Прочитај ми чланакДва нешто масовнија изласка народа на улице и блокада неколико важних саобраћајних тачака. Толико је било довољно да Вучић сав забринут оде у Горње Недељице, седне кратко пред окупљеним мештанима и телевизијским камерама које су се случајно ту задесиле, чује притужбе и запише их у свешчицу, па да објави да је "зарад интереса грађана" одлучио да повуче спорне законе, који су давали бланко дозволу мултинационалној корпорацији да прекопа и затрује један од најлепших делова наше земље. Вучић се, наравно, правио луд – то је било први пут да чује какве проблеме прави Рио Тинто и одмах је, у маниру суперхероја, решио да реагује.
Сви знамо да је то лоше изведена и још лошије одглумљена представа. Два изласка народа на улице била су довољна да Вучић консултује истраживања јавног мњења, рејтинге, све оне агенције из Београда и Тел Авива које масно плаћа нашим новцем, па да му се упале црвене лампице и да схвати да се народ окреће против њега. Зато је решио да, можда и по први пут за девет година, стратешки призна мањи пораз и повуче законе, док не буде касно.
Знамо сви шта је посреди. Вучић се уплашио да оних сто хиљада људи на мостовима, аутопутевима и улицама широм земље убрзо не постане милион. А тада више не помажу ни лажи Пинка ни шабачки криминалци са моткама и чекићима. Тада помаже само авион у једном правцу, који вози функционере и новац у правцу Емирата, или где већ је наш рањени диктатор планирао да купи себи мирну пензију.
Зашто је народ тако добро реаговао на протесте, да су чак и углавном самоуверени Вучићеви креатори јавног мњења почели да паниче? Није као да је постојао јасан план, није као да је постојала значајна масовност протеста (имали смо и масовније у ових девет година), није као да је постојало јединство актера. Али постојала је тема, тема која боли Србију и око које смо сви могли да се ујединимо.
Та тема је зла мултинационална корпорација која уз помоћ наше корумпиране власти покушава да отме и уништи и опљачка нашу земљу. То боли сваког Србина. И нема тог напредњачког батинаша, претње, новца или обећања које ће бити јаче од тога.
Па зашто су се протести онда тако брзо угасили? Захтеви су испуњени? Није него. Рио Тинто је још ту, пројекат се наставља, истраживања иду пуном паром, откуп земљишта је и даље у току. Батинаши из Шапца нису процесуирани, а хиљаде људи добија прекршајне пријаве због учешћа у протестима. Опозиција и организатори су и даље разједињени, свако вуче на своју страну. Сумњиви ликови и даље желе да профитирају од протеста, покушавајући да своје јадне листе привуку који промил ближе цензусу на априлским изборима. Ништа од тога није било пресудно.
Десило се то, да је дошло до конфузије са захтевима. До смутње. До збуњивања народа. До заказивања, па отказивања прослава. И данас да питате људе, чак и оне који су протестовали, зашто више нема протеста, сигуран сам да ћете добити различите одговоре: неки ће мислити да су захтеви испуњени, неки да нису довољно испуњени, неки да нису уопште испуњени. Зато што од почетка није било јасног плана са захтевима.
Већ на почетку протеста, покрет Ослобођење понудио је такав план. Мора да постоји раст у захтевима. Уступак за уступком, и тако све до пада овог криминалног, корумпираног, издајничког и недемократског режима. Јер они су извор све нестабилности и свих проблема у Србији. Они морају бити крајњи циљ. Онда када режим једном попусти и прими ударац, појачајмо офанзиву и задајмо нови. Напредњаци не праштају и не презају ни од чега, схватили сте из претходних девет година. А ви сте им сада дали простор да дишу. И то какав простор – неки од самопроглашених лидера протеста најављују наставак „после празника“. Што да не, може и после референдума.
Може и након што Рио Тинто све преоре и истовари милион тона јаловине у Јадар. Шта год процените да је вама и вашим листама боље. Уместо да се пењемо степеницу по степеницу, ми смо направили корак напред, а онда идемо два или три уназад. Занимљиво је, како се цела прича о протестима гаси баш негде паралелно са почетком кампање о референдуму. Не треба Вучићу пола милиона људи на улицама пред референдум који је обећао својим европским менторима.
А организатори ће му у томе помоћи, да се бунт умири. Део њих, јер ради директно за Вучића; део њих јер ради за те Европљане; део њих јер једноставно није свестан шире слике и мисли да је „победио“. А Вучић је и даље на власти, а Рио Тинто је и даље у Подрињу. Први следећи захтев је требало да буде одлазак Рио Тинта из Србије. Раскидање и повлачење свих уговора који су потписани и забрана истраживања и ископавања литијума на територији целе земље. Након тога, спречавање референдума о уставним променама. Које се доносе по западном диктату, од стране нелегитимне једнопартијске СНС скупштине.
Након тога, оставка Александра Вучића. Никакви избори, никакав 3. април. Овако, добили смо угашен протест и повучен закон о експропријацији. Шта мислите, шта ће се десити са Рио Тинтом? Наравно да ће наставити по свом плану, зашто би било шта мењали. Још су ту и још увек је на челу Србије власт која им је продала своју земљу за тепсију рибе. Вучићев пораз ће се ускоро заборавити,а енергија протеста расути. Неки од самозваних лидера протеста сада позивају на наставак након нове године.
Тај наставак мора да подразумева напад на прву следећу слабу тачку Вучићевог режима, а то је референдум о уставним променама. Немојте се заварати. Грађани прошлих недеља нису изашли на улице због екологије или због литијума или због процеса експропријације – изашли су због неправде. Неправда је оно што грађане боли и неправда (а овај режим је отелотворење исте) се мора тући на сваком кораку – а први следећи корак је референдум, који, ако заиста хоћемо да нанесемо пораз режиму, не сме да се одржи. Дакле тај наставак мора да подразумева грађанску непослушност усмерену на отказивање референдума. Ако се референдум откаже, то ће бити други Вучићев велики пораз за месец дана.
Е тада ће престо почети да се љуља. А мотори на авиону за Емирате да се загревају.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 21, 2021
