је неопходна за смену актуелне власти и ми смо спремни да све своје страначке ресурсе ангажујемо у том циљу – најављује он.

Док политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да у овом тренутку у вези избора унутар Двери не зна ко су кандидати, ни да ли их има један или више, ни да ли је Обрадовић дефинитивно одустао од кандидатуре за овај циклус, али зна да је у српској политици јако тешко вратити се после пада, иако је нова политичка историја бележила случајеве успешних повратака од ДСС, Нове Србије и СПО.

– Није немогуће, али није лако вратити се – каже он.

Према његовим речима, за Двери постоји околност која може бити истовремено олакшавајућа и отежавајућа у зависности од догађаја.

– На десној страни политичког спектра после децембарских избора влада конфуција и пустош са елемнтима хаоса што ствара врсту лимба у којој свако може да потоне али и да се регенерише. Чињеница јесте да десна српска сцена плаћа цех погрешне одлуке о разједињеном изласку на последње парламентарне изборе. И од тог промашаја се читав тај део сцене неће лако опоравити. Ту не мислим само на онај део који је поражен и остао испод цензуса већ и на онај који је реалтивни победник, попут Несторовића, Новог ДСС и ПОКС – објашњава он.

Како додаје, такво стање може бити врста шансе за Двери, и све друге на том полу који се надају повратку, али потребно је извући поуке из ове катастрофе коју су доживели.

– То значи да треба да буду и храбрији у иступању против власти, а и отворенији за разне форме међусобног као и ширег обједињавања – закључује он.

Подсетимо, Двери су на локалним изборима у Чачку успеле да учу у градски парламент. Нова шанса за улазак у Скупштину Србије, у коју су Двери у коалицији са ДСС први пут ушле 2016, биће ако је веровати речима председника државе, тек када влада изгура пун четворогодишњи мандат.